ФЕЉТОН - ЧЕРЧИЛ "ДАВИ НОВОРОЂЕНЧЕ": САД су током окупације на северу Русије имале 2.900 мртвих

КАД се Чека, прва совјетска тајна полиција, 1922. трансформисала у ГПУ (Државна политичка управа) у шестој години постојања совјетске власти, на састанку Политбироа 11. јануара 1923. размотрени су и усвојени предлози заменика председавајућег ГПУ Јосифа Уншлихта о стварању Дезинформационог бироа. Биро је био концентрисан на спољну опасност и имао је задатке:

Волтер Липман, творац модерног новинарства

1. Регистрација података који улазе у ГПУ и Обавештајни директорат (војна обавештајна служба) и друге институције о нивоу присутности страних обавештајних служби у Русији.

2. Узимање у обзир природе информација од интереса за непријатеља.

3. Истраживање степена свести непријатеља о нама.

4. Састављање и техничка израда лажних информација и докумената који противницима дају погрешну представу о унутрашњој ситуацији у Русији, о организацији и стању Црвене армије, о политичком раду, водећим партијским и совјетским телима, о раду Народног комесаријата за спољне послове итд.

5. Снабдевање непријатеља горенаведеним материјалом и документима путем одговарајућих органа ГПУ и Обавештајне агенције.

6. Разрада одређеног броја чланака и бележака за периодичну штампу, да би се отварао пут пуштању у промет различитих врста фиктивних материјала, а са њиховим подношењем, у сваком појединачном случају, једном од секретара Централног комитета.

У "ПРАВДИ" и "Известији" дезинформатори из Лубјанке су најављивали "предстојећи пољски напад на Немачку". Међутим, од тог се брзо одустало јер је "Централни комитет схватио да би ширењем лажних информација вредност званичних совјетских медија као пропагандног средства могла пасти на нулу". Дезинформбиро се окренуо "употреби страних новина".

Брига Совјета због страног утицаја није била никаква хипохондрија. Током Руског грађанског рата 1918-1920, Винстон Черчил, енглески министар рата и ваздухопловства, очајнички је покушавао да "задави новорођенче", бољшевичку државу. Кад су 1917. руски бољшевици у "десет дана који су потресли свет" (Џон Рид) дошли на власт, Черчил се и лично, као део трупа, искрцао у Мурманску. У британским и америчким историјским прегледима тај догађај се углавном приказивао бледо. Мали проблем је био што су Руси и у Првом и у Другом светском рату били савезници са овим државама. А у стварности, савез 11 западних држава и Јапана је настојао да угуши револуцију и из својих буџета су 1918. створили експедиционе снаге и концентрисали на Русију скоро 900.000 војника у три региона. У Архангелску на северу Русије било је и пет хиљада америчких војника; нападнуте су област Одеса и Крим у јужној Русији; а у Владивостоку на истоку Русије било је седам хиљада америчких војника који су тамо остали до 1920. САД су током окупације на северу Русије имале скоро 2.900 мртвих. Стејт департмент је објаснио Конгресу: "Све ове операције требало је да ублаже ефекте бољшевичке револуције у Русији."

КАКАВ је био однос штампе према совјетској револуцији сасвим добро показује чувени Тест вести (A Test of the News ), који је Волтер Липман радио с Чарлсом Мерцом. Тест вести је био усмерен на "Њујорк тајмсово" праћење "великог догађаја у скорој историји света". То је Руска револуција од марта 1917. до марта 1920... Регистровано је између три и четири хиљаде прилога. Мало пажње је посвећивано уводницима. Наведено је пет разлога зашто је узет баш "Њујорк тајмс": "прво, зато што је 'Тајмс' велик као било који други лист у Америци, а далеко већи од већине, у обезбеђивању вести, друго, што је састав вести у 'Тајмсу' формално изврстан, треће, зато што је 'Тајмсов' индекс изузетно пријемчив за оне које занима изучавање савремене историје, четврто, зато што су ти комплети лако доступни и пето, зато што је 'Тајмс' један од највећих листова на свету." Дакле, тест је рађен на новинама од којих се очекује да извештавају најтачније у том јавном мњењу.

Вести "Њујорк тајмса" из Русије, показује анализа, претежно су садржавале дезинформације које би требало да утичу на успешност операција њихових савезника у рату против бољшевика - Керенског, Корнилова, Колчака, Јуденича, Деникина.

СТАЛНО се понављало на питање: Могу ли Совјети опстати? И "Тајмс" је одмах заузео став да је "рушење бољшевика сасвим предвидиво" (13. новембар 1917) и доследно се држао тога: сваки час је налазио руске експерте који су знали да "то не може победити... да су Лењин и Троцки изузетно непопуларни" и јављао да ће Савезници "признати сваку владу која је против бољшевика".

"Керенски, који има сву енергију Петра Великог и његову двоструку бистрину, национални је херој", стоји у карактеристичном специјалном извештају "Њујорк тајмса" из Петрограда 21. јула 1917. И 29. августа јавља "Тајмс" како је "сада име генерала Корнилова на свим уснама". Неколико дана касније признато је да је Корниловљева побуна фијаско. "Корнилов одустаје, побуна је завршена", био је наслов у "Тајмсу", 14. септембра.

Илустративно је "Тајмсово" оптимистичко праћење Колчакове офанзиве 1919. године.

Адмирал Колчак се као "борац за демократију" и потенцијални саборац Савезника појавио на Источном фронту, у Омску. "Тајмс" је објаснио да је тај "јаки и искрени човек" конституционални диктатор "што је најбоље што се може имати у оваквим условима".

Наслов је био: "Колчак креће на Москву", а у поднаслову његово обећање да жели да прво уништи Црвену армију.

А КАД "Тајмс" јавља да је кренуо, Колчак је од Москве удаљен 490 миља. Око 800 километара. Липман наводи неке раздаљине у Америци да би показао читаоцу колико је то растојање. У нашим релацијама то је даље него Београд - Минхен или Београд - Праг.

Колчак је онда освојио Перм, Окранск и Осу, што је, како јавља "Тајмс", довело до "слома Црвене армије", "Лењин и Троцки су пред дефинитивним сломом", а "ситуација у Петрограду и Москви је постала озбиљна", па су "претили народни устанци против бољшевика". Обавештава распевани "Тајмс" како се Самара исељавала пред Колчаковом офанзивом, а онда три недеље касније, 6. јуна 1919. адмирал заузима - Уралск. "Али Уралск је на југу и далеко иза линије напредовања". Да је ђаво умешао своје прсте у племените намере "Тајмса" могло се осетити већ следећег дана кад се појављује загонетна реченица у извештају из Лондона из обраћања Винстона Черчила у Доњем дому британског парламента, како не би требало гајити претеране наде у адмиралове успехе.

"Шта ли је то мислио Черчил?" Можда је он интригирао читаоце "Тајмса". Али у том трену представљао се као пророк.

ЛАЖНЕ ВЕСТИ "ЊУЈОРК ТАЈМСА"

ДО НОВЕМБРА 1920. у "Њујорк тајмсу" се "не мање него 91 пут тврдило да су Совјети сасвим близу пропасти, или да су заиста готови... На пример, тридесет пута је совјетска власт описивана као на измаку. Двадесет пута су се појавиле вести о озбиљним контрареволуционарним угрожавањима. Пет пута је експлицитно тврђено да режим колабира. И четрнаест пута је јављано како колапс само што није. Три пута је јављено да је све готово. Пет пута су се Совјети "тетурали". Три пута је пад био "неизбежан"... Два пута се Лењин повукао, једном је био убијен и три пута је бацан у тамницу.

СУТРА: Лажи обавијене глобалном маглом

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - МОДЕРНИ МИНХАУЗЕНИ У МЕДИЈИМА: Прва америчка пи-ар агенција радила је за Хитлерову Немачку

15. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СЛОБОДА ПОСТАЈЕ МОНОПОЛ МРТВИХ: Ништа није опасније од искреног незнања и савесне глупости

14. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПРЉАВИ ПОСЛОВИ БЕЗ ГРАНИЦА: Марк Твен - Што је више новина, наш морал је све гори

13. 03. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације