ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ТЕСЛЕ И ПУПИНА: Између два велика рата били су златни дани Удружења банкара
УДРУЖЕЊЕ банака своју информативну делатност данас остварује пре свега преко свог часописа "Банкарство", веб-сајта и електронског билтена.
Када је 1971. године покренут часопис "Југословенско банкарство" редакција и сви запослени у Удружењу нису ни слутили да је такав један часопис постојао и пре рата, али и да је Удружење банака у свом раду од 1921. до 1941. имало и свој билтен. Осим тога у "Привредном прегледу" од 1923. до 1927. као резултат договора са Удружењем банака у сваком његовом недељном броју објављен је текст о Удружењу или пак прилози генералног секретара и других активних чланова Управног, Извршног и Надзорног одбора.
Часопис "Југословенско банкарство" променио је име у "Банкарство" 2003. године не слутећи опет да је један такав часопис постојао и у Краљевини Југославији. Према доступним подацима, а њих је мало, главна администрација 1930. године била је у Загребу. То је, како је на корицама било написано, био "економски мјесечник Срба, Хрвата и Словенаца".
Осим главне администрације Банкарства, у Загребу на Капитолу се налазила и Економска библиотека Банкарства. Постојале су три редакције: у Београду, Љубљани и Загребу.
Главну редакцију чинили су: Љубомир Косиер из Берлина, Константин Чутуковић из Осијека, Никола Станаревић из Београда, иначе активни члан Управног одбора Удружења банака, др Густав Грегорин из Љубљане, проф. др Станко Дежелић и Милан Крешић из Загреба. Чланови редакције били су: др Владан Благојевић, Душан Узелац и проф. Бранислав Тодоровић из Београда, Крунослав Бего из Сплита, проф. др Мирко Кус-Николајев из Загреба и Аполон Еропкин из Земуна.
ПРИЧА о часопису не би била потпуна ако не бисмо поменули Почасни одбор а имена његових чланова на најбољи начин показује значај који му је дат у креирању економске мисли тадашње Краљевине. Ту су били: др Милан М. Стојадиновић из Београда, министар финансија Краљевине Југославије и потпредседник Београдске берзе, Игњат Бајлони из Београда, гувернер Народне банке Југославије, али и председник Централне индустријске корпорације и индустријалац, Мигуел Михановић из Буенос Ајиреса, индустријалац, бродовласник, члан управе Паробродарске централе, Југословенски Лојд, С.Д. Александер из Загреба, председник Савеза индустријалаца и потпредседник Централе индустријских корпорација, Никола Берковић из Сарајева, председник Трговачко-обртничке коморе и потпредседник Земаљске банке за Босну и Херцеговину, др Мехмед Спахо из Сарајева, бивши министар финансија и трговине Краљевине Југославије, бивши народни посланик, др Гедеон Дунђерски из Новог Сада, председник Новосадске продуктне и ефектне берзе, председник Јадранско-Подунавске банке у Београду, велепоседник и индустријалац, др Влада Марковић из Београда, председник Управног одбора Удружења банака и потпредседник Извозне банке, Фран Петриновић из Лондона, индустријалац, члан Управе Паробродског друштва Југославије, Лојд и директор фирме Babburizza, Lukiovich and Cie, Алојзиј Тyкач из Љубљане, генерални директор Љубљанске кредитне банке.
ПРЕДРАТНА ИНФЛАЦИЈА И СЛАБЉЕЊЕ ДИНАРА
ДВАДЕСЕТА седница Скупштине Удружења банака одржана је 27. априла 1941. године, двадесет дана након немачког бомбардовања Београда. У извештају о претходној години истиче се да је цела била ратна. Новчано тржиште је било ликвидно и под утицајем инфлације. Новчаница у оптицају је било у изобиљу. У односу на крај 1938. године крајем 1940. било је дупло више новчаница у оптицају. Било је у значајној мери и тезаурисања новца (регулисања количине новца у оптицају) које није било израз поверења у динар. Динар који је много изгубио од своје куповне моћи био је ипак платежно средство и као такав скриван за сваки случај и невољу.
УЗ ОВА имена и југословенске ауторитете из тог времена, још важније је било да су два члана овог почасног одбора била двојица најпознатијих Срба на свету. То су, како је записано у импресуму часописа: др Михаел Пупин из Њујорка, професор Универзитета Колумбиа у Њујорку, и председник Удружења америчких инжењера, и Никола Тесла, такође из Њујорка, инжењер и индустријалац. Зато се може рећи да су ово били златни дани Удружења између два велика рата.
У годинама пред Други светски рат Удружење се борило на све начине да уреди финансијско законодавство. Од 1930. године покушавали су да омогуће доношење закона о банкама, али нису успели. Овакав правни акт је донет тек по окончању светских сукоба. На конференцији представника свих професионалних организација новчаних завода, одржаној те године у Београду, донета је резолуција која гласи: "Прилике налажу и потреба изискује, да се донесе закон о банкама, којим би била регулисана сва питања која се тичу новчаних завода, а да се не третирају поједина питања законом о обртима или другим којим законом. Сређени односи банака законом о банкама омогућили би умногоме сређивање кредитних прилика на домаћем тржишту и допринели би подизању кредита самих банака па и државе."
Удружење банака примило је на себе да прикупи материјал и да састави основу за израду Предлога закона о банкама. И ово је то учинило, о састављеној основи било је дискусије у многим седницама Управног и Надзорног одбора и стављене су примедбе, односно напомене, код појединих параграфа. Тај елаборат је оштампан и првобитно је имао бити упућен свима банкама, члановима нашег Удружења, на мишљење. Али се од те замисли одустало и прихваћена је идеја да се упути претходно свим професионалним организацијама на мишљење, да ове именују своје делегате, те да они саставе нацрт предлога закона о банкама. Тај нацрт имао би бити оштампан и разаслат свима банкама у земљи на мишљење. Када се прикупе сва мишљења, онда би исти делегати саставили дефинитиван текст предлога закона. И предлог је учињен од Удружења да састанак делегата буде 11. и 12. јануара 1931. године у Загребу."
МЕЂУТИМ, дошло је до одлагања, па је Удружење банака решило да се врати свом првобитном предлогу и консултује своје чланице одредивши рок до 1. марта 1931. године када писмено банке треба да Удружењу доставе своје мишљење. И поред ангажовања Удружења у наредних десет година није дошло до његовог усвајања. То се десило много година после Другог светског рата.
Ипак, Удружење је ипак користило свој утицај и успевало да допринесе доношењу великог броја закона. Заједно са банкама - својим чланицама активно је учествовало у изради Закона о заштити земљорадника, у измени и допуне Закона о Народној банци Југославије и Закона о конверзији земљорадничких дугова.
Половином тридесетих година прошлог века банкари су се нашли у великим проблемима Оснивачи Удружења банака на XV скупштини, 21. јуна 1936. године, тражили су слободно утврђивање камата према понуди и тражњи новца. Како су наглашавали "каматњак је стално ишао надоле и пре максимирања". Том мером је ојачано неповерење улагача и неке банке је довело до краха. Због тога је новац из банака отишао у руке зеленаша. Истицали су да је за враћање неопходног поверења које представља најчешћи основ за нормалан развој привредног живота дефинитивно решење питања земљорадничких дугова.
СУТРА: ЛИКВИДАЦИЈА КРАЉЕВСКИХ БАНАКА
Препоручујемо
ФЕЉТОН - КАСИЦА ЗА БУДУЋЕГ КРАЉА: Банке су посебно неговале култ штедње код деце
06. 12. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ДЕТЕКТИВИ ЈУРЕ ДУЖНИКЕ: Сваки кредит повлачио је за собом велики ризик
05. 12. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ЗАШТИТА ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ: Београдске банке биле су спремне да помажу
04. 12. 2021. у 18:00
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)
ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.
21. 11. 2024. у 15:31
Коментари (0)