ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ УСПОН АУСТРИЈЕ И РУСИЈЕ: Турци су се за све своје ратне поразе светили на Србима

У ДОБА патријарха Арсенија III Чарнојевића (1672-1706) одиграо се Велики бечки рат између Османлија и хришћанске Свете лиге (1683-1699). Пресудан по српски народ, овај оружани сукоб био је, у исто време, прави почетак дугорочног процеса повлачења Османлија из Европе.

ПОГЛАВАР Патријарх Арсеније III Чарнојевић

Према неким мишљењима, тада је отворено "Источно питање". Тако ће у 19. веку бити названо питање поделе турског наслеђа на Балкану и на Леванту између европских Великих сила.

Османско царство је у 17. веку и даље било појединачно јаче од сваког свог европског противника. Преокрет је наступио у његовом рату против коалиције хришћанских сила (Аустрија и Немачко царство, Пољска, Саксонија, Баварска, папство, Венеција, Русија) од 1683. до 1699. године. Мировним уговором потписаним у Сремским Карловцима 1699. Велике силе започеле су распарчавање султанових поседа. Хабзбуршко царство одузело је Турцима све угарске земље, осим Баната и јужног Срема. Венеција је задржала освојено залеђе Далмације све до Динаре, са Книном и Сињем, Габелу на ушћу Неретве, Херцег Нови, Рисан и целу Боку, као и цео Пелопонез. Русија, по први пут укључена у једну велику антитурску коалицију, добила је Азов и тиме започела повратак на Црно море. Пољска је заузела Подолију. Били су то највећи територијални губици у дотадашњој историји Османског царства.

ТУРСКУ у Европи у 18. веку више нису сматрали Великом силом, али је и тада била кадра да ратује против коалиција хришћанских земаља. У сукобима са Хабзбурговцима, својим главним непријатељима, још од доба савезништва Сулејмана Величанственог и Франсое I против Карла V, Османлије су могле да рачунају на подршку Француске. Ратови између Османског царства и Хабзбуршке монархије биће ипак вођени са променљивом срећом. У првом рату после Карловачког мира Турци су истовремено одмеравали снаге са Венецијом (1714-1718) и Аустријом (1716-1718). Пожаревачким миром (1718) границе Аустрије померене су даље ка југу и истоку, јужно од Саве, на Дрину, Западну и Велику Мораву, Тимок и Олту. Османлије су изгубиле босанску Посавину, Семберију, Мачву, Шумадију, Поморавље, Тимочку област, Малу Влашку. Млечани су, међутим, морали да им врате Пелопонез и Габелу, при чему су ипак успели да незнатно прошири своје далматинске поседе, прешавши Динару и заузевши Имотски. У зетском приморју заузели су Грбаљ, Маине, Поборе и Брајиће. После Пожаревачког мира Венеција ће бити само бледа сенка своје некадашње моћи.

Хабзбуршко царство се, међутим, овим ратовима, као и територијалним проширењима у Италији и Низоземској, стеченим у ратовима за шпанско и пољско наслеђе, уврстило у ред Великих сила. У преговорима са руском империјом о савезништву, уочи новог рата са Османлијама, Хабзбурговци ће оцртати своје балканске амбиције и потврдити да су главни претенденти на султанове европске поседе.

АУСТРИЈСКЕ армије требало је да из Србије стигну до Софије, да се преко Босне пробију све до реке Дрим, да прођу кроз Влашку и Молдавију до Прута. Османско царство ће, међутим, у рату вођеном против Аустрије (1737-1739) и Русије (1735-1739) повратити све изгубљене територије јужно од Саве и Дунава. Граница између Османлија и Хабзбурговаца остаће на овим рекама све до Берлинског конгреса (1878).

Цар Петар I Велики (1682-1725) је, после победе над Швеђанима у бици код Полтаве (1709), за Русију коначно изборио статус Велике силе. Од тада, она постаје важан чинилац у готово свим пословима европске дипломатије. Петар Велики је, миром потписаним у Ништату 1721, Шведској преотео поседе на источном Балтику, извео Русију на море и учинио је поморском силом. Пораз на Пруту (1711) и губитак Азова одложили су, међутим, излазак Русије на Црно море. Под Петром Великим почиње продор Русије на Балкан и Левант.

Православље је било њена главна интегративна идеја, у оној мери у којој је протестантизам то био за Шведску, римокатолицизам за Пољску и Аустрију или ислам за Османско царство.

Било је сасвим очекивано да ће се брза територијална експанзија Русије наставити ка православним балканским земљама. Пре тога, требало је, међутим, да се заврши повратак малоруских и белоруских земаља, тада под влашћу Пољске, у састав руске државе. Улоге су се промениле. Протестантска Шведска и римокатоличка Пољска, некада крсташки освајачи на "шизматичком" Истоку, сада су постајале плен православне Русије. После њих, ред ће доћи и на некадашње исламске освајаче - кримске Татаре, који су спаљивали Москву, и њиховог сизерена, Османско царство.

ТУРЦИ су Пољску сматрали важном "тампон државом" између својих и руских граница.

Поред тога, Француска, која није желела јачање Русије на истоку, старала се да Турску, Пољску и Шведску повеже у антируску коалицију. Зато је Турска искористила учешће Русије у Рату за пољско наслеђе (1733-1735) као повод за нови рат. Шведска претња на северу била је један од разлога због којих Русија, као ни њена савезница Аустрија, у рату 1735-1739, нису постигле значајнији успех. Потврђено је, ипак, право Русије, стечено у Сремским Карловцима, да у Цариграду држи сталне дипломатске представнике. И она је, у току претходних преговора са Аустријом, одредила правце својих будућих амбиција, тражећи од Турака не само Азов и Крим, него и независност Влашке и Молдавије.

После слома Турака под Бечом 1683, са дубљим продорима аустријских и млетачких војски у српске земље, било је јасно да ће Срби бити третирани као јеретичко, непоуздано становништво. С друге стране Турци су се, опет, за своје поразе светили на Србима. О томе је у Посланичкој канцеларији у Москви говорио избегли скопски митрополит Јефтимије (1687). Припадници српске црквене јерархије су и тада, покушавајући да стекну покровитељство Русије, у Москву стизали са препорукама запорошких хетмана, који су трпели сличне прозелитске, римокатоличке притиске..

СУТРА: ВЕРНОСТ ПОЛИТИЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - УЧВРШЋИВАЊЕ ВЕЗА СА РУСИЈОМ: Српски свештеници су доприносили духовном животу Русије

28. 02. 2022. у 17:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - БАРЈАК СА ЛИКОМ СВЕТОГ САВЕ: Насупрот турској исламизацији било је римокатоличко унијаћење

27. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ОЧУВАНА ВЕЗА СА НЕМАЊИЋИМА: Цар Иван Грозни није био равнодушан према свом српском пореклу

26. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ЖИВОТ НА КРВАВОЈ ГРАНИЦИ: Срби су били убедљива већина у далматинском залеђу

25. 02. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације