ФЕЉТОН - ПРВИ ВЕЛИКИ ДРУШТВЕНИ БУНТ: Јун 1968. оставио је неизбрисиве трагове у политичкој пракси

СТУДЕНТСКИ бунт у Београду био је за нас велико професионално искушење. За политичаре, али и за друштво у целини, био је то испит зрелости.

Студенти 1968. у Капетан Мишином здању, Фото архива "Новости"

Били смо уверени да ћемо се, када се све смири, када темпераментни ентузијазам буде замењен реалношћу, суочити са потребом да сами пред собом оценимо колико смо били у праву када смо извештавали под притиском студената, али и власти. Било је то болом стечено искуство да се витални економски и идејни проблеми не решавају на улицама.

Био је то покушај групе људи из самог врха државе и Партије да по сваку цену ставе на "стуб срама новине које су против државе". Чинили су то Мико Трипало и Стане Доланц непосредно, а неки и индиректно. Ишли су дотле да је Трипало покушавао да код Кардеља оптужи "Новости" као инспиратора студентског бунта.

Бунт је оставио неизбрисиве трагове у нашој политичкој пракси тога доба. Био је опомена властима, а подстрек народу - да се време не може зауставити, већ морамо да му се прилагођавамо.

"НОВОСТИ " су већ тада биле дубоко загребале у оно што би се данас звало независно новинарство. Кад год није било речи о самом врху федералне власти, успевали смо, уз плаћање немале цене, да се изборимо да истина изађе на видело, макар са закашњењем, премда су и онда многи од нас знали да апсолутно независних медија нема.

Како је све почело? Невино и уобичајено. Млади су се сукобили због места на концерту.

Студенти су покушали да уђу на силу и сукоб је био неминован, али нико тада није ни помислио да ће се то претворити у нешто што ће недељу дана да потреса Југославију, а не само Београд, да ће се све претворити у политички бунт оног тренутка када је кордон полиције код старог подвожњака зауставио студенте.

Ништа чудно, и ништа ново када је реч о младима. Али, када се чуо први пуцањ, и када смо се нашли пре дилемом како то пренети у јавност, суочили смо се са сопственом савешћу - рећи све, или само део истине. Ни први, ни последњи пут.

ТУ УНУТРАШЊУ дилему новинара најбоље објаснио Добрица Ћосић, који је у свом делу "У туђем веку" написао: "Да је новинар плаћен делатник јавности, то је било од његове појаве." И тврди: "То је изум демократије... 'Независан' је данас маска зла, лажи, нискости, подлости и, опаких намера." Ћосић ту своју оцену закључује: "Независни новинари" - независни су само од истине. Ваља му веровати. Седео је извесно време у Агитпропу ЦК КПЈ, само зграду даље од нас који смо тада радили у листовима "Борбе".

Очекивали смо пријатно и топло лето. Многи су имали резервисано летовање. Све је изгледало да боље не може бити. Тираж расте, а идеја напретек. Неко се досетио - зашто бисмо се мирили с тим да нам тираж јула и августа осетно опада? Узрок смо знали. Тада се масовно ишло на одмор, поготово на море. А тамо, нарочито у малим местима, нема продавница. Немају људи где да купе новине. Поште, где су се новине продавале у малим местима, радиле су у једној смени.

И - окупили смо младе, углавном бруцоше, опремили их мајицама и, уколико нису били из тих места где су радили, обезбедили им преноћиште и они су цело лето продавали новине по плажама.

ИДЕЈУ смо допунили и организовањем "Каравана лета", што је значило - познати певачи су обилазили летовалишта и забављали људе на одмору и на тај начин популарисали "Новости". Ишли смо за својим купцима... Али, управо је "Караван лета", ван сваке логике, био искра из које је формално букнуо пламен студентског бунта у Београду. Зашто? Због кише.

Уместо да буде одржан у кругу насеља радне акције прекопута Студентског града, те вечери, у смирај 1. јуна 1968. године, "Караван" је због кише морао да се пресели у оближњи Дом културе Новог Београда. Тамо је једва било места за бригадире са градилишта на Новом Београду, којима је, заправо, и било намењено то вече, али и да би студенти могли да уживају у песмама тада најпопуларнијих певача.

У настојању да уђу у тесан Дом културе студенти и бригадири су се сукобили. Током ноћи тај "локални сукоб" претворио се у окршај милиције са студентима код подвожњака на Новом Београду. Власт је наредила милицији да по сваку цену спречи студенте да пређу Бранков мост и дођу до центра Београда.

БЕСМИСЛЕНО је тврдити да је ико помислио да ће се наивни сукоб бригадира и студената претворити у први велики друштвени бунт. Мислим да стварне друштвене промене нису почеле са економским реформама које су биле поверене Кири Глигорову 1966. године, и које су брзо запале у кризу, јер смо хтели да унесемо "законе тржишта" у централизовану и идеолошки строго контролисану друштвену стварност. Држим да зачетак није био ни у "хрватском прољећу", јер је оно од самог почетка имало све елементе конфедерализма.

Дубоко верујем да је све отпочело са студентским бунтом, који у много чему није излазио из владајућих ограничених идеолошких оквира. Ма колико се са тиме не слажу многи који су били на челу тог покрета, у медијима смо њихове прогласе тако доживљавали. Када сам се нашао "очи у очи са студентима", пошто је бунт био окончан, мислим да сам већ био стекао извесну предност, јер сам у рукама имао оригинале, па чак и неку врсту стенографских белешки наших извештача из "Штаба револуције".

Ноћ сукоба претворила се у седам дана жестоког бунта студената. "Новости" су у тих седам дана пратиле све активности побуњених студената бројним дневним издањима, за која се брзо доказало да углавном нису доспевала до академаца. Они су се затворили у ауле својих факултета, поставили "стражу" и изгубили контакт с јавношћу.

Међутим, "Новости" су "знале" и више од онога што су преносили "њихови представници".

Студенти-штрајкачи су о томе углавном сазнали по окончању бунта. И у томе је суштина неспоразума између студената и "Новости". Студенти су били обмањивани, јер нису имали додира са оним што се збивало ван њихових аула, док и сами нису прелистали комплете.

Дотле су веровали да не објављујемо њихове ставове и саопштења!

Власт је у први мах имала намеру да изведе раднике на улице. Срећом, одустало се од тога - од сукоба родитеља и деце. Али су, за сваки случај, и радници поставили страже на капијама фабрика. Држећи се принципа да "Новости" увек треба да имају текст о свему што се догађа и што интересује ширу јавност, често бисмо се нашли у сукобу и са некима из власти и са студентима. Нико није био задовољан ако нисте само "његов"!

СУТРА: КОД ПОДВОЖЊАКА СЕ ПУЦАЛО

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРВО "ЈУТРЕЊЕ" НА БРИОНИМА: Чишћење Србије од либерала одвијало се у две етапе

13. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИЗМЕЂУ ГОСПОДАРА И "ВОЉЕНОГ ВОЂЕ": Држава се суочила не са "либералима", већ са својим ћорсокаком

12. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

1 4

ФЕЉТОН - РАНКОВИЋЕВ ПАД УЗДРМАО СРБИЈУ: Први после Другог светског рата је уклоњен Благоје Нешковић

10. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТИТО ХОЋЕ ПРИНУДНУ УПРАВУ: Појединац не може да буде институција

09. 11. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације