ФЕЉТОН - ТИТО ХОЋЕ ПРИНУДНУ УПРАВУ: Појединац не може да буде институција

ПРОБЛЕМ односа у федерацији био је у превазилажењу постојећих диспропорција. Они најразвијенији - Хрватска и Словенија - нису крили да желе апсолутну власт у својим републикама.

Мирко Тепевац и Коча Поповић, Фото архива "Новости"

Зато је бесмислено и помислити да је "краћење Броза", којим је формално отворен "процес гушења либерализма у Србији", било узрок свега што се догађало почетком седамдесетих година XX века.

Нажалост, многе ситуације су могле да нас "пробуде" из самозадовољства, а нису. Заносило нас је то што нам економија расте, што Србија постаје све снажнија, а нас у "Новостима" што смо створили не само најтиражнији лист у Србији, већ лист који у правом смислу те речи хара Југославијом, свуда осим у Словенији.

Једноставно смо гурнули негде у "буџак заборава" епизоду из 1968. године везану за Петра Стамболића. Заборавили смо да се "отписани" никад не предају и вребају шансу да се врате! Никада није престала да "тиња" прича о "сукобима у Србији". Ево још једне илустрације тога.

РАЗМАТРАЛО се ко ће на месту председника ЦК СК Србије наследити Добривоја Радосављевића, који је толико страдао у саобраћајној несрећи да је свима било јасно да је остао на функцији само зато што му се ближио истек мандата. Сматрало се да ће га на новом конгресу СК Србије заменити Петар Стамболић. И као и увек, у претходним разговорима, пре званичног кандидовања, у већим градовима су одржавани затворени састанци партијских форума на којима се разговарало о будућем кандидату. Тако је било и у Београду. На том састанку, коме је присуствовао и Петар Стамболић, логично је било макар истакнути његову кандидатуру, иако је била пристигла и "млада гарда".

Лукави Симо Затезало, секретар Градског комитета, заправо је тада себи обезбедио алиби за све што се касније догађало поводом кандидатуре Петра Стамболића. Наиме, он је на цедуљици написао и дотурио Стамболићу: "Да ли да истакнемо твоју кандидатуру?"

Стамболић му је на истом парчету хартије одговорио: "Нећу прихватити кандидатуру."

НАРАВНО, све ово, сазнао сам касније, и то захваљујући томе што су ме звали, када се званично разговарало о кандидатима за председника ЦК СК Србије, да им помогнем да се у реферату формулише немогуће - да је Марко Никезић кандидат Београда, али да нису против да кандидат буде и Стамболић. Малтене да им је жао што се није кандидовао.

Дакле, био сам позван да срочимо реченицу у којој би кандидат био Никезић, а из које би Стамболић схватио да су они и за њега.

Мучили смо се неколико сати и напослетку сам рекао да је ту крај мом новинарском умећу, после пет верзија које су Затезало и они најближи њему стално одбијали. Једноставно сам устао и рекао: "Жалим, али ви одиста не знате шта хоћете!" И тада ми је Затезало показао ону цедуљицу са Стамболићевим одговором да неће да се кандидује. Затезало ју је чувао у својој каси! Тада већ није било немогуће игром речи помирити непомирљиво.

МАРКО Никезић је остао једини кандидат - и одмах збунио Србију чињеницом да је место председника ЦК СК Србије прихватио и условио многим променама. Пре свега, тражио је да сваки орган власти или друштвени форум буде што је могуће самосталнији и самим тим одговорнији за свој рад, али и малобројан по саставу. Због тога је непрестано био на мети старих кадрова и оних који су остали без функција у републици и друштвеним организацијама.

Постоје и друга сведочења. Рецимо, о томе су писали Перо Симић, који је у једном периоду био и главни уредник "Новости", а и Драги Стаменковић, стари револуционар и илегалац, који је био непосредни учесник у свему о чему је писао. Обојицу цитирам само када је реч о оним догађајима који су и мени познати, али из друге руке. Јер, Драги Стаменковић је био безмало на свим функцијама у Србији - од председника Синдиката, Извршног већа до члана Председништва СФРЈ, уз то и члан Савета "Вечерњих новости".

ПЕРО Симић је био омладински руководилац. У тренутку када се већ назирало да "пуца" у врху Србије, Латинка Перовић је једном, у успутном разговору, наговестила да ће вероватно најтеже бити двојици омладинаца - Мирославу Марковићу, председнику, и Перу Симићу, секретару омладине Србије. Рекао сам - нема проблема, примићемо их у "Новости".

Када је дошло до "чистки", Мирослав Марковић је "био болестан", склонио се у нишку болницу, а после извесног времена постао је шеф кабинета код Драже Марковића. Симић је дошао у "Новости". Пера Симића смо, заправо, два пута примали на збору "Новости", јер се наводно негде "загубила прва одлука". Симић је свој радни век и завршио у "Вечерњим новостима".

Симић је, рецимо, у фељтону објављеном у листу "Данас" о Никезићу написао: "Српски либерали, као и сваки политички покрет, имали су, наравно, и сапутнике, којима није падало на памет да код Тита било шта доводе у питање..."

ИЗ РЕЧИ Марка Никезића изговорених 5. марта 1969, на седници ЦК СК Србије: "Морамо раскинути са традицијом да појединац буде институција", Симић закључује да је било и "оних других" и то поткрепљује следећим примером:

"Јануара 1971, кад је Тито од њега захтевао да се чешће среће са косметским политичарима, Никезић му је узвратио како се ти исти покрајински функционери током последње године држе тако као да је Србија излишна, јер су на другом месту решили своје намере, у споразуму са Титом, Извршним бироом и Председништвом СКЈ."

На Титову тврдњу: "Па немам ја никакав споразум са њима", Никезић је одговорио да он то није ни рекао, него да се они (лидери Космета) понашају као да имају некакав споразум с њим.

САМО два месеца доцније, 11. марта 1971, када је југословенски вођа наговестио да ће сам одредити кога би Србија требало да изабере у прво Председништво СФРЈ, Никезић је Титу одмах рекао да му предлог за избор Милоша Минића неће проћи.

"Ја то не подржавам!", казао му је. "Руководство Србије не би предложило Минића, нити би прихватило да он буде у Председништву СФРЈ."

Тог истог дана Тито је у својој београдској резиденцији окупио чланове најужег руководства Савеза комуниста из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, по свој прилици с намером да они оспу паљбу по Србији и њеном политичком вођству због Никезићеве непослушности.

На изненађење присутних, Никезић је одбио и саму идеју да се о Србији разговара без њених најодговорнијих представника. "Ако неко мисли да Србију стави на оптуженичку клупу, саветовао бих му да дигне руке од тога", рекао је и додао: "Не можемо бити ни под чијом принудном управом у Југославији."

СУТРА: РАНКОВИЋЕВ ПАД УЗДРМАО СРБИЈУ

Препоручујемо

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - ТИТО СЕ ОПРЕДЕЛИО ЗА ОТПИСАНЕ: Историја је показала да се Броз разрачунавао са самим собом

08. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ТАЈНА ВЕЧЕРА НА БРИОНИМА: Након Титове критике либерализма на сцену су ступили они који уживају да гурају оног који већ пада

07. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СЈАШИ КУРТА ДА УЗЈАШЕ МУРТА: Дража Марковић је био симпатичан за дружење, али далеко од Никезићевог знања

06. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ТИТОВ "СВИЛЕН ГАЈТАН" ЗА СРБЕ: Бранко Пешић је спасавао функционере из Београда

05. 11. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације