ФЕЉТОН - ПОЗНАТИ НОВИНАРИ РАДЕ ЗА ЦИА: Десетак најпознатијих колумниста и телевизијских коментатора имали су посебан статус

ОМИЉЕНИ начин заштите слободне штампе је невина прича како се "ЦИА подмукло увукла у новинарске редакције" што је, наравно, само сладуњава лаж.

Улаз у седиште ЦИА у Ленглију, Фото "Профимедија"

Водећи амерички издавачи и уредници вести су преузимали обавештајне послове. "Нисмо мољакали неке сиромашне репортере, забога", узвикнуо је Вилијам Колби истражитељима Черчовог одбора (најопсежнија истрага коју је 1976. предводио сенатор Френк Черч). "Одемо у управе. Они су били духовити." Неки од кључних људи из медија "међу њима и Артур Хејз Салзбергер из 'Њујорк тајмса' - потписали су споразуме о тајности". Али, односи званичника Агенције и руководилаца медија "обично су били пријатељски".

Десетак познатих колумниста и телевизијских коментатора имали су односе са ЦИА да су их у Агенцији називали "познатом имовином" и "на њих се може рачунати за обављање тајних задатака; сматрају се пријемчивим за становиште Агенције о различитим темама". Тројица најчитанијих колумниста тог статуса били су С. Л. Салзбергер из "Њујорк тајмса", Џозеф Алсоп и покојни Стјуарт Алсоп, чија се колумна појавила у "Њујорк херлад трибјуну", "Сатерди ивнинг посту" и "Њузвику".

ПРЕМА високом званичнику ЦИА, "млади Сај Салзбергер је имао неке користи... Потписао је споразум о тајности јер смо му давали поверљиве податке... Било је дељења, давања и узимања. Рекли бисмо, "Еј, волели би ово да знају; ако вам кажемо ово, да ли ће вам то помоћи да приступите тако и тако? Због свог приступа у Европи имао је отворени сезам. Молили бисмо га да само пријави: 'Шта је то и како рекао, како је изгледао, да ли је здрав?' Био је веома нестрпљив, волео је да сарађује."

Једном приликом је, према речима неколико званичника ЦИА, Салзбергеру дат информативни рад Агенције који је готово дословно прошао испод текста колумнисте у "Тајмсу". Изашао је и рекао: "Размишљам о неком делу, можете ли ми дати неку позадину?", каже службеник ЦИА: "Дали смо Сају позадину, а Сај га је дао штампарима и ставио своје име." Салзбергер негира да се догодио било какав инцидент. "Много је глупости", рекао је. Салзбергер тврди да га Агенција никада није формално "задужила". "Моји односи су били потпуно неформални - имао сам пуно пријатеља", рекао је. "Сигуран сам да ме сматрају богатством. Открију да идете у Слобовију и кажу: 'Можемо ли разговарати с вама кад се вратите?'... Или ће желети да знају да ли шеф руританске владе болује од псоријазе. Али никада нисам узео задатак од једног од тих момака.... Познавао сам Визнера добро, и Хелмса, па чак и Мекона (бившег директора ЦИА Џона Мекона) с којим сам играо голф. Али морао би да буде ужасно суптилан да би ме искористио."

САЛЗБЕРГЕР је причао да је од њега затражено да потпише споразум о тајности педесетих. Дошао је момак и рекао: "Ви сте одговоран новинар и требате да ово потпишете". Рекао сам да се не желим уплитати у то и рекао сам им: "Идите код мог ујака (Артур Хејз Салзбергер, издавач 'Њујорк тајмса') и ако он каже да га потпишем, потписаћу". Његов ујак је накнадно потписао такав споразум, рекао је Салзбергер, и он мисли да је и он то учинио, иако није сигуран. "Не знам, двадесет и неколико година је много времена". Цело питање односа ЦИА-медији је описао као "мехур у кади".

Браћа Алсоп су били још утемељенији у ЦИА. "Апсолутне глупости", рекао је Џозеф Алсоп кад су му рекли да је његов брат био агент ЦИА. "Био сам ближи Агенцији него Стив, иако је Стив био врло близак. Усудим се рећи да је обављао неке задатке - управо је исправно поступио као Американац.... Оснивачи (ЦИА) били су нам блиски лични пријатељи. Дик Бисел (бивши заменик директора ЦИА) био је мој најстарији пријатељ, из детињства. Била је то пријатељска ствар, драги мој. Никад нисам добио ни долар, никада нисам потписао уговор о тајности. Нисам морао... Радио сам ствари за њих кад сам мислио да су то исправне ствари. Ја то називам вршењем своје грађанске дужности."

ПОРЕД сликања с много детаља перјанице слободног новинарства "Њујорк тајмса", Бернштајн, као бивши упосленик у "Вашингтон посту", поштедео је своје новине. Он каже да су информације о "Посту" "крајње шарене". Главни уредници "Вашингтон поста" од 1950. године кажу да нису знали за формалне односе Агенције ни са стрингерима ни са запосленим. "Ако је било шта било, то је урадио Фил (издавач Филип Грем) без нашег знања", рекао је један. Бернштајн узима као задовољавајуће што Кетрин Грем, удовица Филипа Грема и издавач "Поста", каже да "никада није била обавештена о било каквим везама ЦИА ни са особљем 'Поста' или 'Њузвика'".

Међутим, ипак није могао да заобиђе да су "кад је "Њузвик" купила компанија "Вашингтон пост", службеници Агенције обавестили издавача Филипа Л. Грема да је ЦИА часопис повремено користила у сврху покривања". Бивши заменик директора Агенције је рекао да је "било надалеко познато да је Фил Грем неко од кога можете добити помоћ". "Франк Визнер се 'разрачунавао' с њим. Визнер, заменик директора ЦИА од 1950. до непосредно пре самоубиства 1965. године, био је главни координатор Агенције у 'црним' операцијама... Фил Грем био је вероватно Визнеров најближи пријатељ. Али Грем, који је извршио самоубиство 1963. године, очигледно је мало знао о специфичностима аранжмана са 'Њузвиком', рекли су извори ЦИА."

БЕРНШТАЈНОВА болећивост према "Вашингтон посту" убрзо је исправљена кад је Дебора Дејвис 1979. објавила књигу "Катарина Велика", критичку биографију Кетрин, удовице Филипа Грема. Неизбежно је било и да се осветли однос Грема и ЦИА. Дејвис тврди да је власник "Вашингтон поста" био кључна фигура у операцији Mockingbird, програму ЦИА за утицај на америчке медије. "Главни оперативац" у том пројекту био је Корд Мајер.

Истраживање Деборе Дејвис је и највеће достигнуће у историји слободе штампе "Вашингтон поста" - "Вотергејт" - повезивало са ЦИА: њено истраживање је сугерисало да би најважнији извор познат као Дубоко грло могао бити Ричард Обер. Касније је тврдила да је извор ове тврдње високи званичник ЦИА. Као што је истакла у "Катарини Великој": "Никсон се такође почео увелико ослањати на савете Ричарда Обера, један од ретких којима је веровао." Ричард Обер био је десна рука Џејмса Англетона, шефа контраобавештајне службе ЦИА и дугогодишње везе са израелским Мосадом. Англетона је у Белу кућу довео и сместио га за сопственим израелским обавештајним пултом 1969. Хенри Кисинџер. Дејвис је открила да је Обер био задужен за заједнички ЦИА-израелски контраобавештајни пулт. Са овог места Обер је могао (по упутству Англетона) да "Посту" пружи инсајдерске информације о Вотергејту које су помогле да се сруши Никсонова администрација.

КОМПАНИЈЕ ПУНЕ АГЕНАТА

КОМПАНИЈЕ које су сарађивале са ЦИА биле су "Њујорк тајмс", Columbia Broadcasting System, Time Inc., Национална радиодифузна компанија, Асошијејтед прес, "Јунајтед прес" интернешенел, Ројтерс, Hearst Newspapers, ScrippsHoward, часопис "Њузвик", Mutual Broadcasting System, "Мајами хералд" и стари SaturdayEvening Post и New York Herald Tribune. Званичници ЦИА су тврдили да су им "далеко највредније од ових компанија "Њујорк тајмс", CBS и Time Inc . Високи званичник ЦИА "каже да је 'Њујорк тајмс' пружио покриће за десетак ЦИА оперативаца између 1950. и 1966; он не зна ко су, нити ко је у управи новина то средио".

СУТРА: ЦИА СТВАРА ЛАЖНЕ ВЕСТИ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ВЕСЕЛИ НАЗИВ ЗА МРАЧНЕ РАДЊЕ: Више од 400 америчких новинара радило је тајно за ЦИА

23. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ФАШИЗАМ НИЈЕ СЛУЧАЈНИ УЉЕЗ: Модерни тоталитаризам се није појавио у Италији и Немачкој, већ у САД још током Првог светског рата

22. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 15

ФЕЉТОН - БЕЗОБЗИРНЕ ЛАЖИ О СРБИМА: Што је измишљотина била већа то је била цењенија

21. 03. 2022. у 17:49

Свет

0 1

БИВШИ ОБАВЕШТАЈАЦ САД: ЦИА тајно обучавала украјинску војску

19. 03. 2022. у 08:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације