ФЕЉТОН - ТРГОВИНА ПРЕЧА ОД ЉУБАВИ: Није му било суђено да постане трговац, наишло је ратно доба

ГЛАГОЛ калаузити и именица калауз имају по два значења. Именица калауз означава кључ који отвара све браве у једној кући, а таквих кључева је било доскора у готово свим сеоским породицама. Друго његово значење је у непосредној вези с глаголом и односи се на особу која калаузи стоку, помагача газди у трговини.

Кнез Милош у галопу / Рад Анастаса Јовановића

Глагол калаузити означава, пре свега, лучење (одабир) стоке за продају. У доба развијене хајдучије, уочи Српске револуције, хајдучке чете, оне бројније и организованије, имале су свог калауза, чији је задатак био да калаузи хајдучкој чети, посебно у крајевима који су били непознати харамбаши. А када је почео устанак 1804. године, калаузи су, пошто су се хајдучке чете прелиле у устаничку војску, постали војни "проводичи" (путовође). У народној песми "Бој на Лозници" налазимо и овај стих: "Барјак носи, војсци калаузи". Требало би истаћи да је било калауза, наших људи, који су служили Турцима. И глагол и именица били су у учесталој употреби у другој половини 18. и првој половини 19. века, па је Сима Милутиновић, ковач многих нових речи, извео именицу "калаузлук".

У Средњој Добрињи, као и у већини села у Србији, није било школе. А да је ње и било, породица која је живела у немаштини, с нешто мало земље и стоке, под стегом ко зна каквог јаничарског читлук-сахибије или, у бољем случају, неког разузданог ужичког спахије, не би се лаке руке одрекла помоћи најстаријег сина, пошто су се издвојила деца из првих бракова из дома Теодора и Вишње.

ПОРОДИЧНО сиромаштво, сеоска изолованост од света и образовања, турско угњетавање, утицали су на Тешу и Вишњу да нејака Милоша упуте у школу сеоских марвених трговаца, за коју му нису биле потребне пусуле као што су оловке, свеске и књиге, већ штап, хитре ноге и издржљивост. Тешки дани младости оставили су дубок траг на будућег српског владара. Ни у данима највеће славе и благодети, када му се за учитеља нудио даровити Вук Караџић, он није испољавао жељу да се описмени и умро је као владар једног народа а да није знао написати ни своје име и презиме.

Мемоаристи и кнежеви биографи нису обраћали пажњу на Милошев живот пре 1804. године. Сачувани оскудни подаци не могу послужити ни нама да целовитије прикажемо доба када је био у служби марвених трговаца. Још за очева живота, као шипарац, служио је код богатијих Добрињаца, као чувар стоке. Очева смрт (1802) приморала га је да убрзо напусти чобанство. Неки извори, не баш уверљиви, казују да је покаткад надничио и гонио трговачке волове на Јадранско море. Поред Задра, Дубровника и још неких приморских места, Милошу се пружила прилика да допре до чувеног трговачког града Венеције, што делује нестварно и, можда, нетачно. Иако је на Јадрану боравио кратко, и то највише два пута, утисци гонича стоке понети отуда били су јаки, сигурно јачи од оних из Аустријске царевине. За чудо, он се њих ретко сећао.

КАКВЕ су све недаће пратиле младог Милоша док је чобановао на Маљену, Сувобору, Златибору и као трговачки гонич стоке путовао несигурним друмовима, није познато. Из потоњих његових присећања сачуван је редак податак вредан пажње. Породична и лична оскудица приморала га је да ступи у полугодишњи најам код газде Аксе Јечменице из Доброселице и то за три и по гроша и једне чарапе! Тешко је одредити време када је то могло бити, вероватно пре очеве смрти или пре пресељења у Брусницу. Упитан једном приликом у Бечу о тим данима, одговорио је: "Јес ја! Чиниш 'волико, служио сам као прави слуга. Једном сам терао трговачке волове у Дубровник по десет пара наднице, а опанци су били 10 пара. Служио сам да би се обуо. Ето, тако је било из почетка."

Потом је био у служби код газде Јечменице и зета Саве Николића, мужа полусестре Стане, с којим је долазио чешће у сукобе, због "ружне газдине нарави". По свему судећи, Милош је код њега чобановао, калаузио и гонио стада на пијаце. Касније се сећао да је код зета Саве дуже био у пастирској служби, можда све до пресељења код полубрата Милана. Од Милоша потиче прича да је, после једне од бројних сукоба с газда Савом, побегао брату Милану и на Дичини сусрео и упознао Љубицу, своју будућу супругу (1803).

БУДУЋИ да се у изворима не помињу године, хронологију ових догађаја одређујемо на следећи начин. Зна се да је Милошев отац умро 27. новембра 1802. године. С обзиром на то да је отишао у пастире за очева живота, то се као најстарији од браће морао вратити кући после очеве смрти, да би прихватио бригу о породици. Могло је то бити крајем те године. Ако је пуне три године провео у најму код трговаца, онда је то било 1800, 1801. и 1802. године, пре тога чобановао је код Јечменице и Николића, али није познато од када. До јесени 1803. године живео је у Добрињи са својима, када се преселио у Брусницу, у дом своје полубраће. Најамнички пастирски живот Милошев трајао је најмање пола деценије, од петнаесте до двадесете године његова живота.

Милош је знао, пре него што га је Јаков одвео у Брусницу, да се Милан успешно бави трговином. Будући да је већ радио код марвених трговаца, он се лако уклопио у послове свог полубрата, који га је "много љубио". Да би успешно трговао, Милан Обреновић је успоставио добре односе с турским властима, пре свега с дахијама и њиховим представницима у унутрашњости. Њему су, очигледно, били најпотребнији његови земљаци Кучук Алија и Сали-ага. Као и Младен Миловановић, и он је био принуђен да их подмићује, али је и томе једног дана дошао крај. Није неважно, ипак, да је он умео с Турцима и да је Милош од њега учио како да се односи према њима. Био је то полубратов најбољи дар, који је Милош умео да прихвати и обилато га користи после Миланове смрти.

МИЛАН је одмах укључио Милоша у своје трговачке послове. Код полубрата он више није био слуга, што му је пружало већу сигурност и поуздано уточиште. С Милановим ортаком, Ћор Зуком, лучио је браве по српским селима, као и сваки други трговачки калауз. У паланци Брусници, у којој је било и Турака, живео је безбрижније и лакше и маштао о девојци коју је упознао на Дичини. Али трговина је била преча од љубави, а Милош је већ ходао стазом која би га у догледно време сврстала у ред трговаца, попут његовог полубрата. Није му било суђено да се бави овим уносним послом, ускоро је наступило ратно доба. У изворима нема никаквог наговештаја да је био укључен у припреме за побуну против дахија или бар упознат с њима.

НЕ ЦРВЕНИ СЕ ЗБОГ СВОГ ПОРЕКЛА

МИЛОШЕВУ младост, пре свега, обележавају сиромаштво и мукотрпна борба за опстанак у бројној и материјално необезбеђеној породици. Једној дами која се бавила хуманитарним радом у Бечу, када му је затражила новчану помоћ за сиротињу, одговорио је: "Хвала ти што се бринеш за сиромахе, ти за њих само чујеш, а ја сам био у њиховој кожи, знам како им је!" Одани му Бартоломео Куниберт успешно га је бранио од приговора Спријана Робера о сиромашном пореклу, односно, да му је отац Теодор био слуга: "У колико је степеница са које се полази нижа, у толико више треба крепости и дара за пењање. Онај који се узвисио својим одликама, не црвени због својег порекла".

СУТРА: КОМАНДАНТ РУДНИЧКЕ НАХИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ДУЖНОСТ НАЈСТАРИЈЕГ МУШКОГ ЧЛАНА: Милошев полубрат Милан био је посланик у руској војсци

03. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЛЕКЦИЈЕ ИЗ НАЦИОНАЛНЕ ПОВЕСНИЦЕ: У збеговима оживљавана сећања на славну прошлост

02. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ГОСПОДАРИ НЕЗНАНИ ПО ПОРЕКЛУ: Карађорђу је било теже с Турцима, а Милошу са Србима

01. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СТРАСТИ СУ УВЕК РЂАВЕ СУДИЈЕ: Било је било опасно чланове једне династије хвалити а друге кудити

31. 01. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације