ФЕЉТОН - СТЕПЕНИЦЕ ЗА УСПОН НА ВРХ СВЕТА: Млад играч је као трска - брзо расте, али се и брзо ломи!

У ТИШИНИ Старе планине стварала се једна од најчувенијих генерација у европској кошарци, можда и у светској, пошто за амерички дрим тим, не можемо да кажемо да је створен од једне генерације.

Светислав Кари Пешић, Фото Из приватне архиве Светислава Пешића

Момци који ће за три узастопна лета узети три злата: европско кадетско 1985. у Русеу (Бугарска), европско јуниорско 1986. у Гмундену (Аустрија) и светско омладинско 1987. у Бормију (Италија). Касније ће неки од њих постати велика имена европске и НБА кошарке, а неки од њих ће ући у Дворану славних. Наши заједнички успеси били су плод темељног, добро конципираног рада. У процесу селекције нисам учествовао сам, али сам као тренер одлучивао који дечак иде напред, ко ће да игра на којој позицији и слично.

Захваљујући мојим другарима, пре свега директору спољне трговине "Тигра" Баји Панићу и генералном директору "Тигра" Драгану Николићу, добили смо тада изванредан терен који деца и данас користе, али и неки клубови који долазе тамо на припреме. На том терену, на Старој планини, ја сам заправо и постао тренер. Иако сам већ радио као професионални тренер Босне и имао иза себе неке клупске трофеје (Првенство, Куп), дубоко у себи сам осећао да ми је недостајала та база, рад с младима, на њиховом усавршавању и као играча и као личности. А млад играч је као трска: брзо расте, али се и брзо ломи!

ПОСЛЕ Пирота настављали смо припреме на Игману. Желели смо надморску висину налик оној у италијанском скијашком центру Бормију. Игман, једно од борилишта на Зимским олимпијским играма у Сарајеву 1984, висок је 1.500 метара. Одмах поред олимпијске скакаонице налази се 250 изузетно стрмих степеника које смо замишљали као успон на кров света. Неки играчи вероватно и данас имају ноћне море од тих степеника.

Док смо на Игману приводили крају припреме за шампионат у Бормију, из Италије је дошла вест о поплавама и клизиштима у Ломбардији, и то у непосредној близини Бормија. Самим тим појавила се могућност да се шампионат откаже или одложи. Две недеље касније медији су објавили да је на десетине људи изгубило живот и да је разорена читава једна регија. Првенство је каснило неколико дана, али је ипак почело 29. јула. У ишчекивању одлуке да ли ће се играти, сви смо били потиштени. Постојала је могућност да читав труд падне у воду, а знали смо колико је тренинга, путовања и утакмица било иза нас. Желели смо да уђемо у историју као прва југословенска селекција која је у том узрасту освојила првенство света. На прва два шампионата, у Бразилу 1979. и Шпанији 1983, Југославија није узела медаљу.

ИПАК из Бормија је стигла вест да ће се првенство играти. У нашем хотелу на Игману настало је неописиво славље. Наравно, били смо свесни трагедије која је задесила Италију, много изгубљених живота, непроцењиве материјалне штете и атмосфере у којој се налазио Бормио. Било нам је жао тих људи, њихових породица, али живот је ишао даље.
Светско првенство у Бормију је - сви се слажу - по квалитету екипа, играча и утакмица било равно дотадашњим светским првенствима за сениоре. Одиграли смо седам утакмица, од тога четири против веома јаких противника: са Аустралијом, Немачком и два пута с Америком. Сви памте само дуеле с Американцима и суде о нама по томе, али Аустралија је била фантастична екипа у којој су играли и потоњи НБА играчи Лук Лонгли, Шејн Хил и Марк Братке. Немци, које смо савладали у полуфиналу, дошли су са својом најталентованијом генерацијом свих времена, у којој су одскакали Хенрик Редл и Хенинг Харниш који су били и један од разлога што сам касније прихватио понуду Кошаркашке федерације Немачке. Италија је освојила бронзу са изузетним играчима, као што су Фернандо Ђентиле, Рикардо Питис, Стефано Рускони и Давиде Песина. Совјетски Савез је имао солидан тим са Сергејом Бабковом и Гундарсом Ветром.

АТМОСФЕРУ у екипи најбоље одсликавају речи Александара Саше Ђорђевића: "Моја прва помисао кад причам о тим данима је да смо били невероватно моћна екипа. Уопште нисам могао да замислим да можемо да изгубимо од било кога, па ни од Америке."

Били смо силни против Кине и Нигерије, а онда је дошла Аустралија, изузетно вођена од тренера Патрика Ханта, која је била прави тест за нас. Знали смо их врло добро јер су нам били гости на припремама у Сарајеву. Наш неки први циљ био је управо да победимо Аустралију, што би требало да буде подстрек за Америку и све друго што следи. Савладали смо је са 13 поена разлике.

Уследио је меч четвртог кола у групи против Америке чије смо играче такође познавали.

Већина наших момака, попут Дивца и Ђорђевића из Партизана, Пецарског, који је студирао у Америци, или они које сам тренирао у Босни, имали су додир с њиховом кошарком. У то време југословенски клубови и репрезентације одлазили су на турнеје по Америци и тамо играли против колеџа. Некад су то били и најбољи NCAA колеџи. Амерички селектор Лери Браун са Универзитета Канзас саставио је изузетно јаку репрезентацију из које су малтене сви убрзо наставили каријере у НБА. Већ у првој сезони после Бормија освојио је NCAA са

Канзасом а после је ушао у историју као једини тренер са титулама и колечке лиге и НБА.

ДОК смо се припремали за утакмицу с Америком, сетио сам се утакмице коју сам са Босном имао у Лас Вегасу. Тада је играо Стејси Огмон, фантастичан леворуки играч на позицији три, некад четири, који се нашао и у Брауновој селекцији. Разлог више што смо их добро скенирали било је то што су се припремали у Европи. Кад је шампионат померен због катастрофе у Италији, остали су у Немачкој где су спаринговали с Немцима. Добро смо их снимили, али сигуран сам да су они знали више о нама него што смо ми о њима.

Али у сваком случају ми се никада нисмо припремали за другога. Наша велика предност је била уиграност. Одиграли смо заједно велики број утакмица и пре јуниорског првенства Европе у Гмундену, а и касније, ми смо одиграли много мечева и то против сениорских екипа и репрезентација. Током сезоне окупљали смо све кандидате на такозване контролне тренинге у Београду, Загребу и Сарајеву. Ми смо и на тај начин градили континуитет, развијали тимски дух. Имали смо огромно самопоуздање. Наравно осећала се нервоза пред нашу утакмицу са Америма јер до тада с њима нисмо играли.

СУТРА: "Бели Харлем" стасава у Бормију

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МЛАДИ ВУКОВИ СА СТАРЕ ПЛАНИНЕ: Пирот је обезбедио идеалне услове за рад талентоване генерације

20. 12. 2021. у 16:15

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - БУЂЕЊЕ БОСНЕ ИЗ ВЕЛИКОГ СНА: Кад преузимаш тим нису потребне велике речи

19. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПУКОВНИК АВИЈАЦИЈЕ КАО МЕНАЏЕР: Пешић је био профил играча какав се и данас тражи

18. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДРУГОЛИГАШ НА КРОВУ ЕВРОПЕ: Развој Босне је био пример како се ствара успешан клуб

17. 12. 2021. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације