ФЕЉТОН - ГОСПОДАРИ НЕЗНАНИ ПО ПОРЕКЛУ: Карађорђу је било теже с Турцима, а Милошу са Србима

НЕКА ми Бог не да да будем први међу Србима - давнашња је изрека, васкрсла у време Првог српског устанка, а односила се на вожда Карађорђа.

Стара црква у Крагујевцу на којој се налази ктиторска плоча кнеза Милоша, Фото Википедија

Срби у Београдском пашалуку (званично Смедеревски санџак), без владара своје крви, без племства и без кнезова које су у највећем броју посекле дахије, живели су у благо изнијансираном друштву, без сталешких подела, скоро сви изједначени у правима и имовини. Карађорђе Петровић, од када је постао вожд Првог српског устанка, изборио се да буде први међу српским слободним сељацима. И није му било лако, ни с Турцима ни са Србима. Друга личност која је понела овај терет био је Милош Теодоровић Обреновић, од времена када је постао вожд Другог српског устанка и, потом, кнез Србије. Ни њему није било лако, ни с Турцима, ни са Србима. Вожд Карађорђе и кнез Милош две су најважније личности Српске револуције (1804-1835), при чему је први период Револуције обележио вожд, други кнез. Није било исто борити се против Турака и сузбијати анархију сопственог народа; предводитељима није било лако ни прво, ни друго. Карађорђу је, несумњиво, било теже с Турцима, а Милошу са Србима. И док је борба против освајача имала свој смисао, сукобљавање са својим народом каткад је било нужно, а каткад је губило смисао.

КО ЈЕ могао и претпоставити у другој половини 18. века да ће Ђорђе Петровић и Милош Теодоровић, незнани по пореклу, типични представници сељака у положају раје, прилично сиромашни и ни по чему различити од својих сународника, постати њихови предводници, вождови, потоњи и кнез, и оснивачи двеју нововековних српских династија. Они су досегли врхунац који се могао остварити у то време и, што је у овом случају важно, нашли су се на нишану целог народа и проклетства које са собом носи поменута изрека с почетка овог поглавља. Поклекла су, потом, обојица, што сопственом кривицом, што кривицом других, уверивши повеснике да је било тешко одржати се дуже време први међу Србима. Овом проклетом правилу подлегли су скоро сви потоњи српски владари из обеју династија, а случај племенита владара 19. века, кнеза Михаила, репрезентативни је пример опстанка и нестанка у овој бесмисленој борби с незахвалним Србима.

Тешко је било, понекад чак и немогуће, услед недостатака извора, пре свега црквених књига, утврдити датум и годину рођења значајних устаничких личности, чак и њихових вождова - Карађорђа и Милоша.

РОДИТЕЉИ "Второбрачни", Вишња Урошевић и Теодор Михајловић, добили су прво дете у другом браку, на Теодорову суботу, 4/15. марта 1783. године. Осим што је са собом носио хороскопско обележје рибе и чудан сан који је уснула мајка уочи рођења детета - да је из њеног пупка изникао огроман бор и начинио хлад за цео народ, других појединости, вредних пажње, не налазимо у овом датуму и рођењу.

Вук Караџић је унео забуну у погледу рођења Милоша Теодоровића, будућег Обреновића. У кнежевој биографији написао је да се родио "око године 1780 у наији рудничкој у селу Добрињи". Вук није био сигуран у годину рођења, а реч "око" брзо је заборављена и занемарена, па се поменута година најчешће наводила, чак и данас, као година када је први нововековни српски кнез угледао свет. За 1780. годину определио се и син, кнез Михаило, прилично самоуверено. Истог мишљења је био и Бартоломео Куниберт. Под утицајем претходника, Милан Ђ. Милићевић, потоњи кнежев секретар, иако је знао да се као година кнежевог рођења помињу још 1781, 1782, 1783. и 1784, прихватио је њихов податак, уверен да су они пре њега могли доћи до истине.

КАДА су најбољи познаваоци живота кнеза Милоша у 19. веку тврдили да се родио 1780. године, историографија је, до Михаила Гавриловића, прихватила понуђени предлог.

Занимљиво је да ни Гавриловића није нарочито заинтересовала година рођења кнеза Милоша. Тротомно дело о Обреновићу започео је са 1812. годином да би, спорадично, унео по неки податак из његовог ранијег живота. Тако је, описујући позив на устанаку Такову, навео да је тада Милош имао тридесет две године. У напомени је истакао да је до тог податка дошао на основу кнежева казивања, која је објавио Милићевић и записа на старој крагујевачкој и јагодинској цркви. Он није нашао за сходно да напише да је година кнежевог рођења 1783, те је због тога његов тачан податак остао непримећен. Кнез Милош је у аутобиографији, коју је казивао у време изгнанства из Србије, навео да је дошао на свет "у селу Добрињи, около лета 1783". Ни Милош, као ни Вук, две деценије раније, нису били сигурни које године се родио, користећи се речима "около" и "око" као могућност да је то могло бити и раније и касније.

Кнез Милош није био сигуран у годину рођења средином 19. века, када је казивао своју аутобиографију, али јесте две деценије раније када је требало поставити ктиторску плочу на цркви у Крагујевцу и часну трпезу у цркви у Јагодини.

БУДУЋИ да му је мајка умрла само годину дана раније (1817), могао је од ње поуздано сазнати када је угледао свет. Зато је са сигурношћу уклесано на плочи, с његовим одобрењем: "Во славу свјатија јединосушћнија и нераздјелнија троици отца, сина и свјатаго духа, созида сја сија свјатаја церков храма сошествија Свјатаго духа у вароши Крагујевцу [Архангела Михаила у вароши Јагодини, уметнуо Р. Љ.] трудами и иждивенијем богом умудренаго зашћититеља и обраниља [обранитеља] православија вјери верховнаго Сербие књаза господара Милоша Обреновича из села Брусници родом [зш!] в 35ое лето от рождества, третое же своего књажества в Сербии, владејушћу Махамеду турецкому султану, в љето от рож[дества] Христова 1818го года." Преостали део натписа на обема идентичним плочама настао је касније и није у непосредној вези с годином кнежева рођења. Кнез Милош је своју владавину рачунао од споразума са Марашлијом на Белици (септембар) и у Београду (новембар), а не од избијања Другог српског устанка (април). Са оваквим схватањем излази да је 1818. године ушао у трећу годину владавине. Те године је већ напунио 35 лета. Натписи неспорно сведоче да је рођен 1783 (1818 - 35 = 1783). Милош је тек зашао у 33 годину на Цвети 1815. Место рођења, Брусница, уклесано је на плочама грешком каменоресца.

На основу три поменута извора: натписа на старој крагујевачкој цркви, натписа на часној трпези у јагодинској цркви и аутобиографије - може се поуздано тврдити да је рођен 1783. године.

СУТРА: Лекције из националне повеснице

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СТРАСТИ СУ УВЕК РЂАВЕ СУДИЈЕ: Било је било опасно чланове једне династије хвалити а друге кудити

31. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ГУБИТАК ГЛАВЕ ИЛИ ГУБИТАК ЧАСТИ: Ниједан српски владар није оспораванији од кнеза Милоша

30. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БОЛНИЦА И У МИРУ ПУНА ИЗБЕГЛИЦА: Чињеница да је дошао мир давала је снаге да се опстане

29. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЕГЗОДУС СРБА ИЗ САРАЈЕВА: Многи из колоне нису знали куда иду, ишли су само да некуд оду

28. 01. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације