ФЕЉТОН - ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ ТРАЖИ КАЗНУ: Тито је темељно припремао смену српског руководства

У ПАУЗИ седнице Председништва ЦК СКЈ у Београду Јуре Билић, члан новог, али и старог Извршног бироа ЦК СК Хрватске питао је директора "Борбе" Слободана Глумца: "Зашто сте кратили Тита баш у делу где говори о томе како га критикују у Србији?"

Слободан Глумац, Фото архива "Новости"

Устрептао као и увек у таквим приликама, Глумац ме је одмах потражио и питао: "Шта су то твоји кратили код Броза?"

Одговорио сам: "У чему је проблем, лично сам скраћивао." Глумац ми је тада рекао: "Билић тврди да сте скратили нешто како бисте прикрили да Броз критикује Србију." Глупо да глупље не може да буде, а ми сви занемели и не пада нам на памет да питамо било кога - а откуд Билић зна да је уопште ишта краћено? "Новости" у том тренутку нису ни почеле да се штампају! Глумац је једва успео да ме смири, јер сам кренуо да се разјасним са Билићем.

Штета. Послушао сам Глумца да се не објашњавам са Билићем и то је једна од великих грешака у мом животу. Да сам му пришао, сазнао бих оно што сам касније схватио - да у Билићевом питању лежи опака замка.

Чак и да ми је неко рекао, не бих поверовао да је у новом хрватском руководству ико помишљао на "реципроцитет". Мислим, на тако наивно тражење повода да дође до "чистке" и у врху српског партијског руководства. Тада нисмо веровали да Броз управо о томе размишља! Време је показало да се ствари не догађају случајно.

След догађаја даје ми за право да сматрам да је и седница Председништва ЦК СК Југославије, одржана 8. маја 1972. године, била само део припрема за октобарски обрачун са српским партијским врхом.

ВАЖНО је запамтити следеће чињенице:

1. Излагање Броза у вили "Ва.јс" било је десет месеци пре ове седнице Председништва ЦК СКЈ. У том тренутку нисмо знали да његов говор није ни стенографисан ни сниман.

2.Тек касније се сазнало да је говор био реконструисан на основу забележака трију дама које су биле у руководству Хрватске. Постоје чак две верзије ко је то радио. По једној - на основу бележака Милке Планинц, Еме Дероси Бјелајац и Јелице Радоичић.

НЕКОМЕ је још тада пало на памет да то повеже у неком згодном тренутку и да упре прстом у неки детаљ и покрене лавину, поготово када главни уредник, а уз то и члан ЦК СК Србије, лично "крати" Броза, и то део који се односи на критику Србије!

Признајем, и сам бих се бавио мишљу о таквој могућности да се све догодило неком другом, а не мени. Сумња увек изазива већу пажњу од истине. Зато сам, у разговорима са нашим одговорним уредником латиничног издања у Загребу Жарком Божићем, покушавао да сазнам да ли је Билићево питање било случајно. Све се то вртело укруг месецима, безуспешно, све до тренутка када је Божић хтео да иде у Москву како би пратио посету америчког председника Ричарда Никсона СССР-у. Његов захтев је био логичан, јер је он некад био и дописник из Москве. У том тренутку, међутим, то није било изводљиво, јер је већ био акредитован Живко Милић, уредник спољнополитичког сектора.

КЛУПКО је почело да се одмотава. Жарка Божића је одлука да не иде у Москву не само наљутила већ и избацила из такта. Тада је први пут изрекао нешто што ме је изненадило - да у Загребу нико не верује у случајност избацивања дела у коме Броз критикује руководство Србије и да се то неће тек тако завршити!

Тада ми је постало јасно да није било случајности у Билићевом питању у паузи седнице Председништва ЦК СКЈ у мају 1972. године, и да је Божић део оних који "плету мрежу" с намером да се скраћивање Брозовог говора представи као свестан акт. Сумњу сам поделио са Глумцем. Сложили смо се да би требало што пре да обавестимо Латинку Перовић, секретара ЦК СК Србије.

Позвали смо је телефоном. Речено нам је да је са супругом у Барајеву, где су имали викендицу. Исте вечери смо отишли тамо. Испричао сам све детаље и претпоставке.

Латинка ме је замолила да све то напишем и пошаљем у Централни комитет.

НЕКОЛИКО дана касније Бора Симић, члан Секретаријата ЦК, са којим сам се и породично дружио, пренео ми је да је Перовићева на састанку Секретаријата, када их је упознавала са мојим извештајем, предлагала да будем кажњен и поднесем оставку на чланство у Централном комитету. Секретаријат није прихватио предлог.

Како је уопште дошло до тога да сам баш ја скраћивао тај текст?

Тога дана свратио сам до редакције успут, враћајући се са супругом и децом са излета.

Оставио сам их испред "Борбе", верујући да ћу за десетак минута да се вратим. Чекали су ме скоро сат. На столу ноћног дежурног стајало је метар и више "Танјуговог тикера" - траке на којој смо преко телепринтера примали важне материјале из државне агенције. Погледао сам само Брозов говор. И видео доста новог, доста оног што нисмо знали ни шест месеци раније у Карађорђеву, ни у међувремену.

По одлуци Колегијума, материјал је требало да припреми за штампу, а то значи и да га скраћује Сташа Маринковић, заменик главног уредника, а не неко од млађих сарадника.

Маринковић је, међутим, био код својих у Сирчи и каснио је. Тада у Сирчи није било телефона.

ИАКО је било касно, рекао сам дежурном да ми нађе Жарка Божића у Загребу како бих му објаснио зашто мењам одлуку Колегијума. Наиме, иначе се преносила само трећина Брозовог излагања, а на две трећине стране требало је дати изводе из Извештаја ЦК СК Хрватске. Пошто сам прочитао Брозов текст, донео сам одлуку да његов говор заузме две трећине друге стране а Извештај ЦК Хрватске једну, с тим да касније објавимо још два или три наставка Извештаја!

И био сам задовољан што ћемо, стицајем околности, јер смо излазили око 14 часова, сутрадан једини имати те материјале. Дакле, ни онда ми није било јасно, а није ни сада - зашто су се ухватили само за једну реченицу. Нарочито зато што је реч о "Новостима", које су већ избориле право да се и Брозова излагања доносе у скраћеном облику.

Шта је било спорно у тој Титовој реченици:

- Ја нећу говорити о другима, али сада је почео курс и против мене, и код вас, и код њих у Србији; мени је доста власти, али сада, када је оваква ситуација, нећу да идем." Тако је, дакле, "говорио" Броз у вили "Вајс" десет месеци пре састанка Председништва ЦК СК Југославије 8. маја 1972. године... Најпре, шта значи та реченица? Ничег специфичног ту нема, јер је Броз уобичавао да ствари релативизује, осим када баш крене на одређену личност. А у тој реченици је постојало поређење обеју највећих република. Но има ту још нечега: истина је и да нисмо имали пуну подршку ни у сопственој републици. Никезић се није мешао у писање "Новости" , осим када бисмо "закачили" некога од других републичких лидера.

СУТРА:  Договор уз партију преферанса

Препоручујемо

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - АТАК НА "НОВОСТИ" - КО ЈЕ КРАТИО ТИТА: Јуре Билић је своју улогу тужиоца одиграо до краја

31. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СУКОБ ДВЕЈУ СТРУЈА У СРБИЈИ: Полиција хапси дописника "Новости" из Ужица

30. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

2 0

ФЕЉТОН - ВЕЗИВАЊЕ ОМЧЕ ОКО ВРАТА: Доношењем амандмана Јосип Броз Тито почео да руши сопствену грађевину

29. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - СИСТЕМ ВЛАСТИ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Из Словеније и Хрватске вршен је притисак да се одустане од великих пројеката

28. 10. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације