ФЕЉТОН - БЕЗОБЗИРНЕ ЛАЖИ О СРБИМА: Што је измишљотина била већа то је била цењенија

КАД је хит била тема "силовања у концентрационим логорима" од октобра 1992. до марта 1993. године западна јавност је затрпавана извештајима "у којима су муслиманске жене систематски - да би их понизили, а и користећи то као средство етничког чишћења - силоване и остајале трудне.

Канадски генерал Луис Мекензи

Радило се наводно о броју од 20.000 до 60.000 жена." Шесточлана комисија ЕУ је дошла у Хрватску и Босну. Њихов увид је морао да се документује. Немачки АРД шаље репортерку "да донесе неколико потресних снимака силованих жена и њихових беба. Репортерки је дозвољено да посети избеглички камп Ресник у близини Загреба у коме се тада налазило око 9.000 протераних муслимана. Жене су о силовањима говориле веома отворено и детаљно. Међутим, нису умеле да одговоре на питање где и када су се силовања догодила, и да ли су познавале починиоце. Наиме, оне нису биле силоване већ су само препричавале оно што су чуле од других жена. Узалудни су били и сви покушаји да се пронађе једна једина жена која је била сведок силовања. Одједном као да су нестале и све те многе бебе које су се наводно родиле. Екипа АРД је у некој белој кући снимила неку децу - али су она имала преко четири године, а рат није толико дуго трајао."

Телевизијски новинар Мартин Летмајер је писао у недељнику Weltwoche о овој теми: "Тада сам разговарао са многим уредницима страних телевизија [...] и обавештавао их о резултатима мојих истраживања. Некима сам приказивао и материјал који сам снимио. Нико није доводио у питање моје закључке. Али тада се нико није усуђивао да иде против струје јавног мњења. Ако би неко посумњао у постојање логора за силовање постојала је опасност да одмах буде проглашен за пријатеља Срба и човека који жели да умањи страхоту силовања".

КАКО се рат против Срба продужавао биле су дозвољене све безобзирније лажи. Што је измишљотина била већа то је она била цењенија. Јер, кад једном дезинформација пређе праг реалности она се разлива као поплава. "Медији конструишу реалност: они стварају слику стварности, па тиме и ставове, убеђења и начине понашања... Медији делују тек кроз кумулацију информација из различитих извора. Ниједне новине и ниједан програм не стоје сами за себе."

Наравно, технике стално напредују, и "модерна пропаганда је масовна и уместо да се усмерава на свест, разум и расудну моћ појединца, она циља на подсвесне или несвесне емоције и предрасуде (народних) маса, ради са формулама које се урезују у свест и емоције, са поједностављеним крилатицама и паролама које се понављају, покушава да манипулише, а не да објективно аргументује или информише".

Тако је у наставку радова кад је покренут рат на Косову и Метохији "машти дато на вољу". Георг Гејер у својој студији наводи два изузетна примера. Прво, о српском бандитизму као природном стању српског народа: интернет постаје кључно средство "синхронизованог дезинформисања". Због тога су "монаси манастира Козма и Дамјан у Зочишту направили интернет страницу да би пренели истините информације. У издању од 23. јула 1998. године 'Вашингтон пост' је известио да је УЧК заробила осам наоружаних српских монаха.

НЕКОЛИКО дана касније у редакцију је електронском поштом стигло писмо из манастира и у њему је описано шта се догодило: манастир су напали Албанци наоружани минобацачима и машинкама. Монаси су се склонили у цркву и молили се. Наоружани Албанци су претражили манастир, а онда су монахе скупили у једну просторију и пред њих ставили оружје. Тако су их фотографисали и филмски снимили. Те слике су потом послали америчким медијима".

Такав "бандитски народ" онда коље и убија из чисте досаде. Ваљда, да западни медији не би ниједан дан били без изузетних прича. Чувена прича са Косова: "Нарочито јак утисак су остављале приче у којима су међународне хуманитарне организације на светло дана изводиле различите сведоке. Тако су 'Лекари без граница' за 'Ле Монд' интервјуисали старог Османа. Он је имао да исприча језиву причу: Срби Албанцима одрубљују главе. Секу им уши и ваде очи. Албанци морају да гледају како им силују жене. Али није се поставило питање, и није било извештаја о томе како је Осман постао сведок тих догађаја и како је остао жив. Није било других преживелих који би могли да неким детаљима потврде оно што је говорио Осман." Кад се направи дезинформација она пролази кроз "резонантну кутију" где се појачава и шири - уз учешће многих што свесних што успутних учесника. Американци воле да говоре како се агенти регрутују из четири разлога - скраћеница

МIСЕ ("мишеви") - Money, Ideology, Sex и Ego (новац, идеологија, секс и самољубље). То су и основи за ширење дезинформација. Мали број људи је отпорно на рекламу - око 7% на писану и усмену, слика то даље смањује.

О ПРОТИВНИКУ се одувек говорило лоше, али кад је реч "ушла у систематичнију употребу" онда се потенцијални непријатељ може оцрнити много више и "увек са ослонцем на потпору дезинформације - на искривљене чињенице, фалсификоване вести, лажне изјаве, дотеране фотографије, манипулације чињеницама" (Волков). Циљ је да се увек створи табор добрих и табор лоших, "јавно мњење је, у ствари, једно велико дете и поступа скоро на истоветан начин уз помоћ суфлера: дезинформатора".

Ко је, дакле, могао бити, наручилац сатанизације Срба коју је опослио уједном сегменту Ruder Finn. Владе скромних могућности у сваком погледу - у Загребу и Сарајеву, те приштински приправници за такве улоге - то нису могле. Како би неко од њих из својих провинцијалних позиција наговорио јеврејске организације да закупљују простор у "Њујорк тајмсу" или да иду и протествују испред зграде Уједињених нација? По ком основу? "Гађали смо у праву мету, targeting jewish audience ", вергла Харф. Таблоид са тиражем од око 400.000 примерака у држави од 350 милиона објави готово баналну причу о неким људима који у некој далекој земљи ("већина Американци се питала у којој афричкој земљи се налази Босна", тврди сам Харф) стоје иза слабе жичане ограде и - "емотивни набој био је толико снажан да се више нико није усуђивао да се успротиви да не би био оптужен за ревизионизам".

УНАПРЕД ПРОГЛАШЕН КРИВАЦ

СЕДРИК Торнбери, високи званичник УН који је истраживао злочине у Босни, написао је у Foreign Policy 1996. године да је "почетком 1993. постигнут консензус - посебно у Сједињеним Државама, али и у неким западно - европским земљама и у деловима међународних либералних медија - да су Срби једини негативци ... Овај став није одговарао перцепцији низа УН особља које је у контакту са свакодневним догађајима .. (и једна љубазна душа у седишту УН) упозорила ме је да се склоним". Исту поенту изнео је и канадски генерал Луис Мекензи... Исто су рекли бивши заменик команданта НАТО-а Чарлс Бојд, бивши командант УНПРОФОР Сатиш Намбијар, званичници УН Филип Корвин и Карлос Мартинс Бранко и бивши званичник америчког Стејт департмента Џорџ Кени. Али, свако ко се одвојио од задате линије био је игнорисан или маргинализован. Када се Џорџ Кени предомислио и из антисрпског интервенционисте прешао у критичара, главни медији су га брзо напустили".

СУТРА: ФАШИЗАМ НИЈЕ СЛУЧАЈНИ УЉЕЗ

Препоручујемо

Фељтон

3 6

ФЕЉТОН - ПОЧЕТАК ПРИЧЕ О "НОВОМ НАЦИЗМУ": Лаж о логорима је обавила свој прљав посао

20. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

2 2

ФЕЉТОН - ПУЛИЦЕРОВА НАГРАДА ЗА ЛАЖ: Гатман није имао никаквих доказа за објављене текстове

19. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ЛАЖ ЈЕ ЗАЖИВЕЛА НА ЗАПАДУ: Ко су стварни наручиоци агенција за односе с јавношћу

18. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЛАЖИ ОБАВИЈЕНЕ ГЛОБАЛНОМ МАГЛОМ: СССР је помоћу информација постао други пол подељеног света

17. 03. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације