ФЕЉТОН - ПАЦИЈЕНТ МАЈКА РАТКА МЛАДИЋА: Генералова сигурност умирила је болничко особље

РАД се сваки дан по обиму повећава. Али ја имам сталну обавезу да, поред организационих послова, пратим долазак и пријем пацијената на хирургију.

Екипа која монтирала апарате за дијализу: Глигорије Нишић, Фото Из извештаја независне међународне комисије

Обавјештава ме сестра да у амбуланти чека једна старија госпођа, која има велике болове у трбуху. Улазим у хируршку амбуланту и сусрећем жену са изражено болним лицем, а рукама стално придржава стомак. Поред ње сједи кћерка. Поздрављам их и питам зашто сте дошли и какве имате тегобе.

Сестра потом упита како се госпођа зове, а пратња каже да јој је име Стана Младић. У том тренутку нисмо ни размишљали о томе ко је та жена. Ипак, пратња, односно кћерка, нам каже да је то мајка генерала Младића. Послије прегледа, констатујем да се ради о веома интензивној упали жучне кесе. То захтијева болничко лијечење, али већ видим да ће једино успјешан начин изљечења бити операција. Питамо, зашто се нису раније јавиле. Оне нам објашњавају да станују непосредно уз линију разграничења према Храсници и да се тешко могу безбједно кретати.

Послије проведене ноћи на одјељењу и након увида у урађене лабораторијске налазе и остале претраге, те новог детаљног прегледа, закључујем да су постојеће тегобе узнапредовале и да је једини начин оперативно лијечење. Саопштавам то болесници и пратњи. Позива ме секретарица Нада да се јавим у канцеларију, јер имам хитан телефонски позив. Долазим и преузимам слушалицу. С друге стране се представља Рајко Бандука из Главног штаба ВРС, поздравља ме и каже: "Треба вас шеф". Чујем познати глас: "Добар дан, докторе. Овдје генерал Младић. Добио сам информацију да је код вас, односно у Болницу у Касиндолу, смјештена моја мајка. Шта ми можете рећи о њеном здравственом стању?" Информишем га због чега је болесница примљена на одјељење, и да је у циљу успјешног лијечења неопходан оперативни захват, тј. одстрањивање жучне кесе.

ОСЈЕТИХ да генерал мало застаде у разговору, али потом јасно даде своју сагласност да радимо оно што сматрамо да је неопходно. Након тога, понудим генералу могућност да болесницу транспортујем "по дубини", речено војнички, а мислећи према болницама на Корану или Сокоцу. На тај мој приједлог, генерал одлучно рече не, и настави: "Моја мајка ће остати и лијечити се у болници гдје се лијече њене комшије и моји војници. Докторе, предузмите све како ви мислите да треба урадити, поздравите ми мајку и ваше запослене".

Обиђем потом мајку Стану, пренесем јој поздрав од сина, урадим још један клинички преглед и саопштим јој да је једино рјешење њеног здравственог стања оперативно лијечење.

Комплетирам екипу за оперативни захват и урадим операцију којом је Стани Младић одстрањена упаљена жучна кеса са каменцима. Послије захвата, болесница се уредно пробуди и смјештамо је на одјељење, уз одговарајућу терапију и његу. Лично извијестим генерала о свему, да му се мајка задовољавајуће осјећа и да ће се наставити даље лијечење по важећем протоколу. Генерал захваљује, уз поруку да ће ускоро доћи у посјету мајци.

За два дана заиста се у Болници појављује генерал Младић. Послије поздрава са мном и мојим сарадницима, улази код мајке у собу, поздрављају се топло и брижно, како то чине син и мајка. Иако је мајка Стана још имала и трпила болове, придиже се из кревета и са великим осмијехом пође у загрљај своме сину. Примијетисмо да њему неколике сузе радоснице кренуше низ лице. У том тренутку пред нама није више био отресити генерал, већ брижљиви син, који својим поступцима чини све да саосјети са болом мајке, да она настале тегобе лакше и што прије преброди.

ПОСЛИЈЕ краћег разговора, који се односио првенствено на здравствено стање болеснице и поздраве које јој преноси, генерал објашњава мајци да се љекари морају слушати, да он не жели да смета и да ће, ако буде могао, поново доћи. И онда на растанку срдачан поздрав мајке и сина. Видљив осмијех на лицу бака Стане прекри једна сјенка оне исконске мајчинске забринутости за своје дијете, која би јасна и разумљива нама свима. Генерал Младић, са својим војницима, понио је и носи терет и обавезу заштитника и чувара српског народа, у једном врло тешком и опасном времену.

Позивам генерала да са мојим сарадницима сједнемо у просторије управе, а првенствено зовем екипу која је учествовала у оперативном лијечењу његове мајке. У једном спонтаном разговору генерал нам честита како смо успјели да организујемо овај тип болнице за кратко вријеме и на храбрости, јер се налазимо само 3,5 км од прве линије. У домену смо артиљерије противника са Игмана. Говори нам о ситуацији на ратишту. Тражи од нас још више ангажовања и на крају нам каже: "Морате бити спремни за рат, за који не знамо колико ће још трајати". Нама стаде дах. Погледасмо се међу собом. Генерал Младић је показивао смиреност и сигурност када смо се поздрављали с њим. То нас мало умири.

НАСТАВЉАМО да радимо започете послове у припреми за формирање хемодијализе.

Задужујем Глишу Нишића да на састанак код мене позове Драгана Ковача, инжињера који нам је на располагању, Вита Ждрала и Сава Ћећеза, чим овај буде стигао у Касиндол. На састанку су сви присутни, осим Сава. Правимо план како да демонтирамо апаратуру и како да је превеземо. Изражава се сумња да ли ће моћи бити успостављена функција апарата, кад се код нас поново монтирају. У нормалним условима до Илиџе је 7 км, а сад у овим преко 100 км, што значи да нам практично треба читав дан.

У међувремену, Глиша организује допремање два апарата, који се налазе у Војној болници Соколац. Уз помоћ капетана Рада Жмукића из команде корпуса, организује се превоз и за неколико сљедећих дана успијевамо добавити опрему. Међутим, сад настају технички проблеми. Споменути људи, који имају техничко образовање, праве план како да се монтира постојећа опрема. Први закључак је да у постојећим просторима објекта "Центар" нема потребних ни квалитетних водова за струју и воду. То ће се моћи технички урадити, али немамо материјала за то. Обраћамо се предсједнику Кризног штаба Обрену Зељаји, јер је Глиши познато да се на подручују Касиндола налази неколико стоваришта. Тако успијевамо наћи потребне водне и струјне каблове за монтажу. Радови крећу...

СУТРА: БИТКА ЗА ЖИВОТ РАЊЕНОГ ВЛАДИМИРА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПЛЕМЕНИТОСТ ДАВАЛАЦА КРВИ: Рат и општа трагедија пробудили су доброту у нашим људима

20. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СНАГА МИТРАЉЕСКОГ РАФАЛА: Алијини су пуцали на амбуланту обележену Црвеним крстом

19. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРЕЛАЗАК У БОЛНИЦУ У КАСИНДОЛУ: Старији при сусретима су изговарали: "Дочекасмо још један рат"

18. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЛИЦИМЕРЈЕ ТВ ЕКИПЕ СИ-ЕН-ЕНА: Амерички новинари нису хтели да забележе како наши лекари брину о жени друге националности

17. 01. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације