ФЕЉТОН - НОВА САМОСВЕСТ СРПСКОГ НАРОДА: Од доба Шћепана Малог Петроград није веровао Црногорцима
СУЛТАН Селим III (1789-1807) у Београду је 1793. за везира поставио Хаџи Мустафа-пашу Шиникоглуа који је, за разлику од својих претходника, придобио Србе за борбу против јаничара.
Заједно са Турцима који су остали лојални султану и паши, они су, у бици код Колара, 1. и 2. августа 1793, спречили јаничаре да се врате у Београд. Вични оружју и ратовању, отада су били пашина лична пратња и стална посада у београдској тврђави.
Ферманима из 1793. и 1794. године Срби су стекли широку самоуправу која је, како је примећено, умногоме подсећала на програм троношког архимандрита Стевана Јовановића из 1791, али и на аутономију егејских Архипелашких острва и Пелопонеза. У замену за обавезу одбране Београда од јаничара, потврђено им је право да сами бирају кнежинске оборкнезове и сеоске кнезове, који ће их заступати пред Турцима. Пореске обавезе Срба биле су смањене и унапред утврђене. Дозвољено им је да слободно подижу и обнављају своје цркве, док је Турцима забрањено да залазе у српска места и да се тамо настањују.
Последња деценија 18. века била је свуда обележена новом самосвешћу и успесима Срба. У биткама на Мартинићима и Крусима, исте 1796. године, Црногорци и Брђани су, под командом митрополита Петра I Петровића (1784-1830) и гувернадура Јована Радоњића, потукли скадарског Махмуд-пашу Бушатлију и његову главу, као трофеј, однели у Цетињски манастир. Независност Црне Горе, иако формално непотврђена, била је опипљива стварност. Владика Петар I, потоњи Свети Петар Цетињски, успоставиће прве органе власти и државне установе у Црној Гори. У исто време, овим биткама објављено је сједињење Црне Горе и Брда.
ОД ДОБА Шћепана Малог Петроград није веровао Црногорцима. Сви покушаји митрополита Петра I да се врати под заштиту Русије били су безуспешни. Нису успели ни покушаји да се Црна Гора приближи Бечу. Гувернадур Радоњић, у сталном сукобу око власти са владикама Савом и Петром I, успео је, међутим, да стекне наклоност Аустрије. У Црну Гору су стигли изасланици ове две силе тек када ју је требало подићи на оружје за време рата 1787-1792. године. Упркос отпору владике, тада је преовладао утицај Аустрије и гувернадура. Напади на Спуж и Жабљак из 1788. неславно су се, међутим, завршили. Свиштовским миром стечена је само амнестија. Мартинићи и Круси су, зато, изнова охрабрили Црногорце и обновили углед владике и гувернадура.
НА МИЛОСТ И НЕМИЛОСТ ЈАНИЧАРА
СУКОБИ између Хаџи Мустафа-паше и Пазваноглуа обновљени су са прекидом примирја између султана и одметника (1800), да би се завршили јаничарским освајањем Београда и убиством Хаџи Мустафа-паше децембра 1801. године. Смедеревски санџак био је предат на милост и немилост јаничарима, међу којима су се, као старешине, истицали четворица дахија: Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед-ага Фочић. Срби су, поново изложени самовољи, насиљу и понижењима, готово преко ноћи изгубили све што су до тада, тешком муком и уз високу цену, стекли и постигли.
Напад Наполеона Бонапарте на Египат 1798. године из основа је променио односе снага.
Идући трагом Старог режима, и револуционарна Француска настојала је да удружи Турску, Пољску и Шведску у отпору према Русији, али и да у Египту стекне своје левантско упориште. Пољску су, међутим, Русија, Пруска и Аустрија 1795. године избрисале са мапе Европе. У ратовима 1787-1792. већ се потврдило да би Турска могла да буде њихов следећи плен. Аустрија и Пруска од почетка револуционарних ратова (1792) биле су главне противнице Француске, али се Наполеон брзо прилагодио њиховој политици распарчавања и подела територија на Истоку. Пошто је на бојном пољу потукао Аустријанце и избацио их из Италије, миром потписаним у Кампоформију (1797), укинуо је Млетачку републику, да би њене истарске, далматинске и бококоторске поседе предао Хабзбурговцима. Био је то коначни крај некада моћне Венеције.
ПОСЛЕ Пољске, још једна бивша сила отишла је у историју. Брзо ће се испоставити да је потискивање Аустрије из Италије и њено усмеравање ка Балкану и југоистоку било дугорочна, стратешка политика западних сила, са главним циљем спречавања руског продора у југоисточну Европу.
Кампоформијским миром Наполеон је, међутим, за Француску задржао млетачка Јонска острва, Превезу и још три епирска града на обали. Француски утицај одатле се ширио у дубину Турске, при чему су на побуну подстицани Грци, Али-паша Јањински, албански одметник који је владао Епиром и Тесалијом, па и Пазваноглу.
Главни циљ Наполеоновог напада на Египат био је прекид трговачких веза Британије са Истоком и Индијом и устоличење Француске као највеће силе на Леванту. Званично, Наполеон је бранио власт султана од египатских, мамелучких одметника. Енглези и Руси су, међутим, охрабрили Селима III да са њима склопи савез и да Француској објави рат.
Када је Бонапарта кренуо из Египта даље, ка Сирији, тамо је морао да се бори са удруженим снагама Османлија и Енглеза (1799). У исто време, Јонска острва преотела му је удружена руско-турска флота, док је у његове епирске поседе ушао Али-паша Јањински (1799).
ОКРЕТАЊЕ руског цара Павла I ка Француској, Наполеонова победа код Маренга над Аустријанцима (1800), мир у Линевилу са Аустријом (1801) и са Енглезима у Амијену (1802) учврстили су, међутим, Наполеонов положај. Сада већ као први конзул, са Турском је потписао примирје (1801), потом и мировни уговор (1802), којим се одрекао Египта и Јонских острва. Широка аутономија новоосноване Републике седам уједињених Јонских острва биће, под сизсрснством Турске и заштитом Русије, заједио са Архипелагом, Влашком и Молдавијом, узор за захтеве Срба после 1804. године.
Потреба Селима III да се одбрани од Француске у Египту, али и страх Пазваноглуа од Русије, учинили су да дође до међусобног приближавања, до проглашења овог самозванца за видинског пашу и чак до повлачења одлуке о протеривању јаничара из Смедеревског санџака. Док су се јаничари враћали, Срби су сумњичени за сарадњу са Аустријом, због чега су главе изгубили Станко Арамбашић и игуман Стеван Јовановић. Било је оптужби и за сарадњу са грчким песником Ригом од Фере, који је, у дослуху са Французима, кренуо у отаџбину са циљем обнове Византијског царства, али на републиканским, француским начелима. Аустријанци су га ухватили и предали Турцима, који ће га задавити у Београду 1798. године.
СУТРА: Идеје о обнови српске државе
Препоручујемо
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (1)