Фељтон

ФЕЉТОН - ЈУНАЦИ РАТНЕ ХИРУРГИЈЕ: Рањеници су после опоравка укључивани у своје ратне јединице

Др Славко Ђ. Ждрале

24. 01. 2022. у 18:00

НA ратишту, у нашој близини борбена дејства не престају. Опет се зачу продорна сирена санитетских кола 4. фебруара 1993. године.

ФЕЉТОН - ЈУНАЦИ РАТНЕ ХИРУРГИЈЕ: Рањеници су после опоравка укључивани у своје ратне јединице

По устаљеном поступку, сви крећемо према улазу хируршке амбуланте, гдје се заустављају санитетска кола. На носилима рањеник, блијед и болног израза лица. Износе га у амбуланту. Региструјем већи број рупа на униформи у предјелу ногу и предње стране грудног коша. Урадимо рентген снимак грудног коша, који показује присуство металног страног тијела у пројекцији срца и знаке присуства крви у лијевом прсишту. Ослобађамо рањеника униформе, коме још не знамо име.

Формирамо венски пут, крећем са надокнадом течности. Одлучујем се за дренажу лијеве стране грудног коша. Добијем више од литар свјеже крви у дренажну боцу. Припремамо трансфузију крви и пратимо виталне параметре. Поред свега урађеног, не добијамо жељени одговор. Притисак пада, и даље је убрзан рад срца, уз аритмију. Бљедило је све израженије, а повријеђени је конфузан.

На дрену и даље крвави садржај, што указује да је постојеће лоше стање посљедица искрвављености. Прва доза ординиране крви истиче, повријеђени је и даље конфузан.

Одлучујем се за хитну операцију, односно отварање лијеве стране груднога коша. Екипа се хитро припрема и након увођења у општу анестезију и припреме оперативног поља, отвара се лијева страна грудног коша. У лијевом прсишту већа количина крви, један дио средњег дијала плућа знатно оштећен, крвари.

ПОХВАЛЕ ПРОФЕСОРА РАДОВАНОВИЋА

ТРИ године након рата долази Добро Скакавац да ми пренесе разговор који је водио са познатим европским кардиохирургом проф. др Нинославом Радовановићем, вођен у болници у Сремској Каменици. Добро је имао потребу да провјери своје здравствено стање и успио је да закаже пријем и преглед. На заказаном прегледу уз приложену медицинску документацију и казивање гдје је лијечен, професор је направио увид у отпусна писма, урадио одређене тестове и преглед. Из свега спознатог каже ми да је оперативни захват урађен на најбољи начин и захваљујући тој операцији нема никаквих здравствених посљедица. Способан сам обављати сва физичка напрезања како на послу тако и у спорту. Захвалио сам се професору и приликом поласка, професор Радовановић је застао и рекао: "Добро, кад се вратиш кући, јави се екипи која је радила овај оперативни захват и пренеси им моје честитке и поздрав." У том тренутку пред Добром нисам могао да не искажем своје задовољство и да будем поносан на све нас који смо учествовали у лијечењу овог повријеђеног.

Добро је данас припадник МУП-а Републике Српске, активан спортски радник и отац троје дјеце.

НАКОН заустављања крварења на плућима, направи се детаљан увид на срчаној кеси. Са др Ратомиром Голијанином договарамо како наставити даље оперативни захват. Више према лијево, нађем раздеротину срчане кесе, величине преко један центиметар. Тек сад долазим у дилему, мисли једна другу стижу. Да ли је повријеђен срчани мишић, односно коморе, и да ли крв излази из срчане шупљине. Док мисли надиру, кроз отвор на срчаној кеси примијетим да се гелер, који је направио повреду, креће истовремено са радом срца.

Крварење је под контролом. Добијам самопоуздање. Рачунам да крв, која је била присустна у прсишту, није била из срчане шупљине, него из плућа и интеркосталних артерија.

Проширим отвор на срчаној кеси да могу лакше пратити мјесто по- вреде и сам гелер.

Увиђам да нема крварења поред гелера, што ми даје охрабрење да гелер није пробио срчани мишић. Срце ради убрзано и тешко је било шта радити на њему. Морам одлучити шта да урадим са гелером.

АНЕСТЕЗИОЛОГ др Мирјана Мира Градина држи под контролом виталне функције и сви очекују шта ћу ја да урадим. Са др Ратком се договарам да извадимо постојећи гелер, а од инструментарке тражим да припреми шавове, како би затворио рану на срчаном мишићу. Упознајем др Мирјану, анестезиолога, и све чланове екипе са својом намјером. И тек тад ме обузима страх како ћу то да урадим. Срчани рад болесника је преко сто откуцаја. Како прићи гелеру и ухватитит га инструментом, а потом извадити. Дах ми стаје, срчана радња и даље убрзана. Али, морам нешто учинити. Крећем инструментом према гелеру, успијевам да га ухватим и извадим. Не појављује се крволиптање, што значи да гелер није ушао у комору срца. Све се то десило у дијелићу секунде. Напетост попушта, сви смо одахнули.

Сада је неопходно на мјесту повреде површински ставити најмање два шава. Срчана радња и даље убрзана. Поново се треба концентристати, како би се поставили шавови на срчаном мишићу. Ипак је сад лакше и успијевам да површински ставим два шава и затворим повреду. Срчана радња се одвија без сметњи. Сви смо тада мало застали да прикупимо снаге за наставак операције. Потом збринем отвор на перикарду као и оштећени дио плућа.

Како се оперативни захват приводи крају, тако се опште стање повријеђеног поправља.

Затворили смо му грудни кош. ЕКГ показује правилан рад срца и сви смо окренути према др Мирјани анестезиологу. Чекамо да пробуди пацијента. Повријеђени се коначно буди.

Сазнајемо да се зове Добро Скакавац и да је 1992. године био тешко рањен. На наше питање како је, одговара једва чујним гласом да осјећа велику бол. Смијештамо га у кревет интензивне његе, уз стално праћење виталних показатеља и давање ординиране терапије.

ПОСТОПЕРАТИВНИ ток је протекао уредно и са 25. фебруаром 1993. године повријеђени се отпушта на кућно лијечење. Након опоравка укључује се поново у своју ратну јединицу.

Након овог оперативног захвата, сви који смо учествовали у овој операцији сједамо да се одморимо и са великим задовољством констатујемо како се ова операција успјешно завршила. На неки начин, она је била круна једног периода од осам мјесеци постојања хирургије у Касиндолу. Поред свих оперативних захвата које смо до сада урадили, а то је највећим дијелом ратна хирургија, тј. санирање експлозивних и устрелних рана и прострелних рана цијелога тијела, повреда меких ткива, крвних судова, нерава, костију, цријева, плућа, главе, мокраћне бешике и бубрега. Од мирнодопске патологије, збрињавали смо: киле, жучне кесе, туморе дебелог цријева, улкус дуоденума. Рјешавамо гинеколошко-акушерску патологију, иако немамо гинеколога, царски рез, ванматеричне трудноће и друго. Сагледавајући све што смо урадили, долазим до закључка да је то изузетно велики дијапазон оперативних захвата и да су готово сви код нас завршили успјешно лијечење. Мали број је био оних које смо послали на даље лијечење, а наш једини ослонац била је Болница Коран. Већином су то биле повреде главе и очију.

У пријеподневним часовима 26. фебруара 1993. године, примам једну госпођу из Француске, каже да је представник хуманитарне организације "Соланж". У разговору жели да добије информације у каквим условима ми радимо, колико има повријеђених, шта нам све недостаје. Док разговарамо, тишину нарушава продоран јаук сирена санитетских кола. Госпођа са пратиоцем се видно престраши.

СУТРА: Снајперисти пуцају на децу

20. 01. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 52

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09