ФЕЉТОН - ПОЗЛАЋЕНИ ТАЊИРИ ЗА СРПСКОГ КНЕЗА: Султан је пожелео да види упорног балканског борца и свог вазала

КАД су се Турци први пут појавили пред Бечом (1629), ако је веровати Рашид-беју, настала је пословица: "Богатство је у Индији, памет у Европи, а господство у турскога цара!"

Кнез Милош у Стамболу, Фото Рад Антона Шефта, Народни музеј Београд

То неспорно господство султан и Турци исказали су у време кнежеве посете престоници Османског царства (1835). После Другог устанка, био је то најзначајнији догађај у животу кнеза Милоша Обреновића, те му посвећујемо посебну пажњу, као огледалу његова живота, понашања, владавине, односа према султану, Порти, Турцима и уставобранитељској опозицији.

Султан Махмуд II и кнез Милош занимљиве су личности у турској и српској повести, и њихове личности и њихове владавине. Када је реч о кнежевој биографији, пре свега као однос вазала према сизерену. Није могуће сазнати да ли је султан чуо за Обреновића пре 1815. године, будући да падишаху није саопштавано у појединостима оно што се дешавало у Београдском пашалуку између угушења Првог и подизања Другог устанка. Потом је, најмање двадесет година, турски цар слушао високе званичнике Порте и руске дипломатске представнике шта говоре о кнезу Милошу. Како је време хујало, с јаким руским ветровима на Босфору, изазивајући буре и смираје мора, али и с благим српским поветарцем који је само сезао до ушију турских званичника, па и падишаха, султан је пожелео да види упорног балканског борца и свог вазала, кнеза Милоша или како је оценио кнежев савременик Алекса Симић - "да га лично позна и оцени његова својства".

ТУРСКИ повесник Махир Ајдин позабавио се кнежевим смештајем и исхраном. Син Хусеин-паше видинског реновирао је очеву палату у Ердогену и снабдео је свим неопходним потрепштинама за угледног госта, потрошивши 28.197 гроша. Реновирана палата је била илуминирана споља, а осветљена унутра уљаним лампама. Нису сви гости могли бити смештени у посебне собе, осим најважнији. Рентирано је посуђе за јело од слонове кости (ножеви и виљушке), позлаћени тањири. Подови су били застрти разноврсним ћилимима, а прозори прикривени завесама. Гости су били највише одушевљени лепом простирком, али и гвозденим креветима, јорганима, јастуцима, пешкирима и нанулама. Од намештаја се помињу столице од рогозовине и разне фотеље така-тука, енглески лустери, свећњаци, канделабри, огледала, разне врсте стаклених чаша, цвећњаци, ведра, лопате, метле, сунђери и справе за чишћење кошпица из воћа.

Да се кнез и његова пратња добро осећају у летњиковцу 71 дан бринуло је 26 особа, ангажованих да раде све врсте послова који су били неопходни да би гостима било пријатно. Каваш-ага, настојник летњиковца и супервизор, задужио је три особе да се старају о најбитнијим и најпотребнијим стварима. Послугу су чинили кувари, снабдевачи рибом, праље, ђубретари, посластичари, пекари, илуминатор, свећар, домар, чамџије, магационер, столар, послужитељи. Њихов задатак је био да одржавају летњиковац чистим и уредним, да спремају и добављају разноврсну храну, посебну морску, али и разне деликатесе и две врсте воде. Хлеб је специјално припреман.

НАЈВИШЕ се јело црвено и бело месо: пре свега овчетина, али и јагњетина, говедина и разни деривати од поменутих меса: јетра и димљена плећка. Говедина је служена 59 дана, а Срби (цела кнежева пратња) су појели 3.352 килограма овчетине, 1.500 килограма говедине. Пилетина је служена 28, кокош и ћуретина 12, а пачетина само 5 дана. Највише је поједено пилетине - 2.503 килограма.

Што се тиче морске рибе, највише су служени јастог и плава риба, затим сабљарка и ципал, од којих су прве две деликатес Босфора. Дагње, 19.000 килограма, служене су 19 дана, понекад и разни морски плодови. Првих дана Срби су највише јели овчетину, пилетину и рибљу салату, потом, овчетину и говедину са сабљарком и плавом рибом, а последњих дана боравка, привикнути на турску храну, скоро све врсте јела, међу њима и кавијар.

Није изостало ни поврће: пасуљ, боранија, купус, кромпир, паприке, леблебије, плави патлиџан, тикве, тиквице, мисирке (врста тикви), краставци, бели и црни лук, маслине.

Највише су коришћени плави патлиџан, лимун и артичоке. Прављене су и разне врсте салата од набројаног поврћа. Од сезонског воћа, богатством природе веома разноврсног у току лета и јесени на Босфору: грожђе (више врста), диње, лубенице, брескве, шљиве, крушке, јабуке, ораси, наранџе...

НИЈЕ могло проћи без млечних производа и десерта. Највише се јео енглески сир (154 килограма, али и холандски и крем- сир), разни други млечни производи као што је јогурт.

Заслађивали су се са 54 килограма турских послатичарских производа, 22 килограма марципана и 20 килограма европских посластичарских производа, при чему је истакнут као посебан десерт сладолед (488 килограма). Потрошено је 1.806 килограма шећера.

У Стамболу је постојала пијаца зачина с које је добављено за српске мусафире 6,5 килограма цимета, 5 килограма каранфилића, 3,2 килограма шафрана, 7,5 килограма пистаћа, 392 килограма кестена, 200 килограма лешника и 87 килограма бадема, наравно и ораха и другог коштичавог јестива.

Србе су послуживали алкохолним и безалкохолним пићима. Кафе је попијено 5,3 килограма, неког љубавног напитка чак 243 литра, 593 литра каракулак воде и 898 кестане воде, доста пива и много европског вина (54 флаше бордоа и 81 флаша белог вина), 1.745 литара локалног белог вина, 1.994 литра "ердек" и "пашалимани" вина, 6.382 литра црног острвског вина, 1.178 ангелик ракије, 1.664 литра обичне ракије, 285 литара рума и 120 литара шампањца. И, на послетку, попушено је 6,5 килограма дувана, употребљен 141 литар сирћета и 7.055 јаја.

ТУРСКА администрација потрудила се да израчуна све трошкове које су поднели приликом кнежеве посете престоници. За храну је потрошено 170.580 куруша (гроша), за пиће 47.022 гроша, а за рентиране предмете у летњиковцу 16.271 грош - укупно 233.873 гроша (овде није урачунат трошак реновирања летњиковца - 28.197 гроша). Велики везир је сматрао да је више обрачунато 33.873 гроша и да је преосталу суму требало да заједнички поделе Хусеин-паша и државна благајна. Султан Махмуд II коначно је пресекао да 133.873 гроша исплати државна благајна, а 100.000 гроша Хусеин-паша. Укупни трошкови, урачунавајући реновирање износили су 262.070 гроша, па се стиче утисак да је султан поделио равномерно трошкове на Хусеин-пашу и државну благајну. Ово су само трошкови за храну, остали трошкови, знатно већи, нису урачунати. Ова цена није мала, али не може се рећи ни да је претерана, јер је кнез Милош често поклањао султану и везирима и значајније суме.

СУТРА: Живот на кнежевим дворовима

Препоручујемо

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - УКИДАЊЕ ФЕУДАЛИЗМА У СРБИЈИ: Кнез је куповао феудалне поседе у Влашкој, а не у Србији

11. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - СУРОВИ ОБРАЧУН У РАДОВАЊУ: Кнез Милош је своју главу откупио Карађорђевом

10. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

2 3

ФЕЉТОН - КОМАНДАНТ РУДНИЧКЕ НАХИЈЕ: Обојицу вождова поставити на исти пиједестал

09. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ИЗБОР ДРУГОГ СРПСКОГ ВОЖДА: Страх од Турака био је јачи 1815. него 1804. године

07. 02. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације