ФЕЉТОН - МОДЕРНИ МИНХАУЗЕНИ У МЕДИЈИМА: Прва америчка пи-ар агенција радила је за Хитлерову Немачку

РУСКИ новинари обучавани су преко Задужбине Томсон Ројтерс која "деценијама отворено подржава слободу штампе и помаже новинарима широм света да развију вештине потребне за независно извештавање", саопштила је представница Ројтерса.

Зграда Тајне обавештајне службе (SIS), познaте као MI6, у Лондону, Фото Википедија

Руски новинари су "култивисани на курсевима и обиласцима Енглеске". Помињући посету руских новинара, организовану усред афере Скрипаљ, кад је британска влада оптужила Москву за тровање пребеглог руског обавештајца који је шпијунирао за Британију, Ројтерс наводи да је "(Задужбина Ројтерс) у сталној вези с британском амбасадом у Москви ради процене ризика, укључујући ризик по углед Амбасаде".

"Независна" новинска агенција Ројтерс широм света има 15.000 новинара и чланова особља, од којих 400 у Русији. Документи обелодањују да је Ројтерс шездесетих и седамдесетих тајно добијао новац од британске владе за антисовјетску пропагандну организацију који је водио MI6. Влада је користила Би-Би-Си као параван за прикривање уплата тој медијској групи. Представник за штампу Ројтерса изјавио је да "договор из 1969. са MI6 није био у складу с нашим начелима поверења. Данас то не бисмо учинили." Цинизму никад краја.

НАЧЕЛА поверења агенције тврде да је мисија Ројтерса "очување независности, интегритета и непристрасности у информисању". Би-Би-Си се у својим начелима хвалио свету да је "поверење темељ Би-Би-Сија. Ми смо независни, непристрасни и поштени". О, Боже!

Летећи циркус Монтија Пајтона не би успео да ствари доведе до ових размера.

Нови документи пак очигледно показују да су и Ројтерс и Би-Би-Си поново ангажовани као средства "обојене револуције" - у Белорусији руше председника Лукашенка, а у Русији "покрећу узнемиравајућа питања о сплеткама и немирима везаним за руског опозиционара Алексеја Наваљног". Не сумњајте у "квалитет" (дез)информисања Ројтерса и Би-Би-Сија о овим темама. Наравно после толико година искуства и генерацијама ишколованих кадрова.

Или, да узмемо пример једног "од најбољих политичких недељника у свету". Шта год данас објави "Шпигл" то морате гледати с неповерењем. Клас Релоцијус је име донедавно "Шпигловог" репортера бр. 1 који се репортажама које су биле мешавина његових лажи, у немачком јавном мњењу прихватљивих легенди и низа фалсификата винуо се на сам врх новинарства на Западу - за пет година покупио је око 40 немачких, европских и светских награда за "аутентично новинарство"?" Кад је откривен, ако се то уопште тако може рећи - јер "Шпигл" има документациони тим у коме су и десетине доктора наука за проверу чињеница које магазин објављује - отишао је, али после неколико месеци јавног згражавања немачка продуцентска кућа "Уфа" из Потсдама је већ откупила филмска права на причу о том модерном Минхаузену.

Лепо речено Минхаузену. Минхаузен јесте лажов, али не непожељан у друштву. Напротив.

ТАКВИ ликови, наравно, нису случајност у савременим медијима. Било их је и у "Њујорк тајмсу". Њихове лажи су лажи пожељне и чак потребне том друштву. Оне подмазују систем који је зарибао. Не би Релоцијусу, на пример, прошла ниједна лаж у којој би он писао о Србима као "добрим момцима", а која би излазила из пожељних и друштвено потребних стереотипа на којима се граде "Шпиглове" репортаже и у којима плива немачка јавност.

"Ухватили би га у лажи", чак и кад би прича била истинита. Односно, што би прича била истинитија то би оптужба била већа. Не Релоцијус, о томе у "Шпиглу" не би могао писати ни највећи живи писац на немачком језику - Петер Хандке. Чак ни кад је добио Нобелову награду.

Како је тако нешто у "огледалу" друштва (немачки der spiegel значи - огледало) могуће? Па, тако што медији на Западу одавно, сем у самопрокламацијама, нису огледало оног што се збива. Они су системи "кривих огледала" која праве нову реалност од оног што постоји, тако што је врхунски професионално (али ослобођени свих етичких обавеза) касапе, филују и пакују онако како је то друштву касног капитализма, односно онима који управљају тим друштвом, потребно. Не може се "четврти стуб демократије" држати другачије од остала три. Не треба испустити из вида да Јозеф Гебелс јесте био велемајстор у пропагандним радњама средином прошлог века, али да су важно место на његовој полици за књиге заузимале две Бернајсове приручне књижице, капитална дела америчког public relаtionsа.

Као и да је Ајви Ли, човек за кога се веже детаљ да је први основао агенцију за пи-ар у Њујорку, одмах на почетку радио за Рокфелеров "Стандард ојл", а после за Немачку (Хитлерову) све до почетка ратних дејстава.

Свет о коме они данас "извештавају" је вештачки. Он постоји само у медијима, а реалност је ту само као оне кугле на ногама затвореника. Може да успорава кретање, али не мења пут.

Либерална медијска инфраструктура је створила глобално мњење у коме је дезинформација добила улогу информације. Али процес није тако једноставан.

ИСТРАЖИВАЊЕ француског писца Владимира Волкова показује да су пре једног века Совјети били велики мајстори дезинформисања. Ненадмашан је био Владимир Иљич Лењин. Његова вештина се подизала на сазнању да је "говорити истину малограђанска предрасуда", а како налази Волков "посебно је био бриљантан у начину на који је третирао капиталистички Запад" и то би могло да се сведе "на четири главне формуле": "Реците им оно што желе да чују" је заједнички мото за све врсте дезинформација;

"Продаћемо им уже да се обесе" - показује колико је презирао политичку (не)зрелост својих непријатеља и увиђао корист коју је могао из тога да извуче;

"Корисни идиоти" - био је његов омиљени израз за оне које су ласкаво називали "сапутници";

"Сметлиште историје", куда је слао непријатеље и противнике, нас подсећа да је опањкавање противника било један од најомиљенијих поступака Сун Цуа.

Лењинова знања су долазила од непосредног посматрања која је лично обавио "за време емиграције". Лењин је говорио: "Морам признати да кругови који се сматрају култивисаним у Западној Европи и Америци нису способни да схвате садашњу ситуацију, ни реалне односе снага". На основу тога он 1921. пише Георгију Чичерину, свом комесару за спољне послове, да ће капиталисти целог света и њихове владе "затворити очи пред разним врстама активности" и "одобрити кредите који ће нам послужити да подупремо комунистичке партије у њиховим земљама. Они ће нам дати сировине и технологије које нам недостају и ми ћемо обновити војну индустрију која нам је потребна да бисмо затим извели победничке нападе на наше снабдеваче. Другим речима, они ће радити на припремању властитог уморства."

ЗАВОЂЕЊЕ НЕПРИЈАТЕЉА

БОЉШЕВИЦИ су држали до старих технологија завођења непријатеља. Кинески мудрац и писац заувек чувене књиге о ратовању Сун Цу (544-496. године п. н. е.) био је велика инспирација: "Рат је начин обмане. Стога, чак и ако сте способни, покажите непријатељу своју неспособност. Када морате да уведете своје снаге у битку, претварајте се да сте неактивни. Када је циљ близу, покажите да је далеко; кад је заиста далеко, створите утисак да је близу."

СУТРА: Черчил "дави новорођенче"

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СЛОБОДА ПОСТАЈЕ МОНОПОЛ МРТВИХ: Ништа није опасније од искреног незнања и савесне глупости

14. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СУДБИНА СРБИЈЕ ВЕЗАНА ЗА МОСКВУ: Карађорђе није успео да придобије ни Аустрију, ни Француску да помогну Србима

12. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СПАЈАЊЕ СРБА И РУСА НА ДУНАВУ: Улогу словенске браће у Карађорђевим плановима налагала је традиција и реална процена односа снага

11. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РУСИЈА СТРАТЕШКИ НЕПРИЈАТЕЉ: МИТРОПОЛИТ Петар I тражио је стварање Словено-српске државе

10. 03. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације