ФЕЉТОН - ПОКЛОЊЕЊЕ ХРИШЋАНСКИМ СВЕТИЊАМА: Сава је преговарао са пуно дипломатске суптилности

ТЕК кад се архимандрит Сава на приличном броју добро решених духовних одлука Арсенија Сремца уверио да је нови српски архиепископ спреман да настави са радом без његове усрдне помоћи, он је коначно у јесен 1234. године одлучио да може да крене на своје друго ходочашће у Свету земљу.

Манастир Светог Саве Освећеног у Јудејској пустињи, Фото "Википедија"

Иако Теодосије једино бележи да је Сава синовцу Владиславу тада у присном разговору рекао да он из духовних разлога жели да то учини, бројним савременим српским историчарима је било чудно зашто би он на почетку шесте деценије свога бурног живота и у прилично слабом здрављу опет одлучио да се упути на тако дуго и заморно путовање.  И у потрази за важним политичким мотивима за ту његову одлуку, чињеница да је Сава при повратку са тог пута отишао из Никеје у Бугарску је навела неке од њих да се определе за тезу да је Сава у ствари и отишао на овај пут на захтев бугарског цара Јована Асена II, таста и покровитеља српског краља Владислава, да би својим завидним духовним ауторитетом помогао код јерусалимског, антиохског и александријског патријарха да и Асеново Бугарско царство најзад успе да преко Никеје добије своју аутокефалну православну цркву. 

Међутим, проблем око ове тезе је да о таквој молби међу сачуваним документима не постоји никакав писмени траг, што се у истој мери може приписати и извесним мишљењима да је Сава кренуо на своје друго ходочашће због свог неслагања са синовцем краљем Владиславом.  Иако његови биографи помињу да при пропасти краља Радослава, његов стриц, архиепископ Сава, на почетку није одобравао Владислављеву побуну, он је ипак на крају те властеоске побуне за добро српске државе прешао преко Владислављевог узурпаторства, прихватио по краља Радослава погубан резултат тог сукоба, крунисао Владислава и потом му помагао у његовим бројним државним пословима. 

КРОЗ цео Савин живот провејава његова стална брига за учвршћивање сигурности хармоничног двојства српске државе и цркве, што се јасно види у његовим једнако благонаклоним односима са обадвојицом завађених синоваца које он, нажалост, тада није успео да измири.

На овом ходочашћу Сава се опет прво искрцао у Акри и одморио у манастиру Светог Георгија, који је још у току своје прве посете Светој земљи успоставио као светилиште за будуће српске ходочаснике. Након тога је отишао у Јерусалим, где се срео са својим старим пријатељем патријархом Атанасијем, и опет обишао најзначајнија света места у граду и околини.  Из Јерусалима се писмом јавио студеничком игуману Спиридону, у коме помиње да је по обиласку разних околних светих места неко време ту био и болестан. Из Јудеје је потом копном отишао  и у александријску патријаршију, где се срео са патријархом Николом, са којим се појавио и на свечаном пријему код египатског султана у Каиру.  Одатле је кренуо да се поклони хришћанским светињама у Тиваиди и скитској пустињи и да обиђе монахе пустињаке на Синајској гори.

ПО ПОВРАТКУ са Синаја и краћег одмора у Јерусалиму, опет се вратио у Акру да отуда бродом  настави до Антиохије да би се тамо опет видео са антиохијским патријархом, а и да се мало одмори пред одлазак копном  у прилично дивљу земљу Јерменију у подножју старозаветне планине Арарат. Отуда је наставио своје путовање копном кроз за хришћане још опасније земље, Курдистан и Селџучку Турску, претежно насељене фанатичним исламским живљем, да би се најзад зауставио у Никеји да се ту види са никејским царем Јованом II Ватацем и његовим васељенским патријархом Германом , којима је поклонио скупоцене иконе, покуповане у току овог свог другог поклоничког похода. 

А потом је са пуно дипломатске суптилности поменуо цару и његовом патријарху да ради пожељног пораста догматског јединства и снаге заједничког православља он подржава идеју њиховог сређивања односа са бугарском црквом путем опроштаја бугарском цару Асену за његово негдашње грешно приклањање римској цркви, око чега се он већ дуго и горко каје, као и дозволе црквене аутокефалности, којом ће православље на Балкану повратити скоро све што је IV крсташким ратом упропашћено. И цар и патријарх Герман су га у том разговору уверили да им ова његова подршка таквом решењу бугарске молбе много помаже да се према њој определе позитивно и обећали да ће у том духу и донети своју одлуку.

У НИКЕЈИ  је Сава примио писмо од бугарског цара Јована Асена II са позивом да при свом повратку у Србију посети и његову престоницу, Трново.  Сава му је одговорио да ће тај позив прихватити, радостан што ће том приликом моћи да њему и његовом патријарху Јоакиму донесе важне и добре вести о њиховој молби да им се у Никеји одобре исте такве црквене привилегије какве је он тамо 1219. године успео да добије за Србију.

Пре свог доласка у Никеју Сава је планирао да отуда, као и пре, оде бродом до Константинопоља, па преко Атоса, где би се мало одморио у Хиландару, да се копненим путем врати у Србију.  Али са променом тог  плана да у свој повратак укључи и Бугарску, а и сазнањем да би у постојећим околностима било веома рискантно покушавати улазак у престоницу Латинског царства, пошто је она у то време била под опсадом цар Ватацевих никејских ратних снага. Због тога је Сави цар предложио као сигурнију варијанту његовог повратка у Србију преко Бугарске да се он сасвим окане своје планиране посете Константинопољу и Хиландару, па да му он уместо тога обезбеди галију која би га дуж азијске обале Босфора и кроз Црно море пребацила до бугарске источне црноморске луке Месемврије.  И Сава је ту сугестију прихватио као разумну алтернативу својим дотадашњим плановима.

БИСАГЕ ПУНЕ БОГОСЛУЖБЕНИХ КЊИГА

У МЕСЕМВРИЈИ  је Саву дочекало цар Јованово посланство са којим је по приличној хладноћи на коњу прешао преко високих планина Балкана да се у децембру 1235. године појави у бугарској престоници Трнову на десној страни Дунава. Доментијан бележи да су га бугарски цар и патријарх Јоаким дочекали са великом чашћу и слављем и да је он пожурио да  их обавести шта је успео да учини за њих у Никеји, уверавајући их да су никејски цар и патријарх обећали да ће услишити њихову молбу. О том разговору епископ Николај у свом спису о Сави Немањићу каже: ’’После честитања обојици домаћина, Сава отвори своје торбе и дарова цара и патријарха скупоценим поклонима, које је донео са Истока.  Његове торбе беху пуне златних сасуда и богослужбених књига, везених одежди и црквених барјака, кандила и крстова, свећњака, кадионица и кутија са светим моштима, украшеним драгоценим камењем и бисерима. Све се сијало у знаку оријенталске лепоте и гиздавости.’’

СУТРА: ПОСЛЕДЊИ БЛАГОСЛОВ СВОМ НАРОДУ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БОРБА ЗА ВЛАСТ МЕЂУ НЕМАЊИЋИМА: Српска властела је државне интересе подређивала личним

11. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ХОДОЧАШЋЕ СРПСКОГ СВЕЦА: Сава је на свом путу обишао Јерусалим и друга света места

10. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЧУДОТВОРСТА СРПСКОГ АРХИЕПИСКОПА: Сава је својом молитвом призвао олују са градом

09. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РУСИ ПРЕУЗИМАЈУ СРПСКИ ЗАКОНИК: Браковима су се решавали политички проблеми

08. 05. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације