ФЕЉТОН - СПЕЦИЈАЛНИ ЗАДАЦИ ПРОТИВ САД: Амерички играчи постају нервозни кад треба да играју без лопте

КАД сам рекао "победићемо Америку" ту поруку сам слао пре свега мојим играчима, да им покажем да им верујем, а онда и противнику, Џорџу Карлу. Карл је после меча на прес-конференцији толико захваљивао својим играчима, честитао им, тако да би неко ко се ту случајно затекао могао да помисли да су они победили. Кад је завршио Карл, који је био у друштву Пола Пирса, остали смо Гуровић и ја пред новинарима. Гуровић је пукао од смеха кад сам му шапнуо на уво: "Чекај бре, ко је победио, они или ми!"

Тајм-аут против Американаца / Фото Из приватне архиве Светислава Пешића

"Желим и ја да честитам мојим играчима, да не буде забуне - али на победи."

Помислио сам тада на дане кад сам упознао Џорџа Карла. Као селектор Немачке био сам на тренинзима Siattle Supersonicsa. Врхунске тренере, а Карл то јесте, до танчина анализирам. Ту, свакако, мислим и на најбоље европске и српске тренере. Јер врхунски стручњаци имају много већи утицај на екипу: шта се игра, како, на кога, када... Код таквих тренера видиш препознатљиву игру. Знаш да је одабрао играче који њему одговарају. Американци су веома озбиљно схватили ово првенство, можда и због тога што се играло на њиховом терену. У тренерском тиму, као први помоћник, био је и Грег Поповић.

ЗНАО сам каква је Карлова кошарка, па смо се тако и припремали за меч. Најважније је било да им смањимо посед лопте, јер амерички играчи постају нервозни и не сналазе се кад треба да играју без лопте. Циљ је био смањити број изгубљених лопти и да што више задржимо лопту у нашем поседу. Током свих мечева на припремама борио сам се са својим играчима да не решавају све "првом лоптом", мада обично причам да је прва одлука најбоља одлука (и то правило за ову утакмицу није важило). У овом случају није било нужно да се сваки одбрамбени скок претвори у контранапад, већ да будемо стрпљиви, да продужимо напад до коначне одлуке. Да бисмо задржали лопту што дуже у нашим рукама. И на крају, добро организована одбрана.

Против Америке су постојали и специјални задаци. То је Дивчева најбоља партија у репрезентацији (16 поена, 11 скокова). Одиграо је доста великих мечева у НБА, можда неки које нисам гледао могу да се мере с четвртфиналом у Индијанаполису, али овај је био по мом мишљењу најбољи и у одбрани и у нападу. Ту је Милан Гуровић био један од најбољих. Узео је Реџија Милера под своје. Још на загревању било ми је јасно да ће то бити његово вече. Имам обичај да обиђем играче док се уочи меча истежу на паркету, да их подсетим на њихове задатке. Идем од једног до другог, да видим коме треба више да посветим пажњу. Гуровић, који је добио задатак да игра против Милера, у једном тренутку ме зове: "Коуч, дођи. Слушај, гледам их како се загревају. Развалићемо их!"

Реџија је одучио од кошарке. Натерао га је да прави пенале, да се унервози. Зато је имао инцидент са Дивцем и промашио неке важне пенале.

У ПРВИХ 20 минута примили смо само шест поена из транзиције, што је резултирало не само нашим вођством (40:36) већ смо успели да их уведемо у ритам који Американцима не одговара. Зауставили смо њихову pick and roll игру у нападу, примили смо за 40 минута само осам поена. У нападу смо тражили прецизност и добар тајминг у улазу у наше акције, имали смо договор да бисмо неутралисали њихову агресивност на наше спољне играче, да форсирамо inside game. Постигли смо директних 26 поена и 15 поена након извођења слободних бацања. У офанзивном скоку, где су Американци увек доминантни, ми смо доминирали са 18 поена (Дивац четири, а Томашевић три скока у нападу).

Једини пад у игри имали смо у трећој четвртини који смо изгубили са 22:12. Одбрана "један на један" није функционисала. Највише проблема су нам задавали Андре Милер и Пол Пирс, који су постигли по 19 поена и били њихови најбољи стрелци. Само велике екипе као што је била наша - пре свега индивидуални квалитет, али и искуство на оваквим утакмицама, могу да победе у последњој четвртини са 29:20.

Американци више нису знали шта да бране inside game (сви су стисли око Дивца) или да притисну наше спољне играче. Осећај да се промени ритам игре у нападу је карактеристика само великих играча и екипа, а ми смо све то имали. Гуровић је 12 од својих 15 поена постигао тројкама (четири од шест), Стојаковић је дао 20 поена (3-5 за три), док је Јарић погађао одлучујуће шутеве у последњој четвртини и био непогрешив с линије слободних бацања.

Крајњи резултат ЈУГОСЛАВИЈА - САД 81:78 (20:20, 20:16, 12:22, 29:20).

Неописиво славље са нашим навијачима, еуфорија и понос да смо савладали Американце и то у њиховој дворани. Али, нажалост, то није била наша последња утакмица на шампионату. Тек су нас очекивале утакмице у борби за медаљу.

КАД год причам о Индијанаполису, сви ме питају за "случај Радмановић". Зашто сам га одстранио из тима? То се догодило на полувремену меча са Новим Зеландом. После тешког меча с Американцима дошло је до опуштања, што је било нормално. Данима и недељама причаш да ћеш да победиш Американце и онда дође тај дан, победиш их, и питаш се: шта сад даље!? Нови Зеланд је водио дуго против нас. После једног таквог пражњења, где се потрошила и енергија и мотивација, требало је наћи начин да се победи екипа која је сјајно играла на том шампионату. Неки у тиму су, хтели или не, већ размишљали о финалу с Аргентином.

На полувремену сам ушао бесан у свлачионицу... Прво сам напао Дивца. Па онда Бодирогу: "Заврши се првенство, кад ћеш ти Бодирога да почнеш да играш?!" Ћутао је. Пеђи сам исто нешто тако рекао. У том тренутку, док сам покушавао да пробудим екипу, да сви заједно нађемо решење за наставак, Радмановић је био фокусиран на воће које је јео, а не на наш договор. Тражио сам од њега да то одмах престане? Међутим, он је наставио. Правио се да ме није чуо. И онда ми је прекипело: "Изађи, боље него да те ја истерујем!" Дивац, који је седео десно од мене, све је разумео. Питао сам га: "Или ти, Владо, имаш неко друго мишљење?" "Кари, па ваљда се зна ко је овде тренер", одговорио је. После овога више није требало да се враћамо на понашање Радмановића.

Остали су ћутали. Осећали су кривицу што смо дошли у такву ситуацију. Видели су да можемо да останемо без медаље. После онакве игре против Америке да се спотакнемо на Нови Зеланд! Играчи препознају такве ситуације. Хоћеш да се вратиш у меч, а не можеш. Тако је кад олако схватиш противника. То сам видео и доживео много пута. Да ли сам био срећан са одлуком да одстраним Радмановића из екипе? Наравно да нисам. Нисам ни данас, али то је била одлука у интересу екипе.

ПСИХОЛОШКО ОПТЕРЕЋЕЊЕ ИГРАЧА

КАДА се на европским, светским и олимпијским играма играју велика четвртфинала, онда су то утакмице под великим психолошким и такмичарским оптерећењем. Ја сам тражио да се фокусирамо на задатке, а не да размишљамо о значају и крајњем резултату утакмице. Некада је лакше припремити и одиграти финале (јер си већ нешто освојио), изгубиш ли евентуално четвртфинале руше се сва претходна улагања, жеље, снови, амбиције... Наравно да сам желео из тих разлога добар почетак утакмице. Посебно респектовати наше системе у нападу, задржати лопту што дуже у нашем поседу, смањити број поена Американцима из контранапада и раног напада.

СУТРА: НИКАД ВЕЋА ДРАМА У ФИНАЛУ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПРИПРЕМЕ ЗА САМО ЈЕДАН МЕЧ: Пешић послао јасну поруку и свом и противничком тиму када је рекао да ћемо победити Американце

27. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЗЛАТО У ТУРСКОЈ СЕ ПОДРАЗУМЕВАЛО: У Истанбулу Пеђа Стојаковић је био МВП шампионата

26. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЗЛАТО ПЛОД ДОБРЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ: Тренер је само карика у ланцу, успех стиже кад се на сваком месту налази прави човек

25. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАЈЗАД СТИЖЕ ПОЗИВ ИЗ БЕОГРАДА: Домаћа јавност није Светислава Пешића дочекала оберучке

24. 12. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације