ФЕЉТОН - ТИТО "РУШИ СВОЈИХ РУКУ ДЕЛО": "Либерали" су реализовали економско буђење Србије
ПОСЛЕ заједничког састанка српског државног и партијског врха, у јулу 1972. године, на коме су Дража Марковић и Петар Стамболић критиковали рад ЦК СК Србије, већини је било јасно да су они постали "Брозов џокер" у предстојећем обрачуну са Србијом.
И Драги Стаменковић пише: "Тито је уприличио још један сусрет са Дражом. Од тада се Тито у свему ослањао на Дражу као на полугу за каснији наступ за рашчишћавање односа са српским руководством. Такву улогу Д. Марковић је коначно прихватио, а придружује му се Петар Стамболић и неки други, вероватно полазећи од оцене да је тако боље, а Титу је свеједно ко ће, ако га слуша, узети батину у руке, како је говорио Никезић."
О временима пре, за време и после "краћења Броза" Драги Стаменковић је оставио и овај запис: "За обрачун са хрватским националистима Тито је имао две опције: мирно, разговорима, и силом - употребом ЈНА. Пре него што је заказао седницу Председништва СКЈ у Карађорђеву 1. и 2. децембра 1971. код себе позива на састанак чланове Извршног комитета ЦК СКХ и најодговорније људе Хрватске у Федерацији. На том састанку долази до Титове критике и незадовољства радом Савке, Пиркера, Трипала, Срећка Бијелића, генерала Шибла.
Већи део чланова Извршног комитета је подржао Тита, а међу њима су били Милка Планинц, Јуре Билић, Јосип Врховец, Драгосавац, Бакарић и Јаков Блажевић. Тражило се да они који су распирили национализам, створили маспокрет, покренули Матицу хрватску и студенте на отпор, повуку консеквенце у смислу да јавно иступе с оценом да је то све било погубно и да поднесу оставке, иако им то није директно речено.
ТАЛЕНАТ ЗА ЗАВАРАВАЊЕ НЕИСТОМИШЉЕНИКА
СТАРИО је Јосип Броз, али и генерације изашле из рата. Од некадашњег српског окружења, које га је пратило у рату, није остао ниједан. Кардељ и Бакарић и сами су губили утицај у својим републикама. Немајући много избора, пре свега због негативне слекције кадрова, Тито се ослонио на Станета Доланца, бившег обавештајца, склоног интригама, и очигледно страсног "ловца на сваког који би могао да му угрози место у Ужичкој 15". И у његовој републици. Броз је поседовао ненадмашан таленат да завара оне које је спремао за "политички одстрел". Одлично је манипулисао и људима и њиховим судбинама. Србији се управо то догодило.
НА СЕДНИЦИ Председништва у Карађорђеву, 1. децембра 1971.године , неспорне су чињенице да је подржана Титова критика хрватског руководства. У истом месецу су уследиле оставке, а потом и промене у саставу ЦК СКХ.
Неспорно је и да је пре расплета било очигледно да је Тито размишљао на који начин да рашчисти тешку ситуацију у Хрватској: да ли кроз разговоре или, чак, употребом војске.
Током тих збивања, Трипало је изјавио да је дуго размишљао како да поступи, јер су ствари измакле контроли и његовом личном очекивању, па је, ипак, решио да поднесе оставке на све своје положаје, али да ће о томе претходно обавестити Тита, лојалности ради.
У ствари, утврдило се да је све време развијања планираног хода кризе у Хрватској дејствовао тзв. тајни Комитет педесеторице са тачно подељеним улогама: једна група чланова тога Комитета била је задужена за питања политичког и привредног система (Ђодан, Веселица и Туђман) док је друга бринула за организовање армије и органа безбедности. Остале групе водиле су бригу о сектору културе и медијима."
О СВЕМУ овоме ми у медијима тада ништа нисмо знали. Свакако да бисмо то на неки начин употребили. И логично је да је председник државе морао на то да реагује. Схватио сам да изношењем чињеница о студентском бунту, "хрватском пролећу" и "краћењу Броза" - не само за "Новости" , већ и за југословенско друштво - има основа за темељнија и комплекснија истраживања о нечем другом: не само о клијању, већ и бујању "партијског национализма", који је будио оно најгоре што нас је пратило кроз историју - неслогу сличних народа смештених на малом простору. Било је то више него интересантно за велике силе у Европи и свету, које су свој интерес увек решавале сукобљавајући нас баш на националном питању.
Дуго смо живели у заблуди. Тако смо се и понашали, поготово када је реч о рушењу уверења да "хрватски партијски врх" није повезан са круговима који су били носиоци идеје Маспока. Међу поклоницима Маспока били су и веома уважени Брозови генерали Фрањо Туђман и Иво Шибл. Тада активни генерал Шпегељ легално је наоружавао "територијалну одбрану"!
Био је то, дакле, период када се више није рађао, већ је сазревао "партијски национализам" у републикама.
ТЕШКО је наћи пример јасног разумевања да уставне промене слабе кохезију државе. Да шире терен национал-сепаратизму и рађању нових нација, нарочито тамо где постоје и верске разлике. Погибија тадашњег председника Савезног извршног већа Џемала Биједића у авионској несрећи била је, истина индиректан и чудан, упозоравајући пример.
Многима је пало у очи да у саопштењу о авионској несрећи, у којој је Биједић погинуо са целом посадом, сви, али сви - од председника СИВ-а, пилота до куварице - носе муслиманска имена. У исто време у Србији је било незамисливо да постоји иједан форум у коме по "кључу" није било Албанаца и Мађара. Уосталом, Албанац је био у "ротирајућем мандату" и председник Председништва СФРЈ!
"Либерали", заправо људи који су реализовали економско буђење земље, касно су схватили да ће се ускоро наћи пред "политичким стрељачким стројем".
И ДАНАС , после толико деценија, тешко је тврдити да се Броз није уплашио сопствених реформских идеја, или да је одиста хтео да "руши својих руку дело" - Југославију као федералну државу. Неспорно је да је Југославија имала углед и место у свету као ретко кад у прошлости. Идеја о несврстанима рођена је у правом тренутку. Несврстани су одговарали и Истоку и Западу. Другачије не би нашли место у историји. Некадашње колоније су у Југославији виделе могућност да и саме бирају свој пут развоја и националног идентитета.
Броз, а и други лидери несврстаних, били су опијени уверењем да су равноправни за столом са владарима света!
Јутославија се одрекла догми социјалистичке једнакости, увела је тржишне законе у економији и на површину су испливале несразмере у развијености, али и страх Словеније и Хрватске да ће губљењем дотадашњих привилегија изгубити и свој политички утицај.Колико се и да ли се Броз уплашио демократских помака? Одрицања од некадашњег диригованог "планског развоја", којим је на почетку руководио Борис Кидрич? Тек је буђење креативности у политици и економији учинило Србију друштвено утицајнијом.
Броз је осетио да му децентрализацијом државе, слабљењем моћи федерације не само код арбитрирања, већ и коначног одлучивања у сваком спору унутар СФРЈ, измичу конци неприкосновене власти. И да му остаје само ЈНА као гарант моћи налик оној коју имају председници држава на Истоку. И тражио је окружење које је могло да се носи са новим проблемима.
СУТРА: ТИТОВ "СВИЛЕН ГАЈТАН" ЗА СРБE
Препоручујемо
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (5)