Фељтон

ФЕЉТОН - СНАЈПЕРИСТИ ПУЦАЈУ НА ДЕЦУ: За Васкрс болесници и особље добили су по једно јаје

Др Славко Ђ. Ждрале

25. 01. 2022. у 18:00

У ТОКУ разговора са представницом француске хуманитарне организације "Соланж", долази сестра по мене да кренем према амбуланти, јер се ради о тешко повријеђеном дјетету.

ФЕЉТОН - СНАЈПЕРИСТИ ПУЦАЈУ НА ДЕЦУ: За Васкрс болесници и особље добили су по једно јаје

Оставио сам госте да сједе, а ја сам брзо кренуо према сали. Моји сарадници већ обављају све неопходне радње ургентне помоћи.

Улазим у салу и видим да на операционом столу лежи дијете са видљивом раном на предњем трбушном зиду и са већ успостављеним венским путевима и анестезиологом који предузима хитне мјере реанимације. Повријеђени је у стању хеморагичног шока. Одређује се крвна група и припрема трансфузија крви. Са др Голијанином се договарам како да приступимо рјешавању ове тешке повреде. Док се екипа спрема за хитну хируршку интервенцију, позовем сестру да оде у канцеларију, да доведе госте. Након припреме, уводе их у салу. У госпође пуне очи суза. Праве неколико фотографија. Предложим им да сачекају исход операције. Све је спремно за операцију, дијете успавано и операција почиње. Отвори се трбух. Исти пун крви са видљивим примјесама цријевног садржаја. Све нам то указује да морамо брзо радити. Брзо нађемо да је већим дијелом танко цријево оштећено. То захтјева да се оно у дужини од 60 цм мора одстранити, што учинисмо.

Успостави се континуитет цријева. У току захвата стална је надокнада течности и крви венским путем. Али то није крај операције. Нађемо тешку повреду силазног дијела дебелог цријева на два мјеста. То говори о комплексности ове трауме. Успијемо да санирамо и ову повреду, исконтролишемо крварење, поставимо дренове и трбух се затвори.

АНЕСТЕЗИОЛОГ успјешно пробуди дијете. Потом га смјестисмо у интензивну његу. Коначно, сазнајемо да се зове Срђан Лале, да има шест година и како је рањен. Рањен је на Врацама снајпером док је њега и брата мајка водила за руку. И опет исто питање: који су то зли људи да су у стању уперити пушчану цијев у дијете и убити га. Трагично је да се то све више дешава у овом рату. Сада настаје борба за опоравак дјетета. Треба сачекати да срасте формирана анастомоза и да се санирају лезије дебелог цријева. Уз сву неопходну терапију тај ток опоравка протекне уредно. Успостави се пасажа цријева и дозволи унос хране.

ВАСКРШЊА ЛИТУРГИЈА

ПОЈАВЉУЈУ се кола. Митрополит излази са свештенством, и након традиционалног хришћанског поздрава "Христос васкрсе - Ваистину васкрсе", улазимо у новоформирани простор за богослужење. Служба је трајала више од три сата. Пропратио сам, са свима присутнима, читав обред. Осјећали смо велико задовољство што смо били учесници нечега што нам је освјежило душу и подстакло нас да истрајемо у свему овоме што радимо. Након завршеног обреда, захваљујемо се митрополиту на части коју нам је указао. Испраћамо га срдачно. Ускоро ми свештеник Јадран Даниловић преноси поруку из Митрополије да је митрополит г. Николај дао благослов да Болница добије своју славу Свети Козма и Дамјан и да нас двојица у наредном времену организујемо да се слава почне у Болници славити.

Након двије недјеље дијете се отпушта кући опорављено. Срђан је са тешком повредом изашао као побједник. Касније ће у свом одрастању и школовању завршити студије електротехнике и докторирати. Данас је на мјесту продекана Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Коначно смо успјели да формирамо хируршку екипу, коју поред мене сачињавају: прим. др Ратомир Голијанин, хирург, анестезиолози др Тања Гашић и др Мирјана Градина, љекари почетници др Срђан Мијатовић и др Игор Ђокић, др Ранка Кртинић, главна сестра Нада Секулић, инструментарке Милена Драгићевић и Јеленка Мочевић, Ненад Божовић, трансфузиста, Митар Божовић, гипсер и анестетичар Марко Гајић. Закључујем да смо урадили нешто што је на почетку било неоствариво и незамисливо. Оно што ми је дало самопоуздање и снагу да се у ово упустим јесте моје знање и искуство које сам имао као хирург прије рата, кроз рад у општој и абдоминалној хирургији, трауматологији, грудној и васкуларној хирургији и кроз специјалистички стаж који сам темељно обавио на гинекологији, урологији и неурохирургији. Дешавало се да при повратку у Касиндо, само након неког кратког одсуства, сретнем свог возача са рањеником упућеним из Касиндола према Палама, јер моји нису били у могућности да га збрину. Враћао сам их назад у Касиндо и успјешно збрињавао повријеђеног.

НАШЕ искуство са постављањем спољних фиксатора практично је никакво. У донацији Свјетске здравствене организације добијамо фиксаторе једноставне израде, по имену ФЕСА. Логички закључујемо како то треба да се примијењује, али немамо никога ко би нам то демонстрирао. Са постављањем првих колико-толико смо задовољни. Пошто бисмо повријеђени екстремитет стабилизовали овим поступком, а контролним рендген-снимком не будемо задовољни, пацијенте упућујемо до болнице на Корану на даље лијечење.

Полако усвајамо овај поступак. У будућем времену, када нам се прикључио проф. Марко Вуковић, то ће бити знатно лакше и успјешније. Са др Марком по методи чувених руских ортопеда Илизарова и Оганесијана, постављаћемо спољни фиксатор. Сматрам да смо у том времену били једини који смо у Републици Српској радили ову методу. У оваквим, непримјереним условима за коштану хирургију и уопште за све хируршке гране, уграђена је и парцијална протеза кука, под вођством проф. др Николе Милићевића.

Јављају да ће Славко Аврамовић завршити прављење намјештаја и да ће брзо бити опремљена соба која је намијењена за богослужење. Ближи се Васкрс, Славко уноси потребни намјештај у собу и са свештеницима Душком и Јадраном прави се распоред.

Посјећује нас, личност свима нама позната, Војислав Чаркић Жућо, свештеник са подручја Грбавице и Новог Сарајева, човјек ведрога духа и великог животног оптимизма.

Разговарамо са њим и тражимо његово мишљење о томе колико смо успјели да спремимо овај простор за намјену богослужења. Шаљемо поруку митрополиту да је све спремно.

Митрополит Николај је одлучио да се литургија за Васкрс служи у Болници у Касиндолу. Та вијест нас обавезује да, у овом кошмарном времену и условима неприкладним за обред, одржимо ниво. Тјешимо се да, све што у овој установи стварамо, морамо да импровизујемо, осим кључне ствари, а то је да читавим својим бићем, снагом, знањем, хуманошћу помажемо повријеђенима и болеснима. Уз помоћ Цркве и пошиљке од оца Филарета са београдског Сајмишта, дочекујемо Васкрс, са могућношћу и радошћу да болесницима и особљу подијелимо макар по једно обојено јаје.

ДОЛАЗИ Велики петак. У кухињи особље боји јаја. Имамо једну интересантну пошиљку Цркве. Послали нам пун камион кивија. У могућности смо да запосленима и болесницима дарујемо веће количине тог воћа. Међутим, хируршка екипа није ни тога дана поштеђена сталног прилива рањеника. За хируршку екипу у врсти и тежини повреда нема више изненађења. Постепено се укључује већи број здравственог особља да помажу када пристигне велики број рањеника. Добијамо поруку да ће митрополит Николај у раним јутарњим часовима на Васкрс стићи у припремљени простор. Рано устајем, обилазим одјељења. Честитам празник болесницима и особљу. Излазим и у кругу болнице чекам митрополита.

СУТРА: Злочинци убијају невину децу

21. 01. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 55

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09