ФЕЉТОН - КРАЂА СРПСКЕ АРХИВСКЕ ГРАЂЕ: Аустријанци су имали неограничен увид у српске архиве

АУСТРИЈАНЦИ су, још од 1940, највише били заинтересовани да дођу у посед свих оних фондова за које су мислили да чувају тајне о Сарајевском атентату, узроцима рата и тајним везама Србије и Русије.

ТРАГОВИ Суђење атентаторима у Сарајеву, Фото Архива

Др Лудвиг Битнер сматрао је да треба учинити следећа потраживања:

а) документације аустроугарских војних формација (од бригаде навише), која је остала на територији Краљевине СХС после повлачења поражене војске;

б) повраћај архива ц. I к. Војног гувернмана из периода окупације Србије 1915-1918;

в) акта и архивалије плебисцитарне комисије коју су из Корушке понеле власти Краљевине СХС приликом повлачења;

г) повраћај архива аустроугарског посланства у Београду и аустроугарских конзулата на југословенској територији;

д) повраћај архива босанскохерцеговачког дела аустроугарског Министарства финансија, који је конфискован (реституиран) у Бечу фебруара 1919, под претњом оружане силе и др.

Осим тога, др Битнер је сугерисао да се чак и у случају очувања Југославије захтева овлашћење за неограничен увид у српске архиве, а нарочито српског Министарства иностраних дела до 1918. године, "јер се у њима налазе важни до сада неприступачни извори за предисторију светског рата нарочито о саучесништву српске (и руске) владе у Сарајевском атентату и о држању Русије, Енглеске и Француске пре избијања рата".

ПРЕМА списковима, у Аустрију (Беч) послато је преко стотину вагона архивске грађе. Због интересовања за Сарајевски атентат и узроке Првог светског рата, из фонда Министарства иностраних дела покупљени су записници са Сарајевског процеса 1914, затим бројни сандуци "Босанског архива" из истог министарства, акта Политичког одељења српског МИД-а, Архив српског Председништва владе и др. Тако се десило да се једном реституисана грађа поново вратила у Аустрију. Са грађом су отишли и поменути преводи др Фернлеа из 1916-1918. године. Покупљена су и бројна документа, преписке политичара и архивиста у Бечу, које су пратила коришћена, преведена и непреведена, акта.

Један од већих успеха ове специјализоване групе за налажење и отимање архивалија било је проналажење четири сандука дворске архиве, у децембру 1942. године. Сандуци који су 1941. били сакривени у селу Виљуши, пронађени су уз гестаповске методе Целнеровог помоћника, фолксдојчера Хајнца Фраја. Потказани сељаци су мучени и батинани, потом су двојица стрељана, а било је запрећено и спаљивањем целог села. Тек тада су мученици открили где се поменути сандуци налазе. Ове језиве приче Химлеровог београдског службеника остале су записане у његовој преписци и (нехотично) сачуване.

ПРОНАЂЕНА су, у тим папирима, два важна документа: концепт писма пуковника Драгутина Димитријевића Аписа из 1917. године, којим прима на себе да је организатор Сарајевског атентата, и писмо упућено регенту Александру.

Дакле, два пута у року мањем од тридесет година српске архивалије су пљачкане, претресане, дотериване. У дотеривање се свакако убраја и брисање коментара на маргинама самих аката, лепљење и потцртавање. Све то, наводећи детаље, описао је др Војислав Јовановић Марамбо. Резимирајући, он каже да је покушај "искоришћавања" донекле и успео први пут, јер су на основу селекције и припремног рада, после свршетка Првог светског рата, произашла Богићевићева "открића", која су имала извесног успеха на појединим странама.

ДРУГИ пут, у току Другог светског рата, није постигнут никакав успех, упркос свим злоупотребама: тенденциозан избор докумената, прикривање докумената неповољних по немачку тезу, слобода у превођењу и тумачењу, бескрупулозна употреба сумњивих докумената, па и свесне употребе фалсификата.

Ипак, изгледа да се Јовановић преварио. Много деценија касније, пред нама као да искрсавају, сада под другим називима, Битнерови и Иберсбергерови налази.

Као што је у српској историографији већ било познато, Иберсбергер, Битнер и Алојз Хајек објавили су књигу "Српска спољна политика 1908-1914" (1945), на основу грађе заплењене 1941. године. Историчар Бурц наводи да је остала мистерија шта се десило са трећим томом друге серије, за период од 26. маја до 6. августа 1914, који је штампан у неколико примерака.

KRAJ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДВОСТРУКА МРЖЊА ПРЕМА СРБИМА: ИЗ Беча, после Аншлуса, креће нова офанзива ревизиониста

03. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СРБИЈА НА ОПТУЖЕНИЧКОЈ КЛУПИ: Већина докумената је фалсификована у бечкој кухињи

02. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - КУПОВАЊЕ АМЕРИЧКИХ ИСТОРИЧАРА: Немци су успевали да њихове тврдње уђу у уџбенике у САД

01. 09. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - "ПРАЊЕ" НЕМАЧКИХ ДОКУМЕНАТА: Ревизија историје је почела у Берлину још 1919. године

31. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЦЕНЗУРА НЕМАЧКИХ ДРЖАВНИКА: Питање ратне кривице је имало висок политички приоритет

30. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЗАШТО АПИС НИЈЕ ПОМИЛОВАН: Суђено му због покушаја атентата на Александра, на смрт осуђен због убиства Франца Фединанда у Сарајеву

29. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације