ФЕЉТОН - ДА СЕ НИЈЕ РАСПАЛА... Нисам сигуран да и Југославија не би добила ту утакмицу

САМО месец дана после освојене златне медаље на светском омладинском првенству, паковао сам кофере за Немачку...

Светислав Пешић и Владе Дивац, Фото Из приватне архиве Светислава Пешића

Одлазио сам из Сарајева које је, као и тим из Бормија - био Југославија у малом. Живели смо у слози са свим својим разликама, славили заједно све празнике, смејали се истим вицевима, говорили исти језик...

Док сам напуштао Сарајево, нисам ни слутио да, када се будем вратио једног дана, нећу препознати ни тај град, ни људе у њему, ни зграде, ни калдрму, ни улицу у којој сам пун треме каснио док ме је Вера први пут чекала.

За разлику од многих који су неколико година касније бежали из Сарајева главом без обзира, ја нисам отишао зато што ми је било лоше или због било каквог незадовољства. Мој одлазак је искључиво био мотивисан жељом да се професионално доказујем и није ми било лако да напустим град у којем сам провео неке од најлепших тренутака у свом животу.

Волео сам Сарајлије у свој њиховој непосредности, лежерности, срдачности, истанчаном осећају за хумор. Да се ти људи међусобно замрзе, да зарате?! Ма ни у најцрњем сну то ми не би пало на памет.

УБРЗО по одласку из Југославије нашао сам се усред невиђеног апсурда. Европа се уједињавала док се моја земља распадала. Стигао сам у Немачку која је била пробуђени џин. Амерички председник Роналд Реган је одржао говор у Западном Берлину, средином јуна 1987, у којем је јавно позвао на рушење Берлинског зида. Две године касније, 9. новембра 1989, док је падао тај зид седео сам у канцеларији Кошаркашког савеза Немачке у Хагену.

Одлазећи авионом, преко Загреба и Диселдорфа за Хаген, иза мене је остао незабораван део живота, али и велика туга која ће недуго затим настати у једном бесмисленом рату. Тај рат је завио у црно хиљаде породица и уништио све оне вредности које је стварала земља каква је била Југославија (ма шта данас многи мислили о томе). Једна од тих вредности, која је надживела Југославију, свакако је кошарка. Тај рат је растурио и моју генерацију из Бормија која није имала среће да заједно дође до свог кошаркашког врхунца. Понекад се запитам где бисмо сви данас били и како би изгледали наши животи да није било тог проклетог рата.

У ВРЕМЕ почетка грађанског рата у Југославији, било је тешко фокусирати се на обавезе у Немачкој и правити се да се то тебе не тиче. Гинули су моји пријатељи и са једне и са друге и са треће стране. Медије је у једном тренутку више занимало шта мислим о рату, него како водим утакмице. За време Олимпијских игара у Барселони 1992, где сам као тренер водио немачку репрезентацију, на којима Југославија није могла да учествује због санкција УН, започео је рат у Босни и Херцеговини. Победили смо Шпанију на почетку олимпијског турнира. То је било велико изненађење. Сутрадан сам добио позив за интервју у најгледанијој спортској ТВ емисији у Немачкој, под називом "СПОРТ-СТУДИО-ЗДФ", код најугледнијег спортског коментатора у то време Дитера Киртена. Након честитки уследило је прво питање:

"Одакле сте ви, Пешићу?"
"Ја сам из Југославије!"
"Како. Па Југославија више не постоји?!"
"Можда за вас, али за мене ће Југославија увек постојати!"
Остао је збуњен и било му је непријатно на ту моју реакцију и одговор.
"Ја сам рођен у Србији", наставио сам "али сам сигуран да се Југославија неће распасти!"

Увек сам мислио да ће се наћи неки пут, можда под другачијим друштвеним уређењем, са неком аутономијом, самосталношћу југословенских република. И данас верујем у будућност и суживот свих народа са простора бивше Југославије. Зашто не сви у Европској унији.

КАДА размишљам о Југославији, онда размишљам о мојој екипи из Бормија. Питања шта би било да је Југославија остала уједињена и да је у Барселони могла да изведе свој дрим-тим, остаће без одговора. Тај одговор не само што недостаје мени, већ и светској кошарци.

И то од оног тренутка када је Бора Станковић направио споразум са комесаром НБА Дејвидом Штерном да на Олимпијским играма у будућности могу први пут да учествују и НБА играчи. И та граница између професионалаца и аматера, као и Берлински зид, пала је 1989. године (на Конгресу Фибе у Минхену 7. априла).

Пошто сам водио репрезентацију Немачке на олимпијском турниру, гледао сам уживо финале УСА (дрим-тим) против Хрватске. Хрватска са Кукочем, Драженом, Рађом и осталима играла је прво полувреме резултатски равноправно, а онда је у другом полувремену највише захваљујући индивидуалном квалитету утакмица завршена убедљивим резултатом. Сигуран сам, да је Југославија играла комплетна, да би тај индивидуални квалитет компензовали играчи који из познатих разлога нису били у Барселони.

ИГРАЛО се у Европи, у Шпанији и претпостављам да би се онда дворана дигла на ноге и, ако би се ушло у close game на крају, онда се више ништа не зна. Нисам баш сигуран да, захваљујући осталим околностима, Југославија не би добила ту утакмицу. Играло се по ФИБА правилима, са "молтен", а не "спалдинг" лоптама, критеријум и начин суђења је више одговарао европским селекцијама. Иако су они по годинама (Мaјкл Џордан, Лери Бирд, Меџик Џонсон, Скоти Пипен...) у односу на Кукоча, Дивца, Дражена, Паспаља, Ђорђевића, Бодирогу... били старији, ми смо били ТИМ који је дуго година играо заједно и имао више искуства у томе како се игра наша - Фибина кошарка.

Наравно, амерички дрим-тим је био импресиван, али се на овом олимпијском турниру осим Хрватске нико није ни припремао да победи, већ ако се мора изгубити - онда са што мањом разликом. Међутим, како год, ни у кошарци није све немогуће. Можда да је у систему плеј-офа до две или три победе - тешко! Али, у једној утакмици, лично верујем да би то могло да се догоди.

KRAJ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАЈБОЉИ СЕ НЕ УМАРАЈУ ОД УЧЕЊА: Лидер зна да резултати зависе највише од њега, а не од среће

06. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КАРИЈЕВА КОШАРКАШКА ФИЛОЗОФИЈА: Тренеров основни посао је да учи играче да играју заједно, то је највећи изазов

05. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЖИВОТ ТРЕНЕРА НИЈЕ БАЈКА: Овај посао треба радити док има смисла и завршити га на време

04. 01. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УВЕК У СЛУЖБИ СРПСКЕ КОШАРКЕ: У Београду је Каријев најлепши део дана био у дворани

03. 01. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације