Фељтон

ФЕЉТОН - УСАВРШЕНА ГЕБЕЛСОВА ЛОГИКА: Заборавило се да је "слободна штампа" "четврти стуб демократије"

Слободан Рељић

03. 04. 2022. у 18:00

ИАКО је Јозеф Гебелс после Другог светског рата од стране својих противника претворен у страшило, наравно, ништа од његових "проналазака" није бачено на сметлиште. О њему се говорило свашта, али логика његовог знања и говорења је, међутим, усавршавана. Уосталом, није то једино што је Запад пригрлио од Хитлерових достигнућа.

ФЕЉТОН - УСАВРШЕНА ГЕБЕЛСОВА ЛОГИКА: Заборавило се да је слободна штампа четврти стуб демократије

Гебелс је зналачки говорио: "Ако изговорите довољно велику лаж и наставите је понављати, људи ће на крају поверовати." Никад то није било тачније него данас. И даље: "Лаж се може одржавати само онолико колико држава може заштитити народ од политичких, економских и/или војних последица лажи. Зато за државу постаје витално важно да искористи све своје моћи за сузбијање неслагања, јер је истина смртни непријатељ лажи, а самим тим истина је највећи непријатељ државе." Стање данас је такво да би се Гебелс изненадио. Опет се враћамо анализи Мекчесног (иако је и она стара две деценије).

"Џенсен: Вратимо се на оно 'што више гледате, то мање знате'. Још увек не разумем како то функционише.

Мекчесни: У основи, то значи да је прича у службеној верзији толико искривљена да никада не научите ишта од кључне важности. Дакле, што више конзумирате - више вас хране туђом кашиком - а што значи да ћете мање моћи да се бавите тешким питањима. Узмимо за пример Косово: ако гледате много главних вести, уместо да будете у могућности да пружите основно објашњење зашто су различите стране поступале онако како су поступиле, вероватније је да ћете знати само да су 'оно лоши момци. Прекршили су закон, па сада морамо да их казнимо'. Основна лекција коју изнова и изнова учимо из ТВ емисија је да смо ми добри момци који морају да се носе са свим лошим људима широм света - људима које наши лидери, срећом, идентификују пре него што их избаце." (Јешеп, 2000)

ШТА би свет без лоших момака? Како би се богатили? Кад је "једна Српкиња" питала Лава Николајевича Толстоја "шта мисли о припајању Босне и Херцеговине Аустрији" (1908), он је размислио и срочио: "У ствари, догодило се оно што се обично и стално понавља. Једно од оних највећих разбојничких гнезда, названих великим државама, које помоћу свакојаких обмана, лажи, насиља и најразноврснијих злочина против основних захтева морала држе у страху милионе и милионе људи пљачкајући их; једно од тих гнезда, присвајајући све већу и већу власт над њему потпуно туђим стотинама хиљада словенског племена, решило је да отворено учврсти ту своју власт и, кад је сматрало да му је за то погодан тренутак, објавило је да оно сада сматра те народе потпуно својим поданицима!" И "то разбојничко гнездо које се зове Аустријска царевина рачунало је да ће друга, исто тако разбојничка гнезда, заузета у датом моменту својим бригама, пропустити то освајање и неће потраживати право да и свако од њих учествује у тој пљачки. Али десило се да су шефови других сличних установа зажелели да учествују у тој пљачки и већ неколико недеља расправљају на свом лоповском жаргону о разним врстама анексија, компензација, конгреса, конференција, декларација и слично и још не успевају да дођу до било каквог решења".

Кад би долазиле те критичне ситуације, "разбојничке банде" се нису либиле употребе свих средстава, па и дезинформација, тј. лажи. И пошто ми живимо у прогресивистичкој цивилизацији - где све сваког дана у сваком погледу напредује! - тако су расле и лажи. Направићемо кратак преглед тих промена.

ШТАМПА је у XX веку имала улогу "библије демократије, књига која је одређивала понашање људи" (Липман), а инсистирало се на њеној улози "пса чувара" демократије. То се заснивало на оглашеној обавези штампе да објављује - истину. "Обавеза према истини и право јавности на истину је прва обавеза новинара", одређује Декларација принципа о обавезама новинара Међународног удружења новинара (IFJ). Европски суд за људска права као "основну функцију коју штампа испуњава у демократском друштву" наводи улогу "јавног пса чувара" (public wаtchdog). А суд у Стразбуру држи да новинар мора имати пред собом јавни интерес, те је обавезан да доноси "'поуздане и прецизне' информације у складу са новинарском етиком" .

У координатном систему идеологизованог либералног поретка новинарство (крштено као "независно") имало је пет функција: "1) да информише грађане о догађањима у њиховој околини; 2) да едукује јавност о значају и значењу тих чињеница; 3) да ствара платформу за отворену политичку расправу у јавној сфери за олакшавање формирања јавног мњења; 4) да обезбеди јавност деловања владиних и политичких институција улогом новинарства као пса чувара и 5) као канал за заступање политичких погледа".

ИАКО се ово већини читалаца чини као суштински опис "професије новинар", оваква улога штампе/медија је пре свега феномен XX века, јер је новинарство у ранијим периодима пре свега било везано за политички активизам. Новине су биле саставни део покрета, друштвених група и организација и нити су њихови читаоци очекивали претерану објективност нити су се они који су писали трудили да излазе из хоризонта својих идеја и мисије.

Ново стање настаје кад буржоаска класа после победе над феудално-аристократским владарима направи друштвени преокрет па почне да учвршћује власт у односу на претходну владајућу класу, као и у односу на "презрене на свету", радничку класу коју је Марксова теорија усмерила на револуционарно дисциплиновање буржоаске државе. Сетите се како је била развијена штампа за радничку класу која се концентрисала на, у многим случајевима, делотворну критику капиталистичког система. Није то што је објављивано било неистинито, али није могло да буде од користи владајућој класи. Односно, угрожавало је њене интересе. Зато је онда као критеријум достигнућа, уместо истине, уведена - објективност. Али за спољни свет и даље је коришћен појам "истина".

ПРОДАЈА "ИЛУЗИЈЕ СЛОБОДЕ"

ЗАХВАЉУЈУЋИ уверљивом истицању објективности, владајући слој је у прошлом веку, прво на либералном Западу, а после и читавом свету, успео да прода идеју "слободне штампе" као "четвртог стуба демократије", а која је посвећена истини без обзира на то за кога је она добра, а за кога лоша. Сама по себи таква реалност је немогућа, али се она одржавала у животу стално гајећи идеју о објективности, кроз принципе-досетке "саслушајмо и другу страну" или "мишљења су слободна, а чињенице су светиња". И брига приватних пословних организација које су концентрисане на профит представљана је као борба за јавни интерес. Како рече Мекчесни, продаје се "илузија слободе". Једна од највећих слабости "комунистичких" и осталих нелибералних политичких система у XX веку била је немогућност да се такмиче са тако привлачно конципираном либералном штампом и њеним заносним светским имиџом. Међутим, иза тих илузионистичких представа које су одржаване у јавности као кулисе текао је живот уроњен у крупне политичке интересе, потребе бизниса, а и чињење за читаоца - кога је Волтер Липман на почетку XX века описивао као биће које преко новина покушава да свој досадни живот на друштвеној маргини испуни важним и динамичним догађањима.

СУТРА: УТИЦАЈ НА ЕМОЦИЈЕ ЈАВНОСТИ