ФЕЉТОН - ДЕТЕКТИВИ ЈУРЕ ДУЖНИКЕ: Сваки кредит повлачио је за собом велики ризик

ЧЕТИРИ године након оснивања Удружења банака, ова организација почела је да снажно заступа интересе својих чланица. Убрзо су се одлучили да направе интерне новине, односно билтен у којем би своје чланове информисали о делању Удружења. Осим тога, требало је имати комплетну информацију о клијенту, односно зајмопримцу, што је најважније у банкарском свету приликом одобравања кредита.

Зграда Прве хрватске штедионице у Кнез Михаиловој улици / Фото "Википедија"

Готово невероватно звучи, али пре сто година српски банкари трудили су се да сазнају што више информација о особама које траже позајмице, како би свеле ризик од ненаплативости кредита на минимум. Нешто слично данашњем раду Кредитног бироа Србије основаног пре 17 година.

Тако је Управни одбор Удружења банака, на седници од 15. априла 1925. године, донео одлуку да се "установи један периодичан билтен Удружења банака, који ће се достављати бесплатно члановима, да би могли бити не само у току рада Удружења, већ у исто време да би били упознати са свима потребним питањима која се тичу банкарског рада. "Новчани заводи у 1925. години су систем пун неизвесности", записано је у Извештају Управног одбора о раду Удружења. Мада динар има извесну стабилност у односу према страним девизама, мада је у току последњих година његова вредност порасла, ипак се куповна моћ у земљи није повећала. Новчани заводи који раде са туђим средствима морали су показати велику опрезност код одобравања кредита. Свако пласирање повлачило је ризик јер се није знало шта доноси сутрашњица".

УДРУЖЕЊЕ банака, у тежњи да буде што корисније својим члановима, тражило је пут и начин да им пружи разноврсна обавештења о стању и кредитном положају београдских пословних кругова, односно о стабилности комитената и њиховој кредитној способности. Због тога је било потребно поседовати све потребне елементе за процену вредности комитента. Удружење је у појединим важним информацијама успело да донекле пружи ове податке и оцене својим члановима достављајући им свакодневно "обавештајне извештаје". Ова активност Удружења примљена је међу његовим члановима са великим задовољством. Та идеја је с временом преточена у Обавештајни кредитни одсек.

У Извештају Управног одбора Удружења банака за 1928. годину ближе се објашњава реализација идеје о оснивању Обавештајног кредитног одсека:

"Благодарећи предусретљивости Народне банке, која је прихватила идеју о стварању овог одсека при својој централи и неким филијалама, коју је Удружење банака истакло, можемо са пријатношћу констатовати, да ће убудуће кредитни односи у нашој земљи бити сређени. Велика је тешкоћа била за новчане заводе, што и поред добијених информација о својим дужницима, или онима који су кредит тражили, није било могуће сазнати све непосредне или посредне обавезе тих лица, како би се према томе равнали у погледу висине кредита, који би додељивали... Отуда је у Удружењу банака и поникла идеја да се створи једна установа, која би прикупљала те податке и давала их новчаним заводима. И на томе се дуго радило, као што се зна из ранијих извештаја нашег Удружења."

КАДА је састављен пројекат Уредбе, под 20. децембром прошле године, Удружење банака је сматрало за потребно да га пошаље свима својим члановима и да сазове Конференцију својих чланова, на којој је та уредба примљена са извесним незнатним изменама и допунама, а на којој су пала и различита мишљења појединаца код неких чланова Уредбе, што је све достављено Народној банци. Народна банка је после тога утврдила дефинитивно текст своје Уредбе о оснивању овог одсека, послала га Удружењу, а ово саопштило свима својим члановима, позивајући их да дају свој писмени пристанак. Обавештајни кредитни одсек почео је са радом 28. фебруара 1929. године.

Као што је познато 2004. године, после више од седам деценија, основана је слична институција под називом Кредитни биро при Удружењу банака Србије.

За информационе бирое, попут данашњег Кредитног бироа, код нас се није знало све до Првог светског рата иако они у свету нису били непознати. После овог рата и у Краљевини СХС појавиле су се установе са амбицијама да обављају информативну кредитну службу финансијском, трговачком, индустријском и осталом пословном свету. Није нам познато како и на који начин су долазили до потребних информација, али је очигледно да су те информације биле непотпуне и недовољно поуздане, због чега је рад тих информационих бироа произвео оштар приговор и протест Удружења банака.

ОВИ кредитни информациони бирои морали су, уосталом, као и свака новина, да савладају огромне тешкоће и да са себе и свога пословања одстране разна недолична сумњичења и непромишљене приговоре. Називани су, на пример, "шпијунским установама".

"Али зар не ставља себе у положај таквога шпијуна сваки банкар, трговац, индустријалац који с правом претходно тражи обавештења о ономе који му захтева кредит пре него што га да" - пита се писац повећег текста објављеног у Привредном прегледу, октобра 1924. године. Ово је, по свој прилици, био плаћен рекламни простор једне од установа која је себе називала кредитним информационим бироом.

Реч је о Аргусу који је јуна 1924. године, такође, у Привредном прегледу објавио рекламу следеће садржине: "Аргус је најбољи и најподеснији извор за сва обавештења уопште, а нарочито за информације о просперитету, бонитету и имовном стању новчаних завода и трговачко-индустријских предузећа у Краљевини СХС, тако и целом свету. Многобројне и првокласне референције највеће су гаранције за брз, тачан и савестан Аргусов рад."

АРГУС се налазио у тада новој велелепној згради Академије наука у Кнез Михаиловој 35 и представљао се као београдски универзални информациони биро који је, за сразмерно кратко време свога постојања и као једна новина, "имао да се бори са безброј тешкоћа и предрасуда, показавши свој несумњив успех и доказаавши сву целисходност и потребу свога опстанка". За потпуније представљање рада Аргус је у истоименом тексту приложио и мишљења бројних банкарских и трговачких институција са којима је био у пословној вези ради пружања информација о кредитним способностима наших трговачких, индустријских и других привредних предузећа.

ЗЕЛЕНО СВЕТЛО НАРОДНЕ БАНКЕ

НА СЕДНИЦИ Удружења банака новембра 1924, након критике рада прокламованих информационих кредитних бироа, Никола Станаревић, члан УО је изнео мишљење да је потребно образовати једно обавештајно одељење које би имало за дужност да даје информације о кредитној способности како појединаца тако и банака и осталих трговачких и индустријских предузећа. Сматрао је, као и други представници банака и чланови Удружења банака, да би за овај посао најпозванија била Народна банка. Свој став да би једино ова установа имала кредибилитет писмено су доставили Народној банци. Одговора дуго није било али су представници Удружења у свом науму били упорни и у више наврата подсећали Народну банку да је овакав информациони биро преко потребан земљи. На крају је Народна банка прихватила формирање Обавештајног кредитног одсека, уз свесрдну помоћ представника Удружења банака, и он је почео са радом 28. фебруара 1929. године.

СУТРА: КАКО СМО ШТЕДЕЛИ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЗАШТИТА ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ: Београдске банке биле су спремне да помажу

04. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ЦАР ДУШАН ОЗАКОНИО КОВАЊЕ ПАРА: И Срби, као и сви народи, одувек су користили новац

03. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ И ДАНИ: Самоћу и чемер удовца покушавао је да надомести путовањима

02. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НОБЕЛОВАЦ ПОМАЖЕ СИРОТИЊУ: Иво Андрић је био беспрекорно тачан човек

01. 12. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације