ФЕЉТОН - ДУЖНОСТ НАЈСТАРИЈЕГ МУШКОГ ЧЛАНА: Милошев полубрат Милан био је посланик у руској војсци

ОБРЕН и Вишња имали су три детета: Јакова (око 1767-1817), Милана (око 1770-1810) и Стану (око 1773-?). Из ове гране вредан је помена још Самуило Јаковљевић, најстарије дете Јакова и Ђурђије, игуман и архимандрит манастира Каленића и члан пете депутације у Цариграду (1820).

Споменик Баба Вишњи у манастиру Враћевшница / Фото Саша Савовић, из књиге "Кнез Милош - државотворни владар"

Зна се да је Обрен умро 1777. године, па се Вишња није могла преудати најмање годину дана после мужевљеве смрти. Вишња је неколико година живела сама са својом малолетном децом, па је потом ступила у други брак, отишавши из имућније куће у сиромашнију. Пошто је утврђено да је кнез Милош рођен 1783. године, она се преудала за Теодора Михаиловића из Горње Добриње између 1779. и 1781. године. И Теодор Михаиловић остао је без супруге, те стога кнез Милош казује у аутобиографији да су му оба родитеља били "второбрачни".

Теодорова и Вишњина деца из првих бракова била су, по свему судећи, истог узраста. Кнез Милош се сећао да је Вишња довела са собом у Добрињу троје малолетне деце. У кући сиромашног Теодора одједном се, од његових петоро, скоро удвостручио број деце на осморо. "Второбрачни" супружници су учвршћивали брачну заједницу новим породом - Милошем (1783), Јованом (1786) и Јевремом (1790). Тако се у кући пуког сиромаха нашло једанаесторо деце, из три брака. Сви извори се слажу да су живели "у највећем сиромаштву" и "крајњем убожеству". Један кнежев биограф описује у стиховима тај период:

"У простоти они су живели

И управо земљоделци били".

КАД је Јеврем рођен, најмлађе дете у другом браку, Јаков и Милан, деца из првог брака, могли су имати око двадесет три и двадесет година. Већ поодрасли, они су се вратили у свој дом у Брусници, на очево имање, а Теодор и Вишња су удали Стану за Саву Николића из Добриње.

Ни други Вишњин брак није био дуга века. Теодор је умро 27. новембра 1802. године и сахрањен је на сеоском гробљу у Средњој Добрињи, где су у то време живели. Цркву у Горњој Добрињи кнез Милош је подигао 1821/22, а надгробну плочу поставио 1825. године. Потом су кости Теодорове пренете и покопане у порти, према олтарској страни. На надгробној плочи, коју је урадио и поставио господар Васа Поповић, по кнежевом налогу, пише: "Овде лежи тело почившег Теодора, оца Његове Светлости Господара и Књаза Србског Милоша Обреновића, кои му и ову свету претстојећу цркву за упокојеније душе сазда и подиже. Престави се месеца Новембра 15. 1802 год". Обреновић је тада намеравао да посети Добрињу, Брусницу и Враћевшницу да би присуствовао постављању надгробних плоча - оцу у Горњој Добрињи и мајци у Враћевшници. Због гушења Ђакове буне кнез није стигао да обиђе Добрињу, али јесте Брусницу и Враћевшницу.

ТЕОДОРОВА смрт бацила је породицу у још већу беду. Милош, пошто су се његова полубраћа одселила и осамосталила, морао је преузети дужност најстаријег мушког члана домаћинства, и то у двадесетој години.

Оставши удовица, по други пут, с малолетном децом, осим најстаријег Милоша, који је већ био у служби марвених трговаца, Вишња је била принуђена да још једном мења место боравка. После Теодорове смрти, Јаков Обреновић је дошао у Средњу Добрињу и одвео у Брусницу мајку с тројицом полубраће (1803). Тиме је Милош постао житељ Рудничке нахије, односно њеног дела који се називао Црногорска кнежина. Црна Гора, односно Црногорска кнежина, делила се на два дела, и под истим именом припадала Ужичкој и Рудничкој нахији. Живот и рад уз полубрата Милана, или како је дао да се запише на његовој надгробној плочи - "једноутробни" брат предодредио је будућу устаничку и владарску каријеру Милоша Обреновића.

ВИШЊА је живела необично дуго, па су је због тога, из милоште, звали Баба Вишња. Устаничко доба је преживела у Брусници, а потом је делила судбину с Милошевим и Јаковљевим женама и децом. Одлучивши да не бежи у Аустрију 1813. године, Милош Обреновић се вратио у Брусницу пре него што су Турци продрли у Рудничку нахију. Жену и децу, вероватно и мајку, склонио је у манастир Никоље. Неки дан касније предао се Сали-аги Серчесми, који га је поставио за обор-кнеза Рудничке нахије. У тим тешким и неизвесним данима то је уливало извесну сигурност њему и његовој широј породици.

Милош није смео да врати породицу у Брусницу, у којој су Милан и он изградили "своје дворе" и од ње начинили малу варош. У њу се одмах сместио муселим, а Обреновић, да би и даље био сигуран и заштићен од Турака, преместио је породицу и мајку у Шаране. Турцима се још више измакао пресељењем породице у Црнућу, у време Хаџи-Проданове буне (октобар 1814).

Вишња се, највероватније, вратила у Брусницу 1816. године, сместивши се у дом Јована Обреновића, управника Рудничке нахије. Умрла је у Брусници 30. јуна 1817. године, поживевши четрдесет година после смрти првог мужа Обрена, а петнаест година после упокојења другог мужа Теодора.

КНЕЗ Милош је пренео мајчине кости у манастир Враћевшницу, а на гроб је поставио плочу с натписом:

"Ова тврда стена покрива кости старице Вишње, која се престави 18. јуна 1817. године; она је имала из првог брака сина Милана, који је био српски посланик у руској војсци у Влашкој, и тамо умро 1810. године, и из другог брака: врховнога кнеза српског, Милоша Обреновића, који срећно управља српским народом; Јована, кнеза рудничке нахије, и Јефрема, кнеза шабачке и ваљевске нахије. Писано 1820".

Године 1825. кнез је обновио манастирски конак, на њега поставио другу плочу с натписом и присуствовао свечаности, месеца јула. Куниберт је оставио податак да се кнез Милош односио према мајци с "најдубљим поштовањем, постављајући себи као закон да се покорава свакој њеној вољи с највећом брижљивошћу".

Краљ Александар Обреновић је подигао на Баба Вишњином гробу споменик (1901) и на њега уградио кнежеву надгробну плочу, с надгробном плочом кнежева три детета, сахрањена поред баке.

Војвода Милан Обреновић оставио је за собом сина Христифора, који је умро 1830. године у Петрограду, чиме се његова лоза угасила. Јаковљеви потомци, Јаковљевићи, и данас живе у Брусници, Крушевцу и Чачку.

КНЕЗ МИЛОШ ПРЕК НА МАЈКУ

О БАБА Вишњи нема других података, осим присећања кнегиње Љубице, које упућује на једну њену карактерну црту, својствену и њеном сину. Кнез Милош је удао своју синовицу Мирјану за Стевчу Михаиловића, оданог приврженика династије Обреновић. Једном приликом, касније, пропитивао га је Обреновић о томе како живи у браку с његовом синовицом. На Стевчин коментар кнез је грубо упутио Михаиловићу више прекорних речи. Потом је Стевчи пришла кнегиња Љубица, послужила га слатким, водом и кафом и, да би га утешила, саопштила му: "Стево, Господару је много жао што те је много данас псовао; така је и његова мати, а моја свекрва, Баба Вишња, кад се наљути на мене рекла би да ми живота више код ње нема; ал’ се фришко поврне и жао јој што ме је карала, и на после (дођу) њене умилне речи и леп поступак са мном, и тако ме потпомаже у свачему, да ми је после милије живети нежели пређе".

СУТРА: ТРГОВИНА ПРЕЧА ОД ЉУБАВИ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЛЕКЦИЈЕ ИЗ НАЦИОНАЛНЕ ПОВЕСНИЦЕ: У збеговима оживљавана сећања на славну прошлост

02. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ГОСПОДАРИ НЕЗНАНИ ПО ПОРЕКЛУ: Карађорђу је било теже с Турцима, а Милошу са Србима

01. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СТРАСТИ СУ УВЕК РЂАВЕ СУДИЈЕ: Било је било опасно чланове једне династије хвалити а друге кудити

31. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ГУБИТАК ГЛАВЕ ИЛИ ГУБИТАК ЧАСТИ: Ниједан српски владар није оспораванији од кнеза Милоша

30. 01. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације