ФЕЉТОН - ЛАЖ ПОКРЕНУЛА РАТНУ МАШИНЕРИЈУ: Само 17 одсто Американаца је подржало интервенцију у Ираку
ЗАЛИВСКИ рат био је тема у јесен 1990, кад Садам Хусеин напда Кувајт, а онда упада 35 држава под мандатом Уједињених нација и вођством САД. Мали историјски увод: по Англо-отоманском споразуму из 1913, Кувајт је аутономна област у Отоманском Ираку.
После Првог светског рата Кувајт је под британском управом, а империја Кувајт и Ирак третира као одвојене државе познате као емирати. Ирачани никад нису признали легитимност кувајтске независности и ауторитет кувајтског емира. Шездесетих година Велика Британија је разместила трупе у Кувајту да спречи анексију од стране Ирака. Кувајт је ту стајао као средство западног утицаја и почетком последње деценије XX века. Уз све невоље које је имао с Кувајтом, Ирак је почео да оптужује Кувајћане да црпу нафту из ирачких нафтних извора. И рат је почео.
Ирачани су брзом операцијом припојили Кувајт, тако да је то постало и претња за Саудијску Арабију, државу која је западном свету далеко интересантнија од Кувајта. Ирачке снаге су биле у близини нафтних поља Хама, најзначајнијих извора у Саудијској Арабији. Председник Буш је на типично амерички начин, мало уз сагласност, више претњама и насиљем, окупио шаролику коалицију од 34 државе да се супротставе Садаму Хусеину. У самим САД објашњења администрације су била неуверљива, па се појавио и покрет "Не крв за нафту", који није био раширен као антиратни покрет у време Вијетнамског рата, али је постајао претња интервенцији. Према Галуповим истраживањима само 17 одсто Американаца је у августу 1990. подржавало војну интервенцију.
ОНДА се појавила НВО Грађани за слободу Кувајта која је задобила невиђену подршку у америчким и западним медијима. У њеном претварању у оружје у поколебаној јавности учествовали су и момци из агенције Ruder Finn, али је операцију водила агенција за односе с јавношћу Hill & Knowlton, а кулминација операције је било - сведочење девојчице по имену Најирах о томе како Ирачани у болници у Кувајту убијају бебе из инкубатора.
Страшна вест! Али, вансеријска дезинформација. И сви су поверовали.
У цивилизацији која се поноси што се подигла на Cogito, ergo sum ("Мислим, дакле јесам" или "Мислим, дакле постојим") није се нашао неко да посумња. Чувена професионална сумњала, чије се легенде гаје и одржавају, сада су учествовала у кампањи. Амнести интернешенел је одличан пример. Међутим, кад је радња обављена и председник Џорџ Буш покренуо ратну машинерију, Амнести интернешенел је "повукао причу из својих записа", жалећи се на "примарни извор" - неког лекара који је "наводно био сведок инцидента". Прво се лицитирало с бројем - од сигурних 312 уморених беба дошло се на 72, па на 19. "Амнести је касније открио да је чак и тих 19 новорођенчади умрло пре инвазије Ирака."
А НА ЧЕЛУ дуге колоне која је поверовала у причу петнаестогодишње Кувајћанке, која није имала никаква искуства као медицинска сестра, само припрему за наступ од агенције Hill & Knowlton, били су Конгрес и Сенат САД. Али, то и није неко чудо. Крејг Фалер, политички саветник председника Буша, контролисао је рачун Кувајћана из канцеларије Hill & Knowlton у Вашингтону, ДЦ. Конгресмен Том Лантош, демократа који је био копредседавајући Клуба за људска права и једини конгресмен који је преживео Холокауст, знао је за идентитет Најирах ал Сабах. После откривања истине, Лантош, који је био у блиским односима са Hill & Knowlton, инсистирао је на томе да се у Кувајту сигурно догађају кршења људских права.
Најирах никада више није јавно говорила. Никад није кажњена због лажи, јер Конгресни комитет за људска права - који сад носи назив Комисија за људска права Тома Лантоша - има надзаконску улогу у политичкој PR арени. О Најирах се мало зна, осим да је њен отац преминуо 2012. године.
НЕМА тих права на слободно информисање која могу да се супротставе групама које на различите начине имају добити и интересе од нафтног бизниса. Тако је дезинформација одбрањена и остала је - "информација" у западном јавном мњењу. Слика која је обишла свет није више могла да се врати у свет реалности. "Лаж је истина", писао је Џорџ Орвел још пре четири и по деценије. Тад се то тумачило као јака иронија. Сад је постало чврста реалност. И оно мало демантија што се појавило у штампи губило се у мору речи и слика.
Дезинформисање у том друштву није више инцидент. То је стање. Допустимо Роберту Мекчесном да заврши своје објашњење. Ради се о увиду, колико слика повећава немогућност човека да не буде информисан.
НА ПИТАЊЕ о студијама "које сугеришу да што више гледате телевизијске вести, мање знате" он каже: "Мекчесни: Дани Шехтер написао је књигу под називом 'Што више гледаш, то мање знаш'." Наслов књиге односи се на низ анкета које показују да људи до којих стиже највише комерцијалних ТВ вести најмање знају о темама у тим вестима. Најпознатија студија урађена је током Заливског рата, 1991. Три научника са Универзитета у Масачусетсу открила су да људи који су пратили највећи број извештаја о рату најмање знају ко су учесници, који су политички ставови и тако даље. Један од разлога зашто су ови налази забрињавајући је што се подударају са идејом коју је развио Јозеф Гебелс у нацистичкој Немачкој током 1930-их. Његов циљ био је да што више људи информишу нацистички медији, а то ће значити да ће мање разумети проблеме и више подржавати политику нациста. Дакле, наша тзв. слободна штампа даје резултате које је Гебелс - човек који је дубоко презирао и демократију и јавни дискурс - покушавао да произведе у Немачкој.
ДРУГА Гебелсова теорија је да уместо да се медији преплављују тешким политичким порукама, боље им је давати много лагане забаве. Он је сматрао да је то неупоредиво ефикаснија пропаганда. И у нашим данашњим медијима мало је озбиљних садржаја.
Мистерија је добра отприлике онолико колико је можете лако прозрети.
Има још тога. Следеће Гебелсово упутство за немачке медије било је да треба да дају илузију различитости, али да сваки поједини програм треба да садржи исту основну поруку.
То је тачан опис наше мустре за кабловску телевизију и часописе данас: наизглед разноликост, све док не погледате испод површине.
У ствари, наш пропагандни систем је много бољи од било чега што је Гебелс сањао, јер носи илузију слободе. Ако се нисте сложили са владом у нацистичкој Немачкој, затворили су вас и можда чак и погубили, па је било очигледно да живите у репресивном друштву.
Овде у САД можете пустити "гласност" на некој радио-станици у некој заједници или писањем фанзина које чита осам људи, а онда би требало да ућутите и будете срећни јер то доказује да имамо "слободну" штампу. Али доминантан систем остаје високо репресиван и недемократски.
МОЋАН ПРОПАГАНДНИ СИСТЕМ
У МНОГИМ аспектима Сједињене Државе имају највећи пропагандни систем у људској историји, много супериорнији од совјетског или нацистичког система, јер њихов систем доноси поруку да, ако вам се не свиђа, сами сте криви. То је примарна порука у њиховом друштву: ако нисте успешни, ви сте криви. Ако сте у затвору, ви сте криви. Ако нисте задовољни, ви сте криви. Никада није крив неисправан систем. Чувари статуса кво не желе да та идеја уђе у главу.
СУТРА: УСАВРШЕНА ГЕБЕЛСОВА ЛОГИКА
Препоручујемо
ФЕЉТОН - СМРТ СЛОБОДНОГ НОВИНАРСТВА: Политика, медији и тајне службе су уско повезани
01. 04. 2022. у 18:00
ФЕЉТОН - ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ПИШУ ТЕКСТОВЕ: Техника регрутовања за службе свуда је иста
31. 03. 2022. у 18:00
ФЕЉТОН - ТЕОРИЈЕ ЗАВЕРЕ ПОСТАЈУ ВЕСТИ : У Слободном свету се не поштује приватност
30. 03. 2022. у 18:00
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети Трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)