ФЕЉТОН - КАКО ЈЕ КНЕЗ СТИЦАО БОГАТСТВО? Милошу су приходе доносили и поседи из Србије и Влашке

ПОСЛЕДЊИ попис који је Порта учинила у Београдском пашалуку био је 1741. године, и он је служио као основа за убирање свих врста пореза. Велику добит стицао је на порасту броја становника од 1815. до 1839. године, када се оно удвостручио.

Појас за новац кнеза Милоша

Број харачких лица увећао се од 1816, када их је било 43.527, на 204.454, у 1834. години. Све док трибутарна обавеза према Порти није пресечена на 2.300.000 гроша чаршијских, није лако утврдити за колико пореских лица је Порта до тада тражила од кнеза да јој исплати харач и остале обавезе. Услед природног повећања броја становника и досељавања, број пореских обвезника је растао, кнез од свих убирао порезе, па је на тој разлици стицао не малу добит.

Порта је ферманима и дефтерима слатим београдским везирима регулисала убирање дација. Она је инсистирала на својој монети и статистици којом је располагала, а која јој није ишла у прилог. Везири су, добивши дефтере, преговарали с кнезом око сабирања свих пореских обавеза. Он је успешно примењивао начело да Порту и везире исплаћује према прописима султанових фискалних аката и договора с београдским везиром у званичној турској монети, која није била у складу с реалним курсом. Обе ове мере (попис и монета) доносиле су кнезу и Србији користи, а султану и Турској губитке. Кнез је, пре свега, када је могао и где је могао, откидао од спахија, везира и султана. Порез је сакупљао у добрим пореским грошевима, а обавезе исплаћивао у званичним и девалвирајућим чаршијским грошевима. На тој разлици стицао је огромно богатство које се сливало у заједничку, државну и његову благајну, а да притом није повећавао пореску стопу српским сељацима. Све трансакције с Турцима и Турском кнез је, такође, обављао у чаршијским грошевима, а све остале трансакције у пореским грошевима.

ДОБИТ кнезу Милошу доносили су и закупи. Кнежева исправна одлука била је да од београдског везира, одмах по склапању примирја, закупи све султанове приходе: харач, чибук, мукаде (хасове), скеле, касапнице, кантар, тахмиз, баират, Поречку реку и царине, сем београдске, за 333.500 гроша (1826). Осим што је ослободио српског сељака контаката с турским порезницима, сакупљачима султанових прихода, он је од ових закупа остваривао велику новчану добит. Обреновић је инкасирао 828.333 гроша од харача (1816-1833), од чибука (1826-1833) 491.484 гроша, од мукадских прихода без главнице (1826-1835) 885.411 гроша, од скела (1826-1835) 961.363 гроша. Наводимо неколико примера сакупљеног новца и новца предатог султану, као и разлику која је остајала кнезу и Србији. Године 1826. кнез је сабрао 462.340, а исплатио закуп са 11.704 гроша; године 1833. сабрао је новца 839.222, а предао закупнину од 10.889 гроша. Од 1826. до 1835. године сви султанови закупи дали су приход 8.217.732 гроша, београдском везиру кнез је исплатио 2.908.550, плус 488.881 грош за пешкеше и разне трошке. Укупна добит била је 4.820.281 грош. Распон оствареног прихода, односно разлика од прикупљеног и предатог новца, за поједине године, кретала се од четири до осам пута у кнежеву корист! У чибуку је та разлика била већа, примера ради, 1833. године убацио је у касу 63.534, а издао падишаху 2.489 гроша, чак двадесет шест пута мање!

БУДУЋИ да немамо статистичке податке о осталим приходима, није могуће обрачунати укупне приходе од царских закупа, али може се тврдити да су били огромни. Статистички подаци показују да је кнез остварио већи приход од државе 1831, 1833. и 1838. године.

Кнезу Милошу су приходе доносили и поседи из Србије и Влашке; аренда се исплаћивала два пута годишње - о Ђурђеву и Митрову дну. Поседи у Србији су били знатно мањи од влашких и тешко је пратити из године у годину колики су им били приходи. Ипак, сачувани су неки подаци који дају приближну представу о њима. У једној статистичкој белешци нашли смо да је од 1826. до 1834. године кнежев приход од трговине износио 3.430.977 гроша.

Ако узмемо податак из 1843. године као осредњу вредност годишњих прихода - 19.367 дуката, добијамо да је кнез Милош за три деценије оставрио приход од око 581.010 дуката царских! Чак и да је мањи, а сигурни смо да је био знатно већи, ова претпоставка говори да су влашке мошије давале добар приход.

НИСУ била мала ни давања кнезу из државне благајне за издржавање њега и његових дворова. Од 1815, када је за митровско полугође кнезу дато 25.000 гроша, па до 1833. године, била су му исплаћена - 3.925.502 гроша. Кнез је добијао на име цивил-листе од 1835. године по 1.200.000 гроша до пада с власти, с тим што је 1838. добио 1.160.222, а 1839. половину апанаже, до абдикације (83.333) - укупно 4.843.555 гроша. Дакле, из државне благајне кнез је приходовао 8.769.057 гроша. Из овога се да лако запазити да је кнежева цивил-листа заиста била огромна у поређењу с раније добијаним средствима за издржавање. Према једној другој статистици, кнежева приватна добра од 1835. до 1839. давала су знатно мањи приход од апанаже, свега 1.849.972 гроша. Кнежева цивил-листа доносила му је знатно веће приходе од добара у Србији, па је неосновано кнежево јадиковање пред кнегињом Љубицом да "под платом чиновно живимо" и да, због тога, мора да штеди!

Када узмемо у обзир само тридесете године кнежеве владавине, без прихода из Влашке, и прихода који су претходили овом времену, а у чију тачност нисмо сигурни, кнежеви дохоци, изражени у процентима, били су: од државе (цивил-листа и остало) - 37,3 одсто, од трговине и с поседа у Србији - 31,4 одсто, а сви остали приходи 31,3 одсто.

Немогуће је израчунати какви су и колики били кнежеви приходи од кулука, како при изради кнежевих конака и осталих грађевина, тако и при обради поседа.

ИМАО ВИШЕ ДУКАТА ОД СРБИЈЕ

ПРИХОД који је остварио од 1816. до 1839. године од закупа харача, чибука, мукада, скела, Поречке реке, са својих поседа, трговине, и за издржавање владара и његовог двора, износио је 25.015.305 гроша. Кад се од овог прихода одбије расход од 11.808.503, добија се чист приход од 13.206.802 гроша, односно, у златној монети 550.283 дуката царска. У ову суму ушли су и издаци за куповину кнежевог непокретног имања. То је стање кнежеве благајне, али оно није поуздано тачно, пошто је могуће да неки приходи нису урачунати јер нису сачувани или се о њима није водила уредна евиденција, па су они, несумњиво, били већи. Кад је реч о државној благајни остала су, рачунајући све приходе и расходе од Другог устанка, 13.198.284 гроша, што је у златној монети износило 549.928 дуката царских. Кнез Милош је, напуштајући Србију, према званичним подацима, имао више у свом џепу 355 дуката него држава Србија. Мерено новцем, чак и без прихода који нису ушли у ове суме, кнез Милош Обреновић био је богатији од државе Србије! Тај новац он је раније пренео у бечке банке, или у години изгнанства однео са собом. Сипријану Роберу казивали су уставобранитељски прваци да је кнез Милош Обреновић имао у бечким банкама милион и шесто хиљада дуката. Да ли је то сав његов новац, или само део, немогуће је утврдити.

СУТРА: УСТАВНА БУНА МИЛЕТЕ РАДОЈКОВИЋА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЖИВОТ НА КНЕЖЕВИМ ДВОРОВИМА: Служба Милоша Обреновића била је уређена по угледу на диване турских везира

13. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПОЗЛАЋЕНИ ТАЊИРИ ЗА СРПСКОГ КНЕЗА: Султан је пожелео да види упорног балканског борца и свог вазала

12. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - УКИДАЊЕ ФЕУДАЛИЗМА У СРБИЈИ: Кнез је куповао феудалне поседе у Влашкој, а не у Србији

11. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - СУРОВИ ОБРАЧУН У РАДОВАЊУ: Кнез Милош је своју главу откупио Карађорђевом

10. 02. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације