ФЕЉТОН - ОПОЗИЦИЈА РАЧУНА НА ИНСАЈДЕРЕ: Ретки захтеви за "шестим октобром" одбачени су на почетку

ИНСАЈДЕРИ режима остављали су поједине канале комуникације са вођама демократске опозиције отворене у случају да дође до непредвиђених околности.

Петооктобарски призори / Фото архива "Новости"

Одбијање Милошевићевих наређења о употреби силе од стране генерала полиције и војске 5. октобра извире из процене да сузбијање тако великих демонстрација силом захтева велике ресурсе и може произвести велики број жртава, чак и сукоб између појединих делова снага безбедности. Полицијски генерали нису извршавали екстремна наређења о заустављању колона које су кренуле ка главном граду, али нису непосредно подржали опозицију.

Легија, командир "Црвених беретки", јединице за специјалне операције државне безбедности, рекао је Ђинђићу да ће његове снаге бранити грађане на протесту од полиције и војске ако буде потребно, али је променио страну тек када је постало јасно да се командна структура режима распала под притиском великих демонстрација. Војни врх се слично понашао, пре свега, водећи рачуна да не дође до поделе војске и сукоба са специјалним јединицама МУП-а. Да су протести по обиму били слични онима из претходних година, Милошевић би их вероватно превазишао спојем концесија и репресије.

Масовни отпор грађана одлучујуће је допринео успеху Петог октобра и говори да је реч о револуционарним догађајима. Штрајкови и демонстрације, који су по обиму вишеструко превазилазили раније протесте, имали су двојаки утицај: с једне стране, разоткрили су уску друштвену основу старог режима, знатно отежали употребу силе и подстакли опортунисте из власти да подрже победничку страну; с друге стране, отклонили су све сумње у то ко је уживао одлучујућу подршку грађана.

ИЗ УГЛА појмовних расправа у академској литератури, револуционарна ситуација је наступила штрајком рудара у Колубари и "ослобађањем" рудника уклањањем полицијских барикада од стране великог броја грађана, доласком великих колона противника режима из различитих делова земље у главни град и успутним елиминисањем полицијских препрека, као и врхунцем протеста испред савезне скупштине са више стотина хиљада учесника. У том тренутку је полиција изгубила контролу над догађајима, а војска игнорисала наређења о употреби силе.

Слом режима није истовремено означио и долазак ДОС-а на власт. Петог и шестог октобра власт се буквално "ваљала улицама", стварајући велику неизвесност у земљи. Посредовање руског министра спољних послова између две стране, као и састанак Коштунице и Милошевића, ублажили су неизвесност, али је тек телевизијски пренос јавног признања изборног пораза од стране Милошевића 6. октобра увече означио разрешење кризе. Проглашење Коштунице за председника СРЈ и образовање нове коалиције на савезном нивоу, као и стварање прелазне републичке владе до најављених републичких избора у децембру, вратили су сукобе у политичке установе.

Пети октобар означава политичку, а не социјалну револуцију, која је почивала на вишекласном урбаном револуционарном покрету. Главни циљеви промена били су збацивање недемократске власти, успостављање демократских установа и промена политике у различитим областима, као што су међународни односи, економски развој, образовање и култура.

НОВА економска политика је водила еволутивним променама социјално-економске основе јер су тржишне реформе и приватизација после Милошевића почивали на основама реформи у тој области у последњим деценијама социјализма и током деведесетих. Ранији таласи протеста опозиционих снага обично су сматрани протестима средње класе јер су њени припадници доминирали међу учесницима догађаја. Насупрот томе, масовни револуционарни покрет почетком октобра 2000. објединио је дубоко незадовољство грађана и превазишао класне и слојне разлике. Радници из урбаних средина масовно су учествовали у штрајку у Колубари, организованом доласку грађана на велике демонстрације у Београду, као и на демонстрацијама у Београду 5. октобра.

Реч је о демократској револуцији или револуционарној демократизацији, у зависности од теоријског угла из којег се посматра. Наиме, револуционарни догађаји су били јасно омеђени савезним и локалним изборима у септембру и републичким изборима у децембру. Септембарски избори су делегитимисали Милошевића и стари режим и обезбедили изборни и демократски легитимитет Коштуници и ДОС-у, упркос масовној изборној крађи. Грађани су се окупили да одбране победу демократске опозиције, а покушај полиције да силом разбије демонстрације је изазвао слом режима. Упркос свему, ДОС је мирно преузео власт, водећи рачуна о уставном континуитету.

ПОШТО је Коштуница преузео дужност председника СРЈ, први корак ДОС-а био је образовање прелазне републичке владе ради расписивања и одржавања слободних и поштених избора. У договору са председником Србије Миланом Милутиновићем, прелазна влада на челу са Миломиром Минићем из СПС-а почивала је на паралелној контроли кључних министарстава од стране ДОС-а, СПС-а и СПО-а; радикали су одбили да учествују у "легализацији пуча". Затим је образована савезна влада у коалицији са СНП-ом, Милошевићевим савезницима из Црне Горе, на челу са премијером Жижићем. На предлог СРС-а, велики број изборних јединица, које су онемогућавале политичко представљање мањих странака, замењен је једном изборном јединицом. Децембарски избори, практично први демократски избори после Другог светског рата, затим су потврдили демократски легитимитет револуционарне коалиције. Смисао Петог октобра дакле није био преузимање власти ради трајног неутралисања политичких противника и спровођења радикалног програма који би затим ретроспективно легитимисао револуционарну власт, као у случајевима класичних револуција.

РЕТКИ захтеви за "шестим октобром", или радикализацијом револуције, одбачени су на самом почетку. Такви догађаји, вођени утопијским пројектима, разарају друштво, угрожавају људска права, производе егзистенцијални страх од одсуства поретка и подстичу ауторитарна решења. Имајући то у виду, из угла нормативних приступа петооктобарски догађаји означавају либералну револуцију. Револуционарни догађаји су најавили и дугорочне демократске промене. Прво, квантитативна анализа садржаја медијског дискурса у другом поглављу, као и квалитативна историјско-институционална анализа у наредним поглављима, сведочи о преласку прага демократије, али и драматичном успону политичког такмичења, партиципације и одговорности власти током више изборних циклуса, бар у првој деценији после пада Милошевића.

Пети октобар означава прекретницу када је реч о медијским слободама. Није било више забрана независних медија, прогона новинара, рестриктивних закона, драматичне злоупотребе државне телевизије и других медија против опозиције и других драстичних примера кршења медијских слобода, типичних за претходно раздобље. Није реч о разобрученом плурализму типичном за државе бившег совјетског блока непосредно после пада социјализма.

СУТРА: ПОЈАВА ПРВИХ "СПИН ДОКТОРА"

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СУКОБ "ХАШКЕ" И "СЛАВСКЕ" ПАРТИЈЕ: По неким тумачењима, 5. октобар је нека врста пуча

25. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТИЊАЈУЋИ СУКОБИ УНУТАР ДОС: Оптужбе да је војска спречила хапшење Милошевића

24. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ГРЕШКЕ РОБОТА ИНВЕСТИТОРА: Иза крахова на берзи стоји намерна манипулација тржиштем

23. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УТИЦАЈ ИНТЕРНЕТА НА БЕРЗУ: На нас утиче оно што пише у порукама, а не њихова тачност

22. 09. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације