ФЕЉТОН - НИКО НЕЋЕ АУТОМОБИЛ НА КРЕДИТ: Прописиван је био чак и модел који грађани могу да набаве

КАДА је банкарски систем завршио транзицију из монархистичког ка социјалистичком моделу, банкари су увелико и уредно сервисирали привреду па се појавила потреба да се снажније укључе и у рад са грађанима. Ипак, први покушаји да се омасове производи који су у данашње време готово подразумевајући, на самим почецима нису имали много успеха.

"Фића" - легенда југословенских путева / Фото Танјуг

Ни повољни зајмови нису мотивисали грађане да похрле у банке, позајме новац и купе нешто што не могу себи да приуште. Чак су и особе у финансијским институцијама па и на високим функцијама, имале ограничења. Невољно су слушали препоруке да купе службена возила која су пропадала на лагеру, а нешто што је у данашњем времену готово незамисливо законски је морало бити регулисано како и под којим условима једна важна особа (попут секретара Савеза комуналних банака, које је у то време обављао послове Удружења банака) може да купи приватни аутомобил, који му је био потребан и у пословне сврхе. И ту није крај. Није могао да купи било које путничко возило него је имао ограничења. Прописан му је био чак и модел који може да набави.

ИПАК, да се вратимо на покушај мотивације грађана да путем зајмова набављају четвороточкаше. Јануара 1957. године дневне новине "Политика" под ознаком "Сазнаје се" пишу о преговорима у Народној банци Југославије да се отпочне са одобравањем потрошачких кредита за куповину путничких аутомобила.

- Упућени истичу да је тај предлог наишао на одобравање, али да још нису испитани конкретни услови кредитирања, иако се верује да би рок отплате оваквих кредита био од пет до седам година - писала је "Политика".

Тада наша једина, крагујевачка фабрика аутомобила најавила је производњу возила типа "600", популарног "фићу". У овој години, извештавају дневне новине "Политика", очекује се и увоз путничких аутомобила под много повољнијим условима, па ће и та чињеница бити убедљив разлог за увођење дугорочних потрошачких кредита. У тим привредним и социјалним условима било је немогуће да се кола купе без кредита. Часопис "Економска политика" у фебруару 1958. године обавештава да су одржани разговори између Југобанке и Савеза комуналних банака, претече Удружења банака, ради договора о сарадњи на сектору кредитирања послова извоза, односно увоза комитената комуналних банака.

ОСИМ домаћих возила на тржишту су била и увозна, и то са тржишта Варшавског пакта али она нису много привлачила купце. Њима су се очигледно много више допадала возила која се праве на Западу, попут "форда", "опела", "фолксвагена"", али у то време нису била доступна на нашем тржишту.

О томе сведочи и податак из монографије Удружења банака Србије "Заједничка кућа свих банака" (објављена 2006. године, поводом 85. годишњице УБС) у којој се бележи да је једна од тема којом се почетком 1958. бавила Југобанка била шта да се ради са 300 аутомобила марке "москвич" који већ месецима леже код неколико увозника. Пошто су због високе цене изгледи за продају индивидуалним купцима минимални, предложена је ревизија цене да би се аутомобили продали и спасли даљег пропадања. Одлучено је да се ова возила из СССР-а продају и предузећима и установама.

Међутим, ни фирме, али ни њихови директори нису били много заинтересовани. У поменутој монографији каже се да је одлука дошла касно после донете уредбе о коришћењу путничких возила у предузећима и установама, што је умањило интересовање за нове набавке. Како се разрешио овај проблем остало је непознато, али је очигледно да су већ тада много пожељнији били аутомобили са другог, несоцијалистичког, тржишта.

МОЖДА су функционери и желели да дођу до нове, па макар и социјалистичке лимузине, али тада су владала изузетно строга правила и свако показивање прекомерног луксуза или богатства није било пожељно. Чак им је била и административно ограничена са параграфима који су јасно објашњавали шта и колико могу, када је набавка кола у питању.

Занимљив је случај из 1961. године када је Управни одбор Савеза комуналних банака закључио да је неопходно приступити организацији административне и стручне службе у Савезу. Изабрана је и Комисија која треба да изради предлог систематизације радних места и пријем радника у службу. Сем тога, Управни одбор је закључио да је за радно место секретара Савеза комуналних банака неопходна употреба путничког аутомобила за успешно обављање службених послова у Београду. На основу одредаба члана 13. Уредбе о коришћењу друштвених средстава за путничке аутомобиле Управни одбор Савеза је донео Одлуку да се другу др Новици Кнежевићу, секретару Савеза одобри кредит до износа који је потребан за полагање учешћа у готовом новцу код банке за добијање кредита за куповину аутомобила.

МЕЂУТИМ, тадашњи секретар Кнежевић није могао да бира аутомобил који му се свиђа, него је имао ограничење и у моделу возила, али и његовој вредности. У званичним одлукама писало је да секретар Савеза може да купи аутомобил домаће производње по свом избору, али највише "заставу 1300". Кредит се одобрава из средстава фондова Савеза комуналних банака који су формирани одлукама годишњих скупштина уношењем вишка прихода по завршном рачуну у те фондове. Рок и гаранције за враћање кредита, као и износ накнаде за употребу аутомобила, у службене сврхе, одредиће Управни одбор.

Треба ли подсетити да су од домаћих аутомобила била само два модела популарни "фића" и поменута "застава", која је у бившој Југославији добила надимак "тристаћ". У данашњем пословном свету, скоро да је незамисливо да неки од руководилаца нема луксузан аутомобил, који му плаћа институција и компанија. Чак је ствар престижа и показатељ снаге квалитет возила.

ШТЕДЊА РАДНИХ ЉУДИ

ПАРАЛЕЛНО са покушајем да омасове ауто-кредите, банкари су имали задатак да пропагирају и штедњу радника. Према Одлуци Управног одбора Савеза комуналних банака, организацију прославе 40-годишњице Међународног дана штедње која ће се одржати 31.10.1964. године спровешће Савез. Образована је Комисија која треба да припреми План организације и изради предрачун трошкова. Одштампан је и Приручник за рад са штедним улозима у комуналним банкама и достављен је свим банкама. У току 1964. године Савез је имао обавезу да обезбеди у штампи серију чланака о штедњи, изради кратак филм који пропагира штедњу радног човека у Југославији, да постојеће филмове Удружење банака емитује преко телевизије и кино-апарата, да оштампа јединствен плакат, брошуру, и проспекат са информацијама о прослави и штедњи. Ни овај план није имао успеха на почетку, али већ осамдесетих дошло је до експлозије, како динарске, тако девизне штедње.

СУТРА: САВЕЗ ПОНОВО ПОСТАЈЕ УДРУЖЕЊЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЛИКВИДАЦИЈА КРАЉЕВСКИХ БАНАКА: Власт је 1944. приступила изградњи социјалистичког банкарства

08. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ТЕСЛЕ И ПУПИНА: Између два велика рата били су златни дани Удружења банкара

07. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КАСИЦА ЗА БУДУЋЕГ КРАЉА: Банке су посебно неговале култ штедње код деце

06. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ДЕТЕКТИВИ ЈУРЕ ДУЖНИКЕ: Сваки кредит повлачио је за собом велики ризик

05. 12. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације