ФЕЉТОН - ЗАШТИТА ГРАЂАНА И ДРЖАВЕ: Београдске банке биле су спремне да помажу

ДАНАС банкари прослављају сто година од оснивања Удружења банака.

Милан Стојадиновић је био потпредседник Удружења банака , Фото Документација "Борбе"

Пре једног века такав покушај био је храбар, али као у већини развијених земаља постојала је потреба да се занемаре пословне и конкурентске разлике и да се нађе заједнички интерес. Да ова заједница проба да своја права, али и захтеве формулише у колективном интересу. На овакав корак их је натерала и нелојална конкуренција. Банке су имале законски прописана правила рада, али у послератној Краљевини СХС многе друге институције су без ограничења и санкција могле да позајмљују новац и на њему зарађују.

Тако су агенције за промет некретнина, свој назив у ствари користиле осим основне делатности и да пласирају позајмице са високим каматама или да награђују људе који код њих положе новац иако им закон то није дозвољавао. На тај начин су били обманути и грађани, али и држава јер се стварао паралелни финансијски свет без правне сигурности.

Неретко се дешавало да овакве фирме банкротирају, а да грађани који су им поверили свој иметак остану кратких рукава. То је био један од сигнала да се мора делати и да је неопходно имати потпуно уређен финансијски систем. Управо је реакција на ову "конкуренцију" један од успеха тек основаног Удружења, јер су од државе тражили да се поред имена ових агенција објаве и подаци о власницима. Те газде су биле све само не банкари или угледни пословни људи.

ИПАК, да се вратимо на почетке банкарског удруживања. Идеја о оснивању удружења ко је ће заступати интересе банака није била нова, јер су се и раније јављале извесне банке да у име свих новчаних завода траже потребну заштиту код владе или код неких других институција у земљи. Потреба оснивања једног банкарског удружења које ће пуноважно представљати све банке и у њихово име предузимати потребне кораке ради заштите заједничких интереса као што су: питање регулисања мораторијума, пореза, промета девиза, и сл., посебно је била уочљива када је на дневни ред дошло питање о унутрашњем седмопроцентном државном инвестиционом зајму.

Београдске банке показале су пуну решеност да у том послу помогну држави. Тада се јасно показало да Трговачка комора не може да буде представник новчаних завода, а још мање да их заступа. Због специјалних интереса и нарочитог положаја банака представници новчаних завода одлучили су да приступе оснивању Удружења банака. Још у мају 1921. године, 15 новчаних завода из Београда утврдило је нацрт статута, будућих Правила Удружења банака. Та Правила је, 17. новембра исте године, својим решењем потврдио и министар трговине и индустрије др Мехмед Спахо. Крајем 1921. године било је 48 новчаних завода којима је главно седиште било у Београду.

Овим бројем нису обухваћене стране банке које су такође постојале у Београду: Француско-српска банка, Енглеска трговинска банка, Бечка Банк-Фераин, Прашка кредитна банка и Француска хипотекарна банка. У број новчаних завода нису биле укључене ни филијале банака из Загреба, Скопља, Осијека и других места, као ни хипотекарне банке које нису биле акционарске установе. Некако у то време отпочеле су са радом и три нове банке у Београду: Српско-американска банка, Српско-швајцарска банка и Руско-словенска банка.

У НЕДЕЉУ, 4. децембра 1921. године у Београду, одржана је оснивачка скупштина Удружења банака. Седници Скупштине у Прометној банци присуствовали су представници 29 од укупно 39 новчаних завода који су потписници Правила Удружења банака у Београду. На седници Скупштине усвојена су Правила удружења, изабрано је 18 чланова Управног, пет чланова Надзорног и пет чланова Извршног одбора. За председника Управног одбора изабран је Михаило Драгићевић, директор Прометне банке, а за потпредседнике Радивоје Глумац, директор Филијале Прве хрватске штедионице, и др Милан Стојадиновић, директор Енглеске трговинске банке, за председника Надзорног одбора изабран је Михаило Бакоњић, директор Прве српске земљорадничке задруге. У Правилима су истакнути најзначајнији задаци Удружења банака: "Задатак удружења је да чини представке надлежним властима по питањима од опште важности и заједничког интереса новчаних завода, да пред властима као и у разним комисијама и изасланствима представља Удружење банака као целину и да говори у њихово име, да преко свога листа расправља сва важнија питања из области економске и финансијске и да ствара према потреби заједничке установе, ради што боље заштите својих интереса. Члан удружења може бити сваки новчани завод."

ВЕЋ у првим годинама рада Удружење банака је постигло видне резултате и стекло ауторитет код новчаних завода. У 1922. години Удружење већ има 131 чланицу, што довољно говори о његовом угледу и статусу. У тој години Удружење је било ангажовано на увођењу више слобода у берзанском раду и утемељењу здраве девизне политике. У више махова узимало је у за штиту своје чланове тражећи да се више рачуна поведе о њиховим интересима који су били угрожени ограничењима у девизној политици. Било је у сталном контакту и преписци са Народном банком оштро критикујући неке њене одлуке.

Министарство финансија и Трговачка комора често су се обраћале Удружењу банака ради добијања мишљења и података из домена пословне политике банака. Удружење је било у преписци и са другим професионалним установама, као што су Савез новчаних и осигуравајућих завода у Загребу и Друштво банчиних заводов у Словенији. Ван граница земље таква сарадња постојала је са Савезом чехословачких банака из Прага. Октобра 1922. године одржана је у Београду, Конференција представника ова два удружења на којој је разматрана тешња сарадња банака Чехословачке Републике и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

СУТРА: Детективи јуре дужнике

Препоручујемо

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ЦАР ДУШАН ОЗАКОНИО КОВАЊЕ ПАРА: И Срби, као и сви народи, одувек су користили новац

03. 12. 2021. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ЦАР ДУШАН ОЗАКОНИО КОВАЊЕ ПАРА: И Срби, као и сви народи, одувек су користили новац

03. 12. 2021. у 18:00

Друштво

1 0

БАНКАМА СМО ДУЖНИ ОКО 25 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА: Последњи извештај Кредитног бироа Удружења банака Србије

17. 05. 2021. у 13:53

Политика

0 0

БАНКЕ ЗАРАЂУЈУ 35 ПУТА ВИШЕ: За протеклу децинију драстично се променило стање финансијских установа и знатно им порасла зарада

03. 04. 2021. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације