ФЕЉТОН- ЦИА СМИШЉА ЛАЖНЕ ВЕСТИ: Приче о "слободи медија" су обрачуни политичких кланова

У ВРЕМЕ када се Катерина Грем налазила на челу "Вашингтон поста" овај дневник је био моћнији него икад, и 1974. је одиграо кључну улогу у обарању Ричарда Никсона. Овај амерички председник је очигледно схваћен као опасност за ЦИА и плутократску елиту.

ИЗУЗЕТАК Ричард Никсон, смењени председник САД , Фото Стеван Крагујевић

"Вашингтон пост" је на много начина био попут других "компанија", како је Волтер Липман назвао новинске организације, борећи се против рокова, живећи нелагодно са синдикатима, трпећи "техничке услове (који) не фаворизују истинску и продуктивну расправу". Али, "Пост" је такође био јединствен међу новинским компанијама по томе што су његови менаџери, који живе и раде у Вашингтону, себе истовремено сматрали новинарима, бизнисменима и родољубима, по стању духа помоћу којег су могли да прошире компанију, промовишући национални интерес", пише Дебора Дејвис у књизи "Катарина Велика". - Заправо је њихов појединачни однос са обавештајним службама био разлог што је "Пост" растао брзо као и после рата, њихове тајне биле су његове пословне тајне, почев од Mockingbird-а (Птица ругалица). Посвећеност Филипа Грема обавештајним подацима упутила је његове пријатеље Алана Далса и Франка Визнера да помогну да "Вашингтон пост" постане доминантно место за вести у Вашингтону, што су и учинили помажући његове две најважније аквизиције "Тајмс хералд" и WTOP. Најважнији за ове трансакције, осим Фила, били су Вејн Кој, извршни директор "Поста", који је некад био Филов шеф у "Њу дилу", и Џон С. Хајз, који је заменио Која 1947. године кад је Кој именован за председника Савезне комисије за комуникације.

ПО ОСНИВАЊУ ЦИА 1947. године, Филип Л. Грем је успоставио блиске везе са Агенцијом до те мере да га је Дебора Дејвис могла описати као "једног од архитеката онога што је постало широко распрострањена пракса: ЦИА употребе и манипулације новинарима" - пројекат ЦИА познат под називом операција "Птица ругалица". Дејвис налази да су везе са ЦИА биле саставни део доласка "Поста" на врх: - У основи раста "Поста" је трговина информацијама са обавештајним агенцијама. Укратко, Грем је "Пост" претворио у ефикасан и утицајан пропагандни канал за ЦИА...

Кад је књига објављена 1979. године, Кетрин Грем (вероватно по упутствима ЦИА) притисла је издаваче Вилијама Јовановича, новцем и другим средствима, која су јој била на располагању, да повуче 20.000 примерака књиге. У име слободне штампе притискали су издавача наводним нетачностима, али Јованович се, наравно, није ни трудио да провери примедбе. Кад је Дебора Дејвис поднела тужбу за кршење уговора и нарушавање угледа писца, издавач се после вишегодишњег развлачења нагодио у вансудском поступку 1983. године. Књигу су после издавали мање познати издавачи.

А "ТАЈМ"!? - Ален Далс често се заузимао за свог доброг пријатеља, покојног Хенрија Луса, оснивача магазина "Тајм" и "Лајф", који је спремно дозволио одређеним члановима особља да раде за Агенцију и пристао да обезбеди посао и акредитиве за друге оперативце ЦИА којима недостаје новинарског искуства.

Дуго година је Лусов лични изасланик у ЦИА био Ц. Д. Џексон, потпредседник Time Inc., који је издавао часопис "Лајф" од 1960. до своје смрти 1964. Док је био извршни директор "Тајма", Џексон је био коаутор студије под покровитељством ЦИА која је препоручила реорганизацију америчких обавештајних служби почетком педесетих. Џексон, чија је служба у "Тајму" и "Лајфу" прекинута једногодишњим одсуством да би радио као помоћник председника Двајта Ајзенхауера, одобрио је посебне аранжмане за пружање покрића "Тајма" и "Лајфа" запосленима у ЦИА. Неки од ових аранжмана направљени су уз знање Лусове жене Кларе Бут. Остали аранжмани за покриће "Тајма", према званичницима ЦИА (укључујући оне који су имали посла са Лусом), направљени су уз знање Хедлија Донована, 1977. године, главног уредника "Тајма".

ДОНОВАН, који је преузео уредничко вођство свих публикација Time Inc.., 1959, у телефонском интервјуу негирао је да је знао за било какав такав аранжман. - Никада ми се нису обраћали и запањио бих се да је Лус одобрио такве аранжмане - рекао је Донован.

- Лус је врло пажљиво водио рачуна о разлици између новинарства и владе. То је јавно понашање угледног слободног новинара. Шта год да си радио никад не признај!

Истрага коју је спроводио одбор Сената у ствари је читаву "тајну ствар" учинила хаотичном и недокучивом. Још тајновитијом. Саопштено ја како је било више од 400 оних који су радили за ЦИА. Међутим, пише Бернштајн да "они службеници који су најбоље упознати са том темом кажу да се бројка од 400 америчких новинара налази на ниском нивоу стварног броја оних који су одржавали тајне везе и предузимали тајне задатке".

У ЈАВНОСТИ постоји "сазнање" из општег тока дезинформисања да је "већина" извештаја декласификована 25. јуна 2007. (30 година касније), кад су људи већ изгубили интересовање за целу буку. Уз објављивање редигованог извештаја укључен је резиме од шест страница са следећим уводом: - Централна обавештајна агенција кршила је своју повељу током 25 година због открића илегалног прислушкивања, надзора станова, завера за атентате и експериментисања над људима, али то није довело до званичних истрага и реформи седамдесетих. Званично, а сасвим на нивоу теорије завере.

- Веома је корисно што постоји званично признање да ЦИА није само подстакла лажне вести под надзором NSC током периода Хладног рата већ и да је била саучесник у стварном изношењу конкретног наратива који су желели да шире, а често иду толико далеко да напишу наратив и на њему утисну "веродостојно" име репортера.

ДАКЛЕ, нема потребе да се претерано разнежите над судбином бескомпромисних новинара у холивудским причама као у оној Nothing but the Truth (код нас преведено као "Председничке игре"). Род Лури јесте, из разлога тржишне привлачности своју храбру новинарку Рејчел Армстронг наслонио на неке познате случајеве новинарских страдања, а највише на случај Џудит Милер, новинарке "Њујорк тајмса" која је одбила да сведочи о извору поверљивих информација око сумњивих тврдњи ЦИА да је Садам Хусеин увозио уранијум из Африке. Али, као што је објаснио редитељ: - Треба рећи да филм не говори ни о једној од ових жена, мада су њихове приче, објављене у штампи, ушле у стварање лика.

Холивуду требају приче са много тежим последицама од притвора од 85 дана и наставка каријере у Фокс њузу у случају Џудит Милер. Легендарне одбране "слободе медија", као што је и сам "Вотергејт" или случај "Пентагонски папири", мање-више су обрачуни ривалских политичких кланова у којима се "слободни новинари" појављују као борци за нечију истину. Блесне искра и онда се све врати у "нормалне токове".

НОВИНАРИ ОБАВЕШТАЈЦИ

ПЕДЕСЕТИХ и раних шездесетих "Тајмови" дописници из иностранства присуствовали су ЦИА "брифинг вечерама". А Хенри Лус, оснивач магазина "Тајм "и "Лајф", имао је праксу да редовно обавештава званичнике ЦИА, Далса или друге високе званичнике Агенције, када се враћао са својих честих путовања у иностранство. Лус и људи који су водили његове часописе педесетих и шездесетих година охрабривали су са своје стране дописнике да пруже помоћ ЦИА, посебно информацијама које би Агенцији могле бити корисне у обавештајне сврхе или при регрутовању странаца.

СУТРА: ЦИА - Лагали смо, варали, крали...

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПОЗНАТИ НОВИНАРИ РАДЕ ЗА ЦИА: Десетак најпознатијих колумниста и телевизијских коментатора имали су посебан статус

24. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ВЕСЕЛИ НАЗИВ ЗА МРАЧНЕ РАДЊЕ: Више од 400 америчких новинара радило је тајно за ЦИА

23. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ФАШИЗАМ НИЈЕ СЛУЧАЈНИ УЉЕЗ: Модерни тоталитаризам се није појавио у Италији и Немачкој, већ у САД још током Првог светског рата

22. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 15

ФЕЉТОН - БЕЗОБЗИРНЕ ЛАЖИ О СРБИМА: Што је измишљотина била већа то је била цењенија

21. 03. 2022. у 17:49

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације