ФЕЉТОН - ТАЈНА ВЕЧЕРА НА БРИОНИМА: Након Титове критике либерализма на сцену су ступили они који уживају да гурају оног који већ пада

О СУДБИНИ првог кандидата да замени Марка Никезића на функцији председника Централног комитета сазнало се неколико година касније када је колега Иван Миладиновић, успео да наговори Мирка Чанадановића да му то исприча.

Латинка Перовић, Мирко Чанадановић и Бора Павловић / Фото архива "Новости"

Ево шта је Чанадановић рекао у интервјуу Миладиновићу који је објављен "Политици":

"Мало је познато, мада је забележено у политичком дневнику Драгослава Драже Марковића, да је оно што ће касније бити названо 'револуционарном вољом комуниста и радних људи Војводине" - да ја и Милош Радојчин будемо смењени са дужности председника и секретара Покрајинског комитета. Заправо, било је одлучено на 'тајној вечери" коју је Броз на Брионима приредио Едварду Кардељу и Дражи Марковићу, у новембру 1972, само неколико дана након што је мене анестезирао саветом да наставим мирно да радим и да ће се он постарати да ми нико не пара капут с леђа. Узимајући себи право које им ни по којој основи није припадало - исто као што су, са још неколико 'блиских сарадника", претходно одлучили о смени Марка Никезића и Латинке Перовић - они су закључили да треба 'рашчистити ситуацију у Војводини" и заменити Мирка Чанадановића и Милоша Радојчина."

И ЧАНАДАНОВИЋ наставља: "Остало је обавила наша база. Они који уживају да гурају оног који већ пада. Били смо подвргнути удару револуционарне акције. Звучи као струјни удар, и слично је, али то није био ироничан, него један од званичних афирмативних назива за политички курс који је спровођен након Титове критике либерализма у Србији."

Миладиновић бележи и даљу судбину Чанадановића. "Чанадановић је отишао у пензију са посла лектора забавних романа у 'Дневнику', али ни на том послу није имао право да буде потписиван. У међувремену га је Државна безбедност скоро две деценије 'свестрано обрађивала" - углавном пре, али и после 'антибирократске револуције", да би сакупила више стотина предмета и саставила петотомни досије од три хиљаде страница о његовој наводној непријатељској делатности са либералистичких позиција.

Пошто је то прочитао, Мирко Чанадановић је прихватио да учествује у јавној емисији Радио Новог Сада 'Форум', на тему "Полицијски досијеи - суочавање с прошлошћу". И том приликом рекао: "О каријери обично кажем: била је релативно кратка, али и релативно уравнотежена - муњевит успон и метеорски пад.

НИСАМ незадовољан због тога. Напредовао сам политички у једном од несумњиво бољих периода наше новије историје, и при томе још био подстицан и подржаван од Ђурице Јојкића, Мирка Тепавца, Марка Никезића, Коче Поповића - што није само повећавало изгледе за успех већ је представљало и част.

Поднео сам више оставки и искључен сам из свих организација. Али, све је то проистекло из партијске казне. Нигде се више нисам вратио, нити сам се жалио. Једино сам запретио тужбом суду кад су покушали да ме отерају и са лекторског посла, где сам углавном језички помагао чувеном `Луну, краљу поноћи`, и кад су хтели да ми одузму чин резервног поручника. Војничку част већ нисам хтео да жртвујем тек тако; чин сам заслужио испитима у школи у Задру и дерањем колена по брду Бокањцу.""

Дакле, снаге "окупљене око Марковића" спречиле су по сваку цену да Чанадановић буде Никезићев наследник.

КАДА је реч о гресима, Мирко Чанадановић у интервјуу каже: "Прво, либерализам. По некима чак анархолиберализам, зато што 'либерализам може да звучи симпатично међу грађанима"! Пошто смо Секретаријат Покрајинског комитета и ја изјављивали да су наши ставови саставни део политике СК Србије, да смо сарађивали у изградњи те политике и да се осећамо суодговорним за њу, није било тешко оптужити и нас, заједно са политичким руководством Србије, за либерализам. Дубински разлог за такав напад на то руководство био је у његовом истрајавању на реформама, од којих се у делу југословенског политичког врха, у којем је био и Тито, одустало након првих већих тешкоћа које су те реформе изазвале, и морале су да их изазову, с обзиром на претходно стање у међунационалним односима, у привреди, и у Савезу комуниста."

У таквој атмосфери, схватио сам да је моја оставка безначајна. Да је не Броз, већ неко други смислио да преко "ломљења кичме" београдским медијима успостави "антилиберални режим у Србији".

БРОЗ је још једном маестрално одрадио смену на свој начин. Он се одмарао на мору, рекао своје мишљење, прихватао и противљење његовом кандидату, али и одустао од већ дате сагласности на "Марковићевог пика" и поручио - мора да буде неко из Војводине.

Занимљиво је мишљење Владимира Бакарића. Он је Брозов сусрет са српским руководством октобра 1972. на једном скупу у Сплиту оценио на следећи начин: "Видели сте да је сад под ударом највећа организација у Југославији, то је СК Србије, којој је приговорено да на овакав рад преспоро иде или не иде онако како треба. Међутим, проблем је то свих нас."

А на истом скупу, сећајући се оцена смењивања руководства Хрватске скоро годину и по дана раније, Бакарић је рекао: "И зато је Тито био присиљен, у првом реду када се наша руководећа екипа везала са контрареволуцијом, да каже доста, не може тако, нећу да сносим одговорност за вас, мада сте ви као целина, као СК Хрватске, покретали низ питања која су била зрела за решавање, али ово, доиста, не може, не иде и нећу да сносим одговорност."

Бакарић је тада објаснио и следеће: "То је била 21. седница. Зато је, када су сви рекли да је питање национализма у Хрватској питање Хрватске, а не Југославије, морао поновити најпре у писму, па у интервјуу, и сада у разговору са Србима да је то питање целе Југославије."

МОЈА оставка на место главног уредника "Новости" и даље је мировала негде у кабинетима Марковића и Доланца, од оног дана када је Броз преко ТВ екрана рекао да је "београдска штампа контрареволуционарна". Партијски функционери у граду, у "Новостима" и "Борби" упорно су покушавали да ме наговоре да затражим пријем код Доланца или Марковића. Тврдоглаво сам одбијао. И показало се - с правом. Имао сам предосећај да неко има другу идеју, а не само да прихватим да сам погрешио кад сам скратио Брозово излагање у вили "Вајс".

ОСТАВКА КОЧЕ ПОПОВИЋА

У ОЧЕКИВАЊУ коначног расплета, сви смо с посебном пажњом чекали да сазнамо како је Коча Поповић образложио оставку на место потпредседника државе. Био је оригиналан када је добио ту функцију после обрачуна са Александром Ранковићем. Дошао је у Савезну скупштину својим спачеком. У новинама није било текста оставке Коче Поповића. Сећам се суштине, јер нам је саопштење прочитано на једној од затворених седница Централног комитета. Било је то у само неколико редова, приближно следеће садржине: "После познатих околности прихватио сам функцију потпредседника СФРЈ. Стицајем садашњих околности стекли су се услови да престанем да обављам ту дужност." Гледано из ове перспективе, схватам са колико смо се много емоција а мало размишљања повлачили, остављајући празан простор Петру Стамболићу и Дражи Марковићу да одраде свој "домаћи задатак" и пред светом, а поготово унутар партијских структура, истуре себе као људе који су спасавали "Србију од либерала".

СУТРА: ТИТО СЕ ОПРЕДЕЛИО ЗА ОТПИСАНЕ

Препоручујемо

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ТИТОВ "СВИЛЕН ГАЈТАН" ЗА СРБЕ: Бранко Пешић је спасавао функционере из Београда

05. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

5 6

ФЕЉТОН - ТИТО "РУШИ СВОЈИХ РУКУ ДЕЛО": "Либерали" су реализовали економско буђење Србије

04. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - БРОЗОВА ДВОСТРУКА ПРЉАВА ИГРА: Тито - Не може свако да прича све што му падне на памет

03. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДОГОВОР УЗ ПАРТИЈУ ПРЕФЕРАНСА: Погром над медијима су тражили Никезићеви наследници

02. 11. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације