ФЕЉТОН - ПРВА ТРОЦИФРЕНА ИНФЛАЦИЈА: Општи ниво цена се из године у годину повећавао

У МАРТУ 1967. године, Савез комуналних банака променио је име у Удружење банака Југославије (УБЈ), а формирање Удружења уследило је две године након доношења Закона о банкама. Тадашње тенденције банкарског пословања биле су да се искристалише однос са привредом.

Удружење је тесно сарађивало са Народном банком / Фото Танјуг

Како je у монографији "Заједничка кућа свих банака" за потребе Удружења банака Србије 2006. године забележила Светлана Пантелић, од априла 1967. до краја 1968. године Удружење је било посебно активно на: настављању интеграционих процеса у банкарству, развијању сарадње између банака, сагледавању привредне проблематике и њеног утицаја на рад банака и учесталих мера за остваривање кредитно-монетарне политике. У овом периоду дошло је до знатног смањења броја банака. Пре доношења Закона о банкама и кредитним пословима било је 218 банака, почетком 1967. 112, а крајем 1968. године укупно 69 банака. Интеграција банака, како је забележено у поменутој монографији, кретала се углавном у правцу спајања малих, економско слабих, банака са јачим чиме се проширивало подручје њиховог деловања. Осим позитивних ефеката, честе промене у остваривању кредитно-монетарне политике, угрожавале су сигурност банака у погледу потенцијала којим располажу, што је имало за последицу да се понашање банака према привреди стави под посебну критичку лупу.

ПРИМЕРА ради, наводи се да је само у току 1968. године Народна банка седам пута мењала стопу обавезне резерве. Удружење банака је у протеклом периоду подстицало активност банака у правцу јачег повезивања и међусобне сарадње и радило на решавању проблема насталих у односима између привреде и банака. Тесно се сарађивало са Народном банком и другим органима ради отклањања одређених деформација насталих у примени банкарског и кредитног система. Удружење је учествовало и у дефинисању Уговора о конзорцијуму југословенских и мађарских банака и конзорцијума југословенских и чехословачких банака. Обим извршених услуга Удружења банака из године у годину је стално растао.

УБЈ је тих година организовало низ саветовања који су имали за циљ да помогну овом сектору да се суочи са проблемима. Договорна економија са често високим стопама инфлације водила је банкарски сектор у неликвидност.

У периоду од 1971. до 1973. године Удружење је пословало у условима израженог пораста цена и услуга. За кратко време извршене су три девалвације динара, а затим је уведен и пливајући курс. Иако је дошло до побољшања платног биланса и повећања девизних резерви, раста производње и ограничења свих видова потрошње - циљеви стабилизационе политике нису остварени.

ЗБОГ све веће повезаности са међународним тржиштем 1972. године појавила се потреба увођења конвертибилног динара. Утврђена су правила како привреда може да дође до тада неопходних девиза, а очекивања су била да би динар могао бити конвертибилан тек 1975.

На годишњој Скупштини Удружења, одржаној на Бледу, септембра 1976. године одлучено је да се при УБЈ оснује динарско тржиште и тржиште хартија од вредности. У једном од закључака истиче се: "Налазимо се у зачараном кругу. Проблеми не леже у банкама већ на другој страни. С једне стране имамо велику ликвидност банака и привреде а са друге стране стагнирање производње, ниску продуктивност, велике губитке...

Новчана маса није адекватно распоређена, поједини региони налазе се на граници ликвидности на шта утиче и сама структура привреде. За крупне објекте прибављени су велики инострани кредити чија се средства дуго задржавају на рачунима банака због споре инвестиционе изградње".

Од почетка 1978. године овлашћене банке састајале су се у Удружењу најмање једном месечно ради утврђивања граничних услова иностраних кредита. Осим тога разматрана су и друга питања у вези са задужењем у иностранству, а образован је и конзорцијум за веће кредите. Због огромног броја захтева за давање сагласности, и немогућности сазивања чешћих састанака, Удружењу је дато овлашћење да може да даје потребне сагласности за задужење у иностранству. Тако је током 1976. и 1977. године Удружење издало неколико хиљада ових сагласности. Удружење је било активно и код доношења и примене подзаконских аката из области девизног система, а нарочито по питањима стицања девизних овлашћења банака, регулисања платног промета са иностранством и девизне статистике.

У МОНОГРАФИЈИ "Заједничка кућа банака" забележено је да је у 1977. и почетком 1978. године, Удружење посетио велики број представника иностраних банака и других финансијских институција: Међународне банке за обнову и развој, Експорт-импорт банке из Вашингтона, Експорт-импорт банке из Јапана, Интер америчке банке за развој, ABD Securities Corporation из САД итд. Представници Удружења били су чланови државних привредно-банкарских делегација Југославије које су посетиле Индију, Мароко, Немачку, а присуствовали су и годишњим скупштинама ММФ-а и ИБРД-а.

Наредни период као да је био увод у оно што ће нас чекати у деведесетим. Стопа инфлације у 1983. години била је највећа у читавом послератном периоду. Ниво цена на мало показује повећање од 58,4%, чак за 27,7 индексних поена више од стопе инфлације у претходној години. На овако висок пораст цена утицали су, поред осталог, структурна неусклађеност привреде, неефикасно привређивање, висок степен обезвређивања курса динара...

Упркос рестриктивној кредитно-монетарној политици, током 1987. године долази до троцифрене инфлације уз стагнацију и опадање производње. Пред сам распад Југославије Удружење је донело низ аката како да банкарски, али и финансијски систем земље извуку из кризе. Покушај председавајућег Савезног извршног већа Анте Марковића да деноминацијом динара (брисањем нула са новчаница), увођењем пуне конвертибилности и везивањем курса за немачку марку доведе у ред економију бивше државе можда би и успео, али политичке елите у републикама имале су другачије амбиције. Уследио је распад СФРЈ.

СУТРА: САНКЦИЈЕ И ХИПЕРИНФЛАЦИЈА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - НИКО НЕЋЕ АУТОМОБИЛ НА КРЕДИТ: Прописиван је био чак и модел који грађани могу да набаве

09. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЛИКВИДАЦИЈА КРАЉЕВСКИХ БАНАКА: Власт је 1944. приступила изградњи социјалистичког банкарства

08. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ТЕСЛЕ И ПУПИНА: Између два велика рата били су златни дани Удружења банкара

07. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КАСИЦА ЗА БУДУЋЕГ КРАЉА: Банке су посебно неговале култ штедње код деце

06. 12. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације