ФЕЉТОН - СУКОБ "ХАШКЕ" И "СЛАВСКЕ" ПАРТИЈЕ: По неким тумачењима, 5. октобар је нека врста пуча

СРЕДИНОМ јуна савезна влада је усвојила предлог закона о сарадњи са Хашким судом који је требало да омогући изручење Милошевића и послала га у скупштинску процедуру.

ОТПОР Демонстранти испред Скупштине 5. октобра, Фото архива "Новости"

Упркос драматичном убеђивању, СНП је најавио да ће гласати против закона који је предвиђао основе сарадње који би се детаљно разрадили у републичким законима. Затим је савезна влада, без министара СНП-а, донела уредбу о сарадњи са Хашким судом, а савезни уставни суд је 28. јуна, на Видовдан, уредбу привремено ставио ван снаге. Републичка влада је заузврат одлучила да непосредно примени статут Хашког трибунала.

Одлуку су потписали сви чланови Владе, осим једног министра из ДСС-а, као и сви савезни министри из ДОС-а. У брзој акцији полиције, Милошевић је неопажено пребачен из централног затвора до Бањице, одакле је хеликоптером пребачен у базу СФОР-а у Тузли, а затим у затвор у Схевенингену. Наводно је генерал Павковић рекао председнику Коштуници да је рушење хеликоптера у ваздушном простору СРЈ у том тренутку једина могућност да се заустави изручење.

СПС И СРС су изручење назвали "отмицом", "издајом" и "безакоњем" и истакли симболички значај изручења бившег председника на Видовдан. Истог дана Коштуница је изручење назвао "озбиљним угрожавањем уставног поретка", позивајући се на одлуку Савезног уставног суда, a ДОС осим ДСС-а је подржао изручење у потпуности. Сутрадан је Зоран Жижић, председник савезне владе и СНП-а, поднео оставку, а ДСС је одлучио да образује посебну посланичку групу у републичкој и савезној скупштини и затражи реконструкцију републичке владе.

Према премијеру Ђинђићу, "после овога што је Влада Србије урадила на међународном плану, плус шта је урадио Мирољуб Лабус, Влада Србије је постала кључ за улазак у свет. Бацање тог кључа јесте затварање врата у свет и враћање у време пре 24. септембра." Насупрот томе, председник Коштуница је изјавио да "део демократске јавности и политичких странака у Србији као да опонаша начин на који је Милошевић владао Србијом" и да повратак земље у "део света у коме важи начело владавине права и правне државе не може се извести кршењем сопствених начела правне државе". Проницљиви посматрачи су целу епизоду назвали сукобом "хашке" и "славске" партије. Суђење Милошевићу у Хагу почело је 3. јула.

СЛУЧАЈ хапшења и изручења Милошевића Хашком суду сликовито одражава широки распон утицаја револуционарне промене власти на демократизацију у првим годинама после пада старог режима. Прво, драматично измењени однос снага на политичкој сцени омогућио је радикалну промену спољне и унутрашње политике и најавио темељно преуређење политичких установа, тек започето децембарским слободним и поштеним изборима. Друго, слом старог режима отворио је питање одговорности Милошевића и његових сарадника за систематско кршење људских права унутар и ван земље, као и друге злоупотребе власти, у претходној деценији.

Треће, револуционарни догађаји су пребацили политичку одговорност за разрешење одговорности за ратне злочине у бившој Југославији, као и за сарадњу са Хашким судом, искључиво на нову владајућу коалицију и тако непланирано подстакли међународну политику условљавања. Четврто, револуционарни волунтаризам нове власти је заоштрио проблеме који су извирали из наслеђа личног режима и урушених политичких установа.

Примери су сукобљавање различитих нивоа власти у тренутку када су савезне установе функционисале само на подручју Србије, злоупотребе наслеђених ауторитарних изборних установа и готово потпуна персонализација контроле над војском, полицијом и тајним службама.

МАСОВНИ отпор недемократској власти у данима и недељама око петог октобра да ли заслужује назив револуције? Јесу ли велики штрајкови и демонстрације, покренути масовном крађом гласова на савезним председничким изборима у септембру 2000, изазвали слом недемократске власти и тако омогућили демократској опозицији да преузме власт и покрене демократизацију земље? Ако је заиста реч о револуцији, каква је то била револуција у поређењу са класичним и новим примерима револуционарних догађаја? Или можда петооктобарски догађаји означавају неку врсту глорификованог преврата или пуча, изведеног сарадњом завереника из опозиционог врха и режимских инсајдера из снага безбедности, подржаног споља и прикривеног широком подршком јавности?

Можда су масовни протести послужили као вентил за велико незадовољство грађана, и сликовито дочарали узбуђење, солидарност и посвећеност противника недемократске власти гледаоцима страних и домаћих телевизија, али нису значајније утицали на расплет догађаја између врха старог режима и претендената на власт из редова демократске опозиције?

ПРЕМА неким тумачењима, реч је управо о некој врсти пуча. Током изборне кампање, завереници из врха ДОС-а су се припремили за отворену конфронтацију са старим режимом, укључујући оружани сукоб, у случају масовне изборне крађе. После одбијања Милошевића да призна пораз, позвали су грађане на генерални штрајк и велике демонстрације, али и обезбедили гаранције дела вођства полиције и специјалних јединица да неће користити силу и спречавати промене. Тако су велике демонстрације, на којима су грађани испољили своје незадовољство изборном крађом и недемократским режимом, послужиле као нека врста повода и декора за преврат у садејству вођства демократске опозиције и режимских инсајдера.

ДОС је затим преузео кључне полуге моћи и омогућио тим савезницима да остану на утицајним положајима у сектору безбедности. Догађаји око септембарских избора и петооктобарских промена детаљно су описани у домаћој штампи, као и књигама и документарним филмовима утицајних домаћих новинара. Неки од кључних судеоника догађаја сведочили су о разним аспектима припрема опозиције за рушење Милошевића и преузимање власти, као и контактима представника старе власти и демократске опозиције уочи, на дан и непосредно после петог октобра.

ИПАК, детаљни и убедљиви опис догађаја само је почетни део објашњења узрока, облика и динамике тих догађаја, као и њихових последица. Новинарски и публицистички приступ не оставља много простора за анализу ширег структурног, институционалног и политичког миљеа па су се мотиви, намере и жеље опозиционих протагониста нашли у средишту објашњења на рачун оцене реалних капацитета супротстављених страна. Упркос детаљним припрема и посвећености вођства ДОС-а променама, опозициони ресурси били су минимални у поређењу са онима који су режиму стајали на располагању.

Инсајдери режима пружили су, у најбољем случају, магловита обећања о томе да снаге безбедности неће бити коришћене против опозиције. Имајући у виду њихов лични кредибилитет, нарочито вишеструко потврђену лојалност Милошевићу, активно учешће у екстремном насиљу у сукобима на подручју бивше Југославије и сузбијању ранијих протеста демократске опозиције, као и убиствима противника режима, тешко је та обећања схватити озбиљно. Слични контакти су успостављени и током ранијих таласа протеста који су произвели кризе режима, нарочито током зиме 1996-1997, али без успеха.

СУТРА: ОПОЗИЦИЈА РАЧУНА НА ИНСАЈДЕРЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТИЊАЈУЋИ СУКОБИ УНУТАР ДОС: Оптужбе да је војска спречила хапшење Милошевића

24. 09. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације