ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ТЕСЛЕ И ПУПИНА: Између два велика рата били су златни дани Удружења банкара

УДРУЖЕЊЕ банака своју информативну делатност данас остварује пре свега преко свог часописа "Банкарство", веб-сајта и електронског билтена.

Михајло Пупин , Фото Народни музеј Београда

Када је 1971. године покренут часопис "Југословенско банкарство" редакција и сви запослени у Удружењу нису ни слутили да је такав један часопис постојао и пре рата, али и да је Удружење банака у свом раду од 1921. до 1941. имало и свој билтен. Осим тога у "Привредном прегледу" од 1923. до 1927. као резултат договора са Удружењем банака у сваком његовом недељном броју објављен  је текст о Удружењу или пак прилози генералног секретара и других активних чланова Управног, Извршног и Надзорног одбора.

Часопис "Југословенско банкарство" променио је име у "Банкарство" 2003. године не слутећи опет да је један такав часопис постојао и у Краљевини Југославији. Према доступним подацима, а њих је мало, главна администрација 1930. године била је у Загребу. То је, како је на корицама било написано, био "економски мјесечник Срба, Хрвата и Словенаца".

Осим главне администрације Банкарства, у Загребу на Капитолу се налазила и Економска библиотека Банкарства. Постојале су три редакције: у Београду, Љубљани и Загребу.

Главну редакцију чинили су: Љубомир Косиер из Берлина, Константин Чутуковић из Осијека, Никола Станаревић из Београда, иначе активни члан Управног одбора Удружења банака, др Густав Грегорин из Љубљане, проф. др Станко Дежелић и Милан Крешић из Загреба. Чланови редакције били су: др Владан Благојевић, Душан Узелац и проф. Бранислав Тодоровић из Београда, Крунослав Бего из Сплита, проф. др Мирко Кус-Николајев из Загреба и Аполон Еропкин из Земуна.

ПРИЧА о часопису не би била потпуна ако не бисмо поменули Почасни одбор а имена његових чланова на најбољи начин показује значај који му је дат у креирању економске мисли тадашње Краљевине. Ту су били: др Милан М. Стојадиновић из Београда, министар финансија Краљевине Југославије и потпредседник Београдске берзе, Игњат Бајлони из Београда, гувернер Народне банке Југославије, али и председник Централне индустријске корпорације и индустријалац, Мигуел Михановић из Буенос Ајиреса, индустријалац, бродовласник, члан управе Паробродарске централе, Југословенски Лојд, С.Д. Александер из Загреба, председник Савеза индустријалаца и потпредседник Централе индустријских корпорација, Никола Берковић из Сарајева, председник Трговачко-обртничке коморе и потпредседник Земаљске банке за Босну и Херцеговину, др Мехмед Спахо из Сарајева, бивши министар финансија и трговине Краљевине Југославије, бивши народни посланик, др Гедеон Дунђерски из Новог Сада, председник Новосадске продуктне и ефектне берзе, председник Јадранско-Подунавске банке у Београду, велепоседник и индустријалац, др Влада Марковић из Београда, председник Управног одбора Удружења банака и потпредседник Извозне банке, Фран Петриновић из Лондона, индустријалац, члан Управе Паробродског друштва Југославије, Лојд и директор фирме Babburizza, Lukiovich and Cie, Алојзиј Тyкач из Љубљане, генерални директор Љубљанске кредитне банке.

УЗ ОВА имена и југословенске ауторитете из тог времена, још важније је било да су два члана овог почасног одбора била двојица најпознатијих Срба на свету. То су, како је записано у импресуму часописа: др Михаел Пупин из Њујорка, професор Универзитета Колумбиа у Њујорку, и председник Удружења америчких инжењера, и Никола Тесла, такође из Њујорка, инжењер и индустријалац. Зато се може рећи да су ово били златни дани Удружења између два велика рата.

У годинама пред Други светски рат Удружење се борило на све начине да уреди финансијско законодавство. Од 1930. године покушавали су да омогуће доношење закона о банкама, али нису успели. Овакав правни акт је донет тек по окончању светских сукоба. На конференцији представника свих професионалних организација новчаних завода, одржаној те године у Београду, донета је резолуција која гласи: "Прилике налажу и потреба изискује, да се донесе закон о банкама, којим би била регулисана сва питања која се тичу новчаних завода, а да се не третирају поједина питања законом о обртима или другим којим законом. Сређени односи банака законом о банкама омогућили би умногоме сређивање кредитних прилика на домаћем тржишту и допринели би подизању кредита самих банака па и државе."

Удружење банака примило је на себе да прикупи материјал и да састави основу за израду Предлога закона о банкама. И ово је то учинило, о састављеној основи било је дискусије у многим седницама Управног и Надзорног одбора и стављене су примедбе, односно напомене, код појединих параграфа. Тај елаборат је оштампан и првобитно је имао бити упућен свима банкама, члановима нашег Удружења, на мишљење. Али се од те замисли одустало и прихваћена је идеја да се упути претходно свим професионалним организацијама на мишљење, да ове именују своје делегате, те да они саставе нацрт предлога закона о банкама. Тај нацрт имао би бити оштампан и разаслат свима банкама у земљи на мишљење. Када се прикупе сва мишљења, онда би исти делегати саставили дефинитиван текст предлога закона. И предлог је учињен од Удружења да састанак делегата буде 11. и 12. јануара 1931. године у Загребу."

МЕЂУТИМ, дошло је до одлагања, па је Удружење банака решило да се врати свом првобитном предлогу и консултује своје чланице одредивши рок до 1. марта 1931. године када писмено банке треба да Удружењу доставе своје мишљење. И поред ангажовања Удружења у наредних десет година није дошло до његовог усвајања. То се десило много година после Другог светског рата.

Ипак, Удружење је ипак користило свој утицај и успевало да допринесе доношењу великог броја закона. Заједно са банкама - својим чланицама активно је учествовало у изради Закона о заштити земљорадника, у измени и допуне Закона о Народној банци Југославије и Закона о конверзији земљорадничких дугова.

Половином тридесетих година прошлог века банкари су се нашли у великим проблемима Оснивачи Удружења банака на XV скупштини, 21. јуна 1936. године, тражили су слободно утврђивање камата према понуди и тражњи новца. Како су наглашавали "каматњак је стално ишао надоле и пре максимирања". Том мером је ојачано неповерење улагача и неке банке је довело до краха. Због тога је новац из банака отишао у руке зеленаша. Истицали су да је за враћање неопходног поверења које представља најчешћи основ за нормалан развој привредног живота дефинитивно решење питања земљорадничких дугова.

СУТРА: ЛИКВИДАЦИЈА КРАЉЕВСКИХ БАНАКА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КАСИЦА ЗА БУДУЋЕГ КРАЉА: Банке су посебно неговале култ штедње код деце

06. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ДЕТЕКТИВИ ЈУРЕ ДУЖНИКЕ: Сваки кредит повлачио је за собом велики ризик

05. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЗАШТИТА ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ: Београдске банке биле су спремне да помажу

04. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ЦАР ДУШАН ОЗАКОНИО КОВАЊЕ ПАРА: И Срби, као и сви народи, одувек су користили новац

03. 12. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације