ФЕЉТОН - ПАТРИЈАРХ ОБНАВЉА ВЕЗЕ СА РУСИЈОМ: И Црна Гора је била усред интереса великих сила

ВЕЛИКОМ сеобом Срба 1690. године средиште њиховог духовног и политичког живота измештено је са Балкана у Средњу Европу.

Потврда привилегија Србима аустријског цара Карла VI

То ће имати дубоке последице по потоњу историју српског народа. Срби су и на новом тлу остали верни својој политичкој традицији, па су њихови главни напори били усмерени ка очувању унутрашње самоуправе и окупљању српских земаља. Привилегијама хабзбуршког цара Леополда I потврђено им је право на посебну област, на народно представништво и сабор, на слободан избор свог, српског архиепископа, на слободно исповедање вере. Историја Срба у Аустрији биће, од тада, обележена борбом за одбрану и проширење привилегија, под притисцима Римокатоличке цркве, угарских и хрватских сталежа.

Сложене прилике у којима се нашао подстаћи ће патријарха Арсенија III на обнову веза са Русијом. По преласку у Аустрију, његови сусрети са руским амбасадором у Бечу и мисија у коју је послао митрополита Стевана Метохијца код цара Петра I 1696. године требало је да подстакну Русију да, као и до тада, материјално помогне Српској цркви, али и да подржи Србе у одбрани привилегија. Даскал Атанасије саставио је за руски двор један полуслужбени извештај о "Српској земљи", владарима и светитељима из династије Немањића, и патњама у последњем рату. Заузврат, требало је показати да је руска држава могла да има користи од Срба. Стеван Метохијац је цару преносио поверљиве вести о односима између Великих сила, о походу Татара на Пољску и настојањима папе да измири Аустрију и Француску.

ПАТРИЈАРХ Арсеније III и српско свештенство помагали су руским дипломатама и у време мировних преговора у Сремским Карловцима. Руски и турски представници успели су да преговарају и постигну двогодишње примирје, упркос западним силама које су спречавале њихове сусрете, захваљујући игуману манастира Раковице код Београда Григорију, кога је у ту мисију послао српски патријарх и који је преносио њихове поруке. Овај неупадљиви, стари калуђер, познавалац грчког и турског језика, на сличан начин учествовао је и у преговорима Русије и Турске о коначном мировном уговору 1700. године у Цариграду.

Преко њега, српски патријарх био је упућен у ток преговора. У исто време цар Петар Велики се, преко амбасадора Возњицина, на бечком двору залагао за очување српских области, самоуправе и слободе вере. Леополд I је, међутим, одбијао учешће руског цара у ономе што је за њега било унутрашње питање.

Петар Велики ће, само годину дана после Полтаве, када му Османлије буду објавиле нови рат, у намери да поврате Азов и спрече изградњу руске флоте на Азовском и Црном мору, на оружје позвати Румуне, Србе и остале балканске хришћане. Србин Сава Владиславић Рагузински, царев саветник, знаменита личност историје руске и српске дипломатије, подстакао га је да официре српског порекла, пуковника Михаила Милорадовића и капетана Ивана Лукачевић, пошаље цетињском митрополиту Данилу на Цетиње како би га покренуо на рат (1711). Намера Владиславића да Русију укључи у балканску политику била је видљива из његовог руског извода из Краљевства Словена Мавра Орбинија (1722).

У ИСТОРИЈИ односа између Великих сила и Срба, догађаји из 1711. имали су велику важност. Изасланици Венеције, папа и Хабзбурговаца и пре су Србе, као тактичко средство у ратовима са Турцима, позивали на оружје. Сада је то, по први пут, учинила и Русија.

После пораза Петра Великог на Пруту 1711, румунски бојари кажњени су тако што су им одузете титуле војвода Молдавије и Влашке да би, од тада, за новац биле уступане цариградским Грцима - фанариотима. Црну Гору погодили су казнени походи Турака, па су владика Данило и његови Црногорци морали да побегну на млетачко земљиште. Пошто је владика Данило отишао у Русију, Венеција је и даље одбијала да преда црногорске избеглице. То је послужило Османлијама као повод за рат (1714), који ће се завршити Пожаревачким миром.

Цетињски митрополити су, заједно са збором црногорских главара, већ у Морејском рату збацили власт султана, да би се ставили под заштиту Венеције (1688). Упркос отпору владике Данила, под притиском дела главара, које је Венеција редовно плаћала, то је учињено и 1717. године. Када је потписан Пожаревачки мир, Црна Гора формално је, као и у Карловцима, остала у саставу Османског царства.

ЦЕТИЊСКИ митрополити и Црна Гора са своје четири нахије (Катунска, Ријечка, Љешанска и Црмничка) нашли су се усред изукрштаних интереса Великих сила. Углед цетињских митрополита нагло је порастао остваривањем непосредног додира са Русијом. Одатле је стизала и материјална помоћ. Брда (Бјелопавлићи, Пипери, Ровци, Доња и Горња Морача, Братоножићи, Кучи), са којима је Црна Гора углавном била у завади, сада су почели да у њој гледају извор ослобођења. У тактичким разматрањима Великих сила, како се показало, важан је био све већи утицај Црне Горе на Херцеговину.

На Цетињу су разумели да је будућност, уз Русију, припадала и Аустрији. Богато дариван од стране самог цара Петра Великог, владика Данило је, у повратку из Петрограда, успео да буде примљен и код аустријских министара, и победника над турским војскама, принца Еугена Савојског. Обећавао је да ће им се он и његов народ придружити уколико продру до Црне Горе.

Османско царство је и после 1718. полагало право на Црну Гору. Она је, као турска крајина према поседима Венеције, и раније имала граничарске повластице. У 18. веку порез се ту плаћао сасвим нередовно, најчешће под ратном претњом. Венеција се и даље сматрала покровитељком Црне Горе, са значајним утицајем у главарском слоју. Од споразума из 1717. Црна Гора имала је провидуре из угледних црногорских кућа, који су улазили у сукобе са владикама.

СУТРА: Долазак образоване младежи

Препоручујемо

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ УСПОН АУСТРИЈЕ И РУСИЈЕ: Турци су се за све своје ратне поразе светили на Србима

01. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - УЧВРШЋИВАЊЕ ВЕЗА СА РУСИЈОМ: Српски свештеници су доприносили духовном животу Русије

28. 02. 2022. у 17:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - БАРЈАК СА ЛИКОМ СВЕТОГ САВЕ: Насупрот турској исламизацији било је римокатоличко унијаћење

27. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ОЧУВАНА ВЕЗА СА НЕМАЊИЋИМА: Цар Иван Грозни није био равнодушан према свом српском пореклу

26. 02. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације