ФЕЉТОН - ПРОМЕНА "КРВНЕ СЛИКЕ" БАНКАРСТВА: Већина великих банака је у рукама странаца, у државним рукама остала Поштанска штедионица

ПЕТООКТОБАРСКИМ променама дошло је и до драматичног заокрета у српском банкарству. Најдрастичнији пример десио се 3. јануара 2002. године када Народна банка Југославије доноси одлуке којима у потпуности мења "крвну слику" банкарства.

ТАБЛА У Банкарској академији, Фото Архива

Тадашњи гувернер НБЈ Млађан Динкић потписује четири решења којима се отвара стечај над четири банке у државном власништву. То су Београдска банка, Инвест банка, Југобанка и Беобанка.

Покушај њихове санације, тврде упућени, био је само припрема за ликвидацију како би се отворио простор за нове банке. Прелако се прешло преко потраживања ове четири институције, а да се на њима инсистирало, будући процес приватизације био би драматично компликованији, јер би оне ушле у власништво великог броја предузећа којима су продавали новац, а она нису била способна да их враћају.

Почетком 2001. године у Југославији је било 86 банака, да би се до краја исте године тај број свео на 49 банака, што значи да је број смањен за 37. Док су домаћи банкарски гиганти убрзано ишли ка ликвидацији, гувернер Динкић је 9. марта 2001. године издао прву дозволу за рад једној страној банци - аустријској Рајфајзен банци, а само месец касније и немачка Мајкро фајнанс банка добила је зелено светло НБЈ. У јулу стиже аустријска ХВБ у септембру се придружује Национална банка Грчке, а у октобру и Алфа банка из исте земље. Осим ове петорке, дозволу за рад добила је ипак и једна домаћа банка - Национална штедионица.

Долазак страних банака био је само увод у приватизацију која је почела 2003. године.
Крајем 2001. према званичним подацима НБЈ у страном власништву било је већ 13,2 одсто билансне суме. Већ следеће године 27 процената биланса било је у несрпским банкама.

Приватизација почиње у октобру 2003. године именовањем француске БНП Париба за саветника у процесу продаје Ју банке, Новосадске и Континентал банке. До краја године Хипо Алпе-Адрија банка купује Депозитно кредитну банку, ЕФГ Еуробанк преузима Пост банку, ЛХБ банка Прву предузетничку банку... Крајем 2004. године 38 одсто билансне суме чиниле су банке у страном власништву. Годину касније странци су имали чак 66 процената, да би у наредним годинама три четвртине билансне суме биле у рукама странаца. До 2008. године од тадашње 34 банке већ 20 је било страних.

Доласком великих имена, од Интезе, која је 2005. купила Делта банку, па преко доласка Уникредит банке... са разрађеним моделима пословања, широком понудом банкарских производа и банкарских услуга, као и преласком платног промета и враћањем "старе девизне штедње", дошло је до повећања обима банкарских активности. У периоду од 2002. до 2008 године имовина банкарског сектора је са 5,8 милијарди евра порасла на 21,6 милијарди евра. Ипак, тај раст вођен високим стопама кредитног раста до 2008. био је период када су предузети значајни ризици који ће се испољити у периоду кризе. И српски банкарски свет нашао се у проблему када је криза хипотекарних кредита у САД прерасла у светску кризу.

ИАКО се Република Србија осигурала задржавањем и осигурањем депозита са 3.000 на 50.000 евра, први талас је апсорбован. Међутим, дошло је до проблема у наплати кредита.

Крајем 2014. године број проблематичних зајмова нарастао је на 22 одсто. У периоду од 2012. до 2014. без дозволе су остале четири банке: Агробанка, Развојна банка Војводине, Привредна банка Београд и Универзал банка. Ипак, сачувана је стабилност система, пре свега Стратегијом решавања проблематичних кредита 2015. године. Исте године дошло је до опоравка кредитне активности, која је у наредне две године достизала и двоцифрене стопе раста. У том периоду дошло је до повлачења три грчке банке Алфа, Пиреус и НБГ, али и гринфилд инвестиција из УАЕ и Кине. На крају септембра 2019. године број проблематичних кредита пао је испод пет процената

Паралелно са овим процесима дошло је и до значајне дигитализације банака, што је уз регулаторне мере омогућило поправљање ефикасности и рентабилности банкарског сектора и континуалног пада каматних стопа. У том периоду дошло је до повлачења три грчке банке Алфа, Пиреус и НБГ, али и гринфилд инвестиција из УАЕ и Кине. На крају септембра 2019. године број проблематичних кредита пао је испод пет процената.

Банкарство у Србији било је веома оптерећено због огромног броја углавном стамбених кредита индексираних у швајцарским францима. Због раста вредности алпске валуте и немогућности НБС да на то утиче, наступила је велика криза, али се захваљујући конструктивној улози Удружења банака Србије, дошло до компромиса. Донет је Закон о конверзији задужења у евро којим је клијентима отплата кредита била знатно олакшана.

Преостали дуг им је умањен за 38 одсто, а банке су за подршку грађанима издвојиле износ од 130 милиона евра и конвертовала задужења у евро. Држава је покрила 15%, а банке са 23% главнице.

Последњих година дошло је даљег укрупњавања банкарског тржишта. ОТП је прво куповином Војвођанске, а потом и Сосијете женерал банке, постао једна од највећих финансијских институција у земљи. АИК банка је купила Алфа банку, а недавно и регионалну Збер банку (Словенија, Хрватска, БиХ) и тако постала веома значајна на тржишту од Вардара па до Триглава. Ујединиле су се домаћа приватна Директна банка и Грчка Еуробанк, а словеначки НЛБ је купио државну Комерцијалну банку. И док се спекулише да ће доћи до нових интеграција, крајем 2021. године у Србији према званичним подацима послују 24. банке. Већина великих и важнијих су у рукама странаца, док је једина значајна у домаћим, односно државним рукама Поштанска штедионица.

Према тренутној сутуацији на тржишту, пет највећих банака има 60 одсто билансне активе (Банка Интеза, ОТП банка, Уникредит банка, Комерцијална банка и Рајфајзен). Ова ситуација је резултат промена које су се претходно догодиле на тржишту, односно укрупњавања које се догодило у претходним годинама. У последњих пет година престале су да послују, односно припојене су другима: Алфа банка Србија, Финдоместик, Пиреус, Југобанка Косовска Митровица, Сосијете, Војвођанска и МТС банка.

На крају и да поменемо да су за израду овог фељтона коришћене  књиге "Моји одговори - прилог историји банкарства у 21. веку", гувернера Народне банке Србије Јоргованке Табаковић, "Историја националног новца", аутора Драгане Гњатовић, Верољуба Дугалића и Биљане Стојановић, монографија "Заједничка кућа свих банака", коју је за потребе Удружења банака Србије и поводом 85. година постојања ове институције написала Светлана Пантелић, као и документација "Вечерњих новости".

КРАЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ХАОС ОКО СТАРЕ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ: Велика инфлација је решена програмом "деда Аврама"

11. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРВА ТРОЦИФРЕНА ИНФЛАЦИЈА: Општи ниво цена се из године у годину повећавао

10. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НИКО НЕЋЕ АУТОМОБИЛ НА КРЕДИТ: Прописиван је био чак и модел који грађани могу да набаве

09. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЛИКВИДАЦИЈА КРАЉЕВСКИХ БАНАКА: Власт је 1944. приступила изградњи социјалистичког банкарства

08. 12. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације