ФЕЉТОН - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - МЕРИЛО УСПЕХА: Обе понуде звучале су као вапај за њен спас

ЗА све године моје тренерске каријере, и кад сам побеђивао с мојим тимовима и када нисам, увек сам се питао да ли су победе и трофеј и једина ствар.

Бјелица и Пешић на утакмици са Партизаном / Фото Из приватне архиве Светислава Пешића

Неко је рекао: "Победа није све, то је једина ствар". А ја кажем: "Савршенство је недостижно, али шта је онда достижно?" Дати максимум! И убеђен сам да је прави успех у давању свог максимума. Тада се једноставно осећаш испуњеним, а посебно ако су и твоји играчи и сарадници дали појединачно највише што су могли. Врло често сам понављао питање играчима и тиму: "Да ли је то твој, односно ваш максимум?"

Наравно, одговор је увек био позитиван или негативан, али за мене не и задовољавајући. Мој одговор је био: "Ако је то твој максимум, онда имамо проблем..." Покушавајући и на тај начин да извучем од сваког још по нешто.

Оба пута када сам преузимао Црвену звезду, понуда од ње долазила је преко лета, док сам "уживао у игри и песми нашег народа". И пре тих позива осећао сам да ћу као тренер бити недоречен уколико не будем радио у неком клубу у својој земљи. Репрезентација и све оно што сам урадио с њом била је највећа могућа сатисфакција, али нисам желео да завршим каријеру а да нисам водио ниједан српски клуб.

ОБЕ звездине понуде - прва 2008. године, друга 2011. - звучале су као вапај за њен спас и повратак на ниво на којем дуго није била. Учинило ми се оба пута да се створила клима која може да ме мотивише да стварам. Јер, рекао сам већ, један клуб не чине само играчи и тренер већ и медицински тим, менаџмент, навијачи, спонзори...

Мој први боравак у Звезди је за мене био изазов да прво допринесем томе да клуб са тако огромном традицијом, резултатима и именима која су га стварала не доживи дефинитивни крах. Друго, хтео сам да тренирам играче с наших простора, ужелео сам се нашег језика. Притом, враћам се у град где сам и започео своју професионалну кошаркашку каријеру. Деловало је све као неки нови почетак.

Када је нови директор Звезде Милан Опачић дошао лета 2008. у Пирот, где сам, као и увек, проводио годишњи одмор, помислио сам да опет треба да идем на Копаоник да посетим његов кошаркашки камп "Јубак" и да учествујем на њему. Са много ентузијазма, мотивисан и елоквентан, покушао је да ме убеди у оно што сам и ја подсвесно желео: да коначно будем тренер у Србији. Покушао је да ме импресионира именима познатих из света српског бизниса, Слободаном Вучићевићем и Зораном Дракулићем, њиховим ауторитетом у пословном свету и обећањима да ће они дати финансијску подршку клубу. Требало је да они обезбеде финансијске услове да се створи нова Звезда, пошто је стара била пред банкротом.

И НАКОН тих првих разговора учинило ми се да бисмо нешто и могли да направимо, да поставимо на ноге клуб с новим концептом и новим начином рада. У том тренутку Звезда је била и без новца и без играча. Имала је име, навијаче, традицију. И наравно, све поново од самог почетка.

Имао сам некако осећај да треба да преузмем одговорност, а то и није била нова ситуација за мене у поређењу с пројектима које сам имао до тада. Гледајући у будућност, наравно да нисам очекивао чуда. Искуство ми је говорило да ће то бити спор, и са много препрека, напредак, који ће бити последица максималног рада и стрпљења.

Био је то класичан нови почетак Црвене звезде. Дочекало ме је само неколико играча који су имали уговоре. Нисмо имали екипу. Направили смо камп у "Пиониру" и почели да позивамо играче који су желели да играју за Звезду. Малтене као што је то пре седам деценија урадио оснивач Црвене звезде Небојша Поповић кад је дао оглас у листу "Политика" којим позива све момке више од два метра да дођу на пробу на Келемегдан. Поповићу је после тог огласа дошао на ноге Немања Ђурић (додуше, у први мах процењен као недовољно талентован), касније један од најбољих европских центара. Нама се догодило нешто слично...

НА НАШЕМ кампу се појавио Немања Бјелица. Дар с неба. Лепо извајана фигура, висок момак, наочит. Неколико дана пре почетка припрема на Копаонику, професор Каралејић и ја смо урадили сва могућа тестирања, да бисмо видели ко шта може у кошарци. Видео сам да Каралејић не излази са именима, па сам га питао у једном тренутку: "Добро, којих 15 играча водимо на Копаоник?" Међу играчима су били Марко Кешељ, Владимир Штимац, Немања Недовић, Марко Мариновић - сви касније репрезентативци Србије - и још неки млади из другог тима. Међутим, хтео сам да видим шта Профа мисли о Бјелици.

- Чекам на твој коментар а ти данима избегаваш да причаш о играчима и питам се да ли смо ти и ја стварно способни да проценимо ко је талент а ко не - каже Профа и додаје: - Мени је овај момак много добар.

- Не да је добар, него је фантастичан! Све време питам се откуд он овде. Како је могуће да овакав таленат нема тим - придружујем се Профи.

Гледали смо га четири дана. Са својих 208 цм имао је бољу технику од бекова и бољи преглед игре. Позвао сам Опачића и рекао му да треба сместа да потпишемо с Бјелицом. Убеђивао сам га да је момак толико добар да би с њим требало потписати доживотни уговор! И онда је Бјелица потписао на четири године, а Звезда је касније добила огромне паре од обештећења.

ИГРАЛИ смо фантастичну кошарку у тој сезони. Вратили смо Звездину публику. И поред тога што су "делије" бојкотовале АБА лигу, дворана је била увек пуна.

На утакмици у Вршцу, Стефан Марковић је у два напада узео лопту из руку Бјелици који је улазио у дриблинг. Бјелицу је то мало пореметило и видим мало-мало па гледа ка клупи. Профа ми је у том тренутку сугерисао:

- Вади га, изгубићемо!

А ја му кажем:

- Чему паника! Зар нисмо одлучили да правимо од њега играча! - Онда дам знак Бјелици: - Ајде даље, нема везе, напред!

Доцније ће Немања Бјелица изјавити:

- Када сам стигао у Црвену звезду, Пешић ми је дао све. Пре свега огромну шансу, каква је потребна младим играчима. Веровао је у мене више од других и пресудно је утицао на моју професионалну каријеру. Увек ћу му бити захвалан на томе. Он је мој кошаркашки отац.

МИРИС И УКУС ПОБЕДА И ПОРАЗА

НА КРАЈУ те сезоне, која је за нас била велика спортска инвестиција и улог за будућност, играли смо финале Првенства Србије са Партизаном и изгубили са 3:2. Био сам баш поносан на ту сезону и спокојан, све док се нисам прошетао Пиротом. Пролазећи поред неких другара, окупљених у једном кафићу, један од њих ми је цинично добацио: "Мислили смо, Кари да ћеш ти, као звездаш, коначно да донесеш Звезди титулу!" Из мене је махинално излетео одговор: "Не буди луд, нисам дошао да будем првак ове мале лиге, хоћу да будем првак Европе!" Тај мој другар је остао у чуду, а ја са дилемом у глави да ли је заиста могуће направити успех а не освојити титулу. Овде, очигледно, и мирис и укус свему дају победе и порази. Шта си све урадио као тренер, да та Звезда поново игра пред распродатом двораном, да се прича о играчима, да ривали почну да нас се плаше. Такве изјаве демотивишу и тренера и играче. Партизан је те године имао сениоре, а ми смо играли са јуниорима.

СУТРА: КАРИ НЕ ЖИВИ ОД МЕЧА ДО МЕЧА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НИКАД ВЕЋА ДРАМА У ФИНАЛУ: Протв Аргентине Бодирога је преузео одговорност

29. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СПЕЦИЈАЛНИ ЗАДАЦИ ПРОТИВ САД: Амерички играчи постају нервозни кад треба да играју без лопте

28. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПРИПРЕМЕ ЗА САМО ЈЕДАН МЕЧ: Пешић послао јасну поруку и свом и противничком тиму када је рекао да ћемо победити Американце

27. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЗЛАТО У ТУРСКОЈ СЕ ПОДРАЗУМЕВАЛО: У Истанбулу Пеђа Стојаковић је био МВП шампионата

26. 12. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације