ФЕЉТОН - СРБИ НАДМУДРУЈУ ЛАТИНСКОГ ЦАРА: Сава је осмислио маневар како да Србија добије круну

СРЕДИНОМ друге деценије XIII века и Стефану Немањи II и игуману и архимандриту Сави је постало сасвим јасно да су у то време највећа световна опасност даљем напретку Србије биле оближње католичке земље Угарска и Латинско Царство.

Свети Сава мири завађену браћу, Фото Слика Паје Јовановића

У то време у Угарској је на власти краљ Андраш II Арпад (1205-1235), поводљив и сујетан владар за кога се знало да је под великим утицајем своје немачке супруге Гертруде. По рођењу је био млађи син угарског краља Беле III Арпада, који је умро 1198. године не испунивши због болести свој претходни завет да ће се придружити походу у III крсташком рату.  Потиштен због тога он је на самрти пренео тај свој завет на свог млађег сина Андраша и оставио му  знатна материјална средства да ту очеву обавезу испуни.  Пошто је краља Белу на угарском трону наследио његов старији син Имре, завидљиви Андраш је убрзо по очевој смрти узео новац одвојен за крусаду, али не да с тим испуни очев завет, него да изнајми моћан одред најамника са којим почиње побуну против свог старијег брата Имреа која убрзо поприма све одлике грађанског рата у тој земљи у коме Имре тешком муком најзад успева да сузбије Андраша и да га притвори у Вараждину, док његову немачку супругу Гертруду протерује у Аустрију. 

САМО годину дана касније и Имре се озбиљно разболи, те у страху да ће умрети, пушта брата Андраша из затвора под условом да се он на Библији пред папом Иноћентијем закуне да ће бити пожртвован старатељ краљ Имреовом малолетном сину Ладиславу кога је брижни отац већ крунисао за свог наследника. Одмах по Имреовој смрти 1204. године, у Угарску се из Баварије враћа Андрашева супруга Гертруда која се одмах окомила  на Имреову удовицу, краљицу Констанцију, која због тога, заједно са својим сином  Ладиславом, бежи у Аустрију код пријатеља свога мужа, војводе Леополда VI Бабенберга.

У то време и млади Ладислав изненада умире (1205), што Андрашу коначно даје могућност да се лично и легално сам дочепа  угарског трона.  Његова супруга Гертруда током 1213. године подстиче нову угарску властеоску побуну у којој она коначно страда. Андраш великом муком најзад успева да ту побуну донекле смири, а ускоро потом поново улази у брак, овај пут са сестром тадашњег латинског цара Хенрика Фландријског, Јолантом од Куртенеа.

У ПРОЛЕЋЕ 1216. године угарском краљу Андрашу стиже позив од латинског цара Хенрика Фландријског да дође са војском у Ниш на преговоре на које је позван и српски велики жупан Стефан Немања II.

Пошто је и српски жупан добио од латинског цара такав позив и Стефану Немањи II а и архимандриту Сави је ово неочекивано латинско инсистирање на сусрету три владара одмах изгледало веома сумњиво. Знајући да су латински цар и угарски краљ у блиском сродству преко Андрашевог брака са Хенриковом рођеном сестром, Немањића браћа  су се после дужег разговора о томе шта може да буде скривено иза тог позива, на крају сложили да је највероватнији прави циљ иза овог састанка успостављање новог латинско-угарског савеза којим би се растурила српска држава. 

А да би се то осујетило, Сава сугерира брату да он одмах предложи угарском краљу Андрашу да се њих двојица пре тог састанка сретну у месту Равном близу Ниша (данашња Ћуприја) да би се боље упознали и успоставили приснији однос.  Сујетни Андраш прихвата тај предлог и у пролеће 1216. године се њих двојица састају у Равном где прељубазни Стефан Немања II пуних дванаест дана шармира, части и гости тиме веома поласканог угарског краља, све док од њега најзад не добије обећање да овом приликом неће ићи против Србије јер још увек има доста унутрашњих размирица у својој земљи. 

СА ТИМ споразумом оба владара заједно дочекују у Нишу латинског цара Хенрика, који је сместа разјарен да их затиче тако сложне, јер се то, наравно, коси са свим његовим тадашњим политичким плановима.  А да би бар нешто добио од Срба да му се не би по европским дворовима смејали да је у Нишу потпуно надмудрен, он од српског жупана тражи уступак тек неког мањег дела српске територије, што увређени Стефан Немања II категорички одбија и да узме у обзир, наређујући да се блокирају кланци кроз које је Хенрикова војска требало да се повуче из Ниша. 

На наговор угарског краља Андраша, ипак пушта цара Хенрика да се са својом војском несметано повуче из Србије. То је у потпуности срушило шему цара Хенрика о латинско-угарском растурању српске државе.

То да је у овој нишкој афери српски жупан ипак успео да спретно одстрани велику претњу опстанку Србије је и Стефану Немањи II и Сави показало да је крајње време да Србија направи нови и крупан заокрет у својој државној политици, јер традиционални ослонци на околне православне земље нису више били могући. 

И ускоро после тога и највероватније са пуним Савиним разумевањем Стефан Немања II чило отпочиње своје приближавање Западу понудом брака унуци млетачког дужда Енрика Дандола, Ани, у чему му је од знатне помоћи дубровачки кнез Ђовани Дандоло, који је рођак дуждевске породице.

АНА је била кћерка Ранијера Дандола, вицедужда Венеције и прокуратора цркве Светог Марка.  Женидбени преговори су брзо завршени и како Милош Црњански то помиње, ускоро потом ’’лепа иако не више млада Венецијанка, засута бисерима по златној коси, са великом пратњом, пловила је, ускоро, на раскошној галији, у суро стење зетских обала.’’

Познато је и да је Ана, очаравши свога мужа, наговарала га да се одрекне православља, које је сматрала шизмом и да се окрене католицизму.  И могуће је да је Стефан Немања II бар нешто од тога и прихватао, јер постоји његово писмо папи из марта 1220. године у коме га он уверава о својој верности ’’као син римске цркве.’’

Али на дуге стазе, и за Стефана Немању II као и за његовог брата  Саву, сем давања златних круна Рим није имао бог зна шта друго од духовне вредности да понуди, и зато је морао мислити да је чињеница да у скадарском и барском приморју већ постоји католичка црквена хијерархија, коју ни он ни Сава не намеравају да гуше, довољна компензација за ту круну.

А у томе му је у разговорима са Савом вероватно помагало и знање да је још у пређашњој деценији и бугарски самозвани цар Калојан успео да добије од Рима не само краљевску круну, него и папску потврду аутокефалности бугарске цркве.

СПАСАВАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА

ПОСЛЕ жупанове женидбе браћа су се сложно договорила да Стефан Немања II настави да користи значајан утицај Венеције у Риму да би му папа Хонорије III послао круну, а да потом насушне преговоре за добијање независности српске православне цркве он остави Сави.

Архимандрит Сава је знао да ће за ту круну његов брат морати да папи бар обећа постепени прелазак српске цркве под  окриље Рима, али је помно рачунао да од таквог изнуђеног обећања до активног спровођења тог огромног и њему неприхватљивог духовног преокрета треба да прође доста времена.  И био је убеђен да ће му то дати шансу да он у међувремену световном дипломатијом код Грка спасе српско православље ако му пође за руком да спретно искористи већ општепознату нетрпељивост између Епирског деспотата и Никејског царства.

СУТРА: Србија добија првог краља        

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ОПРЕДЕЉЕЊЕ ЗА ПРАВОСЛАВЉЕ: Међу браћом је постојало прећутно разумевање

04. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПОСВЕЋЕНОСТ СРПСКОЈ ДРЖАВИ: Култ Симеона Мироточивог нагло је јачао међу Србима

03. 05. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - БОГАТСТВО ОД ОТКУПА ГРЕХОВА: У време најезде крсташа Сава је чувао дух православља

30. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ЗАСТУПНИК У ЦАРСТВУ НЕБЕСКОМ: Монах Симеон био је признат за првог српског светитеља

29. 04. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације