ПО ПРИСПЕЋУ монаха Симеона на Атос, ватопедски игуман Теостирикт је природно желео да он и Сава, као највећи тадашњи ктитори те лавре, и даље остану у том манастиру, што се другим духовним оцима на Атосу, наравно, није много допадало.
Најновије из рубрике
КАКО СЕ ОСТВАРУЈЕ БЕНЕФИЦИРАНИ РАДНИ СТАЖ: Ово су занимања која вас воде раније у пензију
ВЕЛИКИ број радних места у Србији доноси бенефицирани радни стаж. Поједини запослени који раде у ковачницама могу да рачунају на то да ће раније испунити услов за одлазак у пензију.
24. 11. 2024. у 14:57
МОШТИ СВЕТОГ КРАЉА ОКУПИЛЕ ХИЉАДЕ ВЕРНИКА: Прослављена ктиторска слава манастира Високи Дечани (ФОТО)
У ПРИСУСТВУ великог броја верника прослављена ктиторска слава манастира Високи Дечани.
24. 11. 2024. у 14:15
"ДОКЛЕ БОЖЕ ВИШЕ УЗИМАШ АНЂЕЛЕ": Мала Магдалена (9) изгубила битку против опаке болести (ФОТО)
МАГДАЛЕНА Влашки, девојчица од само 9 година, преминула је након тешке борбе са тумором на мозгу.
24. 11. 2024. у 12:09
КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ НОВИ САВСКИ МОСТ: Биће прилагођен пешацима и бициклистима - Министар Мали објаснио детаље (ФОТО)
МИНИСТАР финансија Синиша Мали на свом званичном Инстаграм налогу објаснио је како ће изгледати нови Савски мост.
24. 11. 2024. у 11:32
ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ МУЧЕНИКА СТЕФАНА ДЕЧАНСКОГ: Народно веровање каже - "Свети Мрата снег до врата"
ВЕРНИЦИ у Србији данас обележавају Мратиндан, празник посвећен Светом мученику Стефану Дечанском, који је један од значајнијих светитеља Српске православне цркве.
24. 11. 2024. у 07:30
Milan Lekić
03.05.2022. 17:53
Своју интерпретацију најраније историје Хиландара аутор фељтона започиње цитирањем тзв. Доментијана (васкрслог у Загребу и прослеђеног збуњеном Даничићу,1865), који уопште није користио најстарија грчка оснивачка акта у архиву српског манастира Хиландара: хрисовуља (1198) и сигилион (1199) цара Алексија III Анђела. Читавој причи зато недостају најбитнији податак да није сачуван оригинал првог златопечатног царског сигилиона (крај 1197. или сам почетак 1198), али и чињеница да је њен најважнији део - попис места поклоњених "царском манастиру" на Српској земљи Далмацији, Босни, Захумљу, Травунији, Диоклитији и Расу (Теодосије) - ипак сачуван у даровној хиландарској повељи севастократора и Великог жупана српског Стефана Немање II (1200). Споменимо, данас посебно интересантан податак да су места у повељи "Виден и Беличишта (Бели Вир, данас) с горњим Вранићима и Градиштем", која су припадала ср.век. жупи Жаба (Неум и залеђе) и данас тамо налазе...