ФЕЉТОН - НОВА САМОСВЕСТ СРПСКОГ НАРОДА: Од доба Шћепана Малог Петроград није веровао Црногорцима

Милош Ковић

06. 03. 2022. у 18:00

СУЛТАН Селим III (1789-1807) у Београду је 1793. за везира поставио Хаџи Мустафа-пашу Шиникоглуа који је, за разлику од својих претходника, придобио Србе за борбу против јаничара.

ФЕЉТОН - НОВА САМОСВЕСТ СРПСКОГ НАРОДА: Од доба Шћепана Малог Петроград није  веровао Црногорцима

Свети Петар Цетињски

Заједно са Турцима који су остали лојални султану и паши, они су, у бици код Колара, 1. и 2. августа 1793, спречили јаничаре да се врате у Београд. Вични оружју и ратовању, отада су били пашина лична пратња и стална посада у београдској тврђави.

Ферманима из 1793. и 1794. године Срби су стекли широку самоуправу која је, како је примећено, умногоме подсећала на програм троношког архимандрита Стевана Јовановића из 1791, али и на аутономију егејских Архипелашких острва и Пелопонеза. У замену за обавезу одбране Београда од јаничара, потврђено им је право да сами бирају кнежинске оборкнезове и сеоске кнезове, који ће их заступати пред Турцима. Пореске обавезе Срба биле су смањене и унапред утврђене. Дозвољено им је да слободно подижу и обнављају своје цркве, док је Турцима забрањено да залазе у српска места и да се тамо настањују.

СА ЗАОШТРАВАЊЕМ сукоба између Порте и јаничара, који су се од 1794. окупљали око моћног видинског одметника Османа Пазваноглуа, повластице Срба биће прошириване. Од 1796. године дванаест оборкнезова у дванаест нахија Смедеревског санџака сами су прикупљали порезе и предавали их Турцима. Изабрали су чак и врховног кнеза, ћупријског оборкнеза Петра, али су Турци избегли да га потврде. Наредне године устројена је српска народна војска од чак 15.000-16.000 људи, под командом српских старешина и врховног заповедника Станка Арамбашића.

Последња деценија 18. века била је свуда обележена новом самосвешћу и успесима Срба. У биткама на Мартинићима и Крусима, исте 1796. године, Црногорци и Брђани су, под командом митрополита Петра I Петровића (1784-1830) и гувернадура Јована Радоњића, потукли скадарског Махмуд-пашу Бушатлију и његову главу, као трофеј, однели у Цетињски манастир. Независност Црне Горе, иако формално непотврђена, била је опипљива стварност. Владика Петар I, потоњи Свети Петар Цетињски, успоставиће прве органе власти и државне установе у Црној Гори. У исто време, овим биткама објављено је сједињење Црне Горе и Брда.

ОД ДОБА Шћепана Малог Петроград није веровао Црногорцима. Сви покушаји митрополита Петра I да се врати под заштиту Русије били су безуспешни. Нису успели ни покушаји да се Црна Гора приближи Бечу. Гувернадур Радоњић, у сталном сукобу око власти са владикама Савом и Петром I, успео је, међутим, да стекне наклоност Аустрије. У Црну Гору су стигли изасланици ове две силе тек када ју је требало подићи на оружје за време рата 1787-1792. године. Упркос отпору владике, тада је преовладао утицај Аустрије и гувернадура. Напади на Спуж и Жабљак из 1788. неславно су се, међутим, завршили. Свиштовским миром стечена је само амнестија. Мартинићи и Круси су, зато, изнова охрабрили Црногорце и обновили углед владике и гувернадура.

НА МИЛОСТ И НЕМИЛОСТ ЈАНИЧАРА

СУКОБИ између Хаџи Мустафа-паше и Пазваноглуа обновљени су са прекидом примирја између султана и одметника (1800), да би се завршили јаничарским освајањем Београда и убиством Хаџи Мустафа-паше децембра 1801. године. Смедеревски санџак био је предат на милост и немилост јаничарима, међу којима су се, као старешине, истицали четворица дахија: Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед-ага Фочић. Срби су, поново изложени самовољи, насиљу и понижењима, готово преко ноћи изгубили све што су до тада, тешком муком и уз високу цену, стекли и постигли.

Напад Наполеона Бонапарте на Египат 1798. године из основа је променио односе снага.

Идући трагом Старог режима, и револуционарна Француска настојала је да удружи Турску, Пољску и Шведску у отпору према Русији, али и да у Египту стекне своје левантско упориште. Пољску су, међутим, Русија, Пруска и Аустрија 1795. године избрисале са мапе Европе. У ратовима 1787-1792. већ се потврдило да би Турска могла да буде њихов следећи плен. Аустрија и Пруска од почетка револуционарних ратова (1792) биле су главне противнице Француске, али се Наполеон брзо прилагодио њиховој политици распарчавања и подела територија на Истоку. Пошто је на бојном пољу потукао Аустријанце и избацио их из Италије, миром потписаним у Кампоформију (1797), укинуо је Млетачку републику, да би њене истарске, далматинске и бококоторске поседе предао Хабзбурговцима. Био је то коначни крај некада моћне Венеције.

ПОСЛЕ Пољске, још једна бивша сила отишла је у историју. Брзо ће се испоставити да је потискивање Аустрије из Италије и њено усмеравање ка Балкану и југоистоку било дугорочна, стратешка политика западних сила, са главним циљем спречавања руског продора у југоисточну Европу.

Кампоформијским миром Наполеон је, међутим, за Француску задржао млетачка Јонска острва, Превезу и још три епирска града на обали. Француски утицај одатле се ширио у дубину Турске, при чему су на побуну подстицани Грци, Али-паша Јањински, албански одметник који је владао Епиром и Тесалијом, па и Пазваноглу.

Главни циљ Наполеоновог напада на Египат био је прекид трговачких веза Британије са Истоком и Индијом и устоличење Француске као највеће силе на Леванту. Званично, Наполеон је бранио власт султана од египатских, мамелучких одметника. Енглези и Руси су, међутим, охрабрили Селима III да са њима склопи савез и да Француској објави рат.

Када је Бонапарта кренуо из Египта даље, ка Сирији, тамо је морао да се бори са удруженим снагама Османлија и Енглеза (1799). У исто време, Јонска острва преотела му је удружена руско-турска флота, док је у његове епирске поседе ушао Али-паша Јањински (1799).

ОКРЕТАЊЕ руског цара Павла I ка Француској, Наполеонова победа код Маренга над Аустријанцима (1800), мир у Линевилу са Аустријом (1801) и са Енглезима у Амијену (1802) учврстили су, међутим, Наполеонов положај. Сада већ као први конзул, са Турском је потписао примирје (1801), потом и мировни уговор (1802), којим се одрекао Египта и Јонских острва. Широка аутономија новоосноване Републике седам уједињених Јонских острва биће, под сизсрснством Турске и заштитом Русије, заједио са Архипелагом, Влашком и Молдавијом, узор за захтеве Срба после 1804. године.

Потреба Селима III да се одбрани од Француске у Египту, али и страх Пазваноглуа од Русије, учинили су да дође до међусобног приближавања, до проглашења овог самозванца за видинског пашу и чак до повлачења одлуке о протеривању јаничара из Смедеревског санџака. Док су се јаничари враћали, Срби су сумњичени за сарадњу са Аустријом, због чега су главе изгубили Станко Арамбашић и игуман Стеван Јовановић. Било је оптужби и за сарадњу са грчким песником Ригом од Фере, који је, у дослуху са Французима, кренуо у отаџбину са циљем обнове Византијског царства, али на републиканским, француским начелима. Аустријанци су га ухватили и предали Турцима, који ће га задавити у Београду 1798. године.

СУТРА: Идеје о обнови српске државе

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17

Коментари (1)

ТЕНИСКО ПРАВИЛО СЕ УВОДИ У ФУДБАЛ! Историјска одлука ФИФА