ФЕЉТОН - МАНИПУЛИСАЊЕ ЈАВНИМ РАСПРАВАМА: У лову на лажне ботове најпоузданији је програм "Ботометер"

У ЈЕСЕН 2019. године италијански дневни лист "Ил Ђорнале" оптужио је лидере левичарских странака, "од Савијанија до Ренција и Болдринија", да имају лажне пратиоце.

ПОДВАЛА Две трећине пратилаца појединих странака не постоји, Фото EPA-EFEVICKIE FLORES

"Највећи преварант на "Твитеру" је Роберто Савијано", тврди се у чланку, наводећи да чак две трећине његових пратилаца не постоји. То је наводно откривено приликом истраживања спроведеног помоћу апликације Twitteraudit, бесплатног информатичког алата, који се користи за израду статистичких података о пратиоцима налога на тој мрежи, када је утврђено да овај писац има 1.164.372 лажна пратиоца наспрам свега 581.313 стварних корисника.

Ипак, алати какав је Twitteraudit (и слични, као што су HypeAuditor или IG Audit) нису, нажалост, много ефикасни у проналажењу лажних пратилаца. Они откривају, пре свега, такозване неквалитетне профиле, међу које по дефиницији спадају и запуштени налози, који одавно не твитују, као и они који су отворени и одмах напуштени, тако да њихови корисници нису стигли чак ни да поставе фотографију на свој профил (некада су се називали "празним налозима" јер су имали цртеж истог лика који је друштвена мрежа по аутоматизму додељивала онима који нису поставили профилну фотографију).

НЕКВАЛИТЕТНИМ се сматрају и профили који прате свега два до три корисника на некој платформи. Све те категорије спадају међу потенцијалне ботове, али уопште не мора да значи да то заиста и јесу. Јер, нису тако ретке особе које се из радозналости пријаве на неку друштвену мрежу, да виде каква је, а потом је практично никада не користе. Или они којима после неколико година досади и одлуче да се искључе, а ипак не угасе налог, већ напросто престану да твитују. Потом, има и поклоника, нечијих љубитеља, који одређену платформу користе само да би пратили свог идола и не комуницирају с другим корисницима, нити објављују било шта о себи. За све њих, као што смо рекли, могли бисмо погрешно помислити да су ботови, иако су људи од крви и меса. Друго ограничење бесплатне верзије апликације коју је користио "Ђорнале" лежи у чињеници да се помоћу ње може анализирати само узорак пратилаца, те је резултат неминовно још непрецизнији.

У ту замку упала је, неколико година пре тога, и Дебора Серакијани, посланица и данас потпредседница Демократске странке, која је у једном твиту наговестила да вођа  Лиге за север, Матео Салвини на "Твитеру" има више од 360.000 лажних пратилаца. И она се поуздала у Twitteraudit и објавила и снимак екрана с том анализом.

ЊЕНА оптужба није прошла незапажено, али је посланица демократа морала да се суочи с критикама стручњака. У једном чланку у електронском часопису "Опен" демантује се тачност резултата њеног истраживања, показујући како иста таква анализа њеног профила доводи до једнако упечатљивих резултата - наводно испада да је лажна чак трећина њених пратилаца.

Да нису сви неквалитетни профили лажни, знају и истраживачи који су анализирали пратиоце страначких лидера на друштвеним мрежама током италијанских избора 2018. године, строго водећи рачуна да разлуче активне кориснике (људе) од неактивних корисника (који могу бити како људи тако и ботови) и несумњиво лажних корисника. Они прецизирају да је сасвим природно да било ко има одређени број пратилаца из свих наведених категорија, утолико пре ако је налог одавно отворен и припада некој познатој личности.

У КАТЕГОРИЈУ програмских алгоритама за откривање (detection) спада Twitteraudit, а то су програми који контролишу активност хиљада профила с циљем да установе да ли се иза њих крију ботови. Начин размишљања којим се руководе најједноставнији програми за откривање не разликује се од оног који би могао да примени било који корисник "Твитера", али, постоје и савршенији алати. Међу њима су и софтвери за откривање ботова који користе технике машинског учења (machine learning), засноване на програмским класификаторима који су научили да препознају ботове по основним карактеристикама профила захваљујући увежбавању на хиљадама ручно проверених лажних и правих налога.

Усредсређују се на анализу сваког појединачног налога и испитују све информације, од профилне фотографије до броја пратилаца и садржаја објава.

Тај приступ примењује и "Ботометер", алат који данас највише користе истраживачи у лову на ботове. "Ботометер", доступан је свакоме ко, на пример, жели да испита да ли међу његовом публиком на "Твитеру" има лажних пратилаца.

ЊЕГОВ творац је Емилио Ферара, професор информатике на Универзитету у Јужној Калифорнији, као и један од највећих светских стручњака за откривање ботова. Када смо посредством "Скајпа" разговарали с њим једне касне октобарске вечери, испричао нам је како је открио ботове у предизборној кампањи за председничке изборе у Сједињеним Америчким Државама 2016. године. "Циљ нашег рада 2016. године био је да сазнамо како ти ботови функционишу и у којој мери могу негативно да утичу на јавну расправу, како би ширили дезинформације", рекао је позивајући се на једну своју славну студију, коју су пренели најзначајнији светски медији. Том приликом је, заједно са својим истраживачким тимом, успео да докаже масовно присуство ботова у оквиру америчке предизборне расправе.

Његов "Ботометер" (који се у то време звао Bot or Not) открио је чак 400.000 ботова који су "цвркутали" о предстојећим председничким изборима, објавивши готово четири милиона твитова (прилична количина, отприлике петина укупног броја порука на "Твитеру" о тој теми). "Занимљив је и податак", истиче Ферара, "о учесталости с којом су прави корисници ретвитовали објаве ботова, а она је једнака учесталости ретвитовања објава правих корисника. То значи да на пољу политике на "Твитеру" бот вреди исто колико и човек".

АЛАТИ попут "Ботометера" и свих других које описујемо у овом поглављу омогућују да се стекне изузетно корисна представа о количини ботова који покушавају да изманипулишу јавну расправу, али, нажалост, нису кадри да утврде ко стоји иза таквих акција. "Домаћи или страни политичари, странке, приватне организације и било који појединац, с одговарајућим ресурсима, могли би да пошаљу војску ботова у бој на друштвеним мрежама", објашњавају истраживачи у тој студији, изражавајући наду да ће у будућности моћи да се развију технике помоћу којих се неће разоткривати само ботови, већ и "луткари" који повлаче њихове конце (називају их управо тако - puppet masters).

СУТРА: У току је прави електронски рат

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ТРИКОВИ ЗА НАВЛАЧЕЊЕ КУПАЦА: У тренутку продаје бот с пуно пратилаца више вреди

14. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАЈЕЗДА КИБЕРНЕТИЧКИХ ТРУПА: Појединац управља стотинама налога

13. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЛОВ НА ПОЛИТИЧКЕ БОТОВЕ: Поједини политички лидери су перфидно осмислили својеврсне наградне игре преко друштвених мрежа

12. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПРОПАГАНДА СА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА: У чак 70 земаља забележен неки вид злоупотребе током предизборне кампање

11. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ИЗБОРНА КАМПАЊА ПРЕКО УДВАРАЊА: Бот је трагао за бирачима где је мала разлика између две странке

10. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ТРЖИШТЕ ЛАЖНИХ ОБОЖАВАЛАЦА: Велике звезде преко "Инстаграма" зараде до 500.000 евра

09. 09. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације