ФЕЉТОН - ЗАВЕРЕ ПРОТИВ СРБА И РУСА: Оскар Поћорек није се обазирао на упозорења о припреми атентата

ДР Вилхелм Милон, члан Управног одбора Крупа, је 1918. године у Швајцарској објавио памфлет "Разарање Европе", писан на основу његових дневника и писама, и његова сведочења коришћени су у раду Комисије за утврђивање ратне кривице.

Фото Архива

Он је виђен као један од релативно малог броја Немаца који су од почетка знали да су Централне силе наметнуле Европи непотребан и неправедан рат, због чега је био револтиран и огорчен на понашање своје владе. Имао је контакте са најважнијим индустријалцима за ратно снабдевање, који су били упућени у ове намере. Око карактера Милоновог сведочења и данас се међу историчарима воде расправе. Поменимо уз ово још један важан детаљ на који историчар Џон Рел често указује у својим радовима. Наиме, од 16. јуна 1914. важила је инструкција о прекиду сваке поштанске комуникације између Министарства рата Пруске у Берлину и савезних министарстава. Рел истиче чињеницу да је истог дана када је ова директива издата Кајзер разговарао са премијером Бетман Холвегом о превентивном рату.

Рел се такође пита да ли је министар рата Пруске, Валдерзе, имао нека претходна сазнања о завери против Фердинанда.

Према мемоарима грофа Чернина, последњег аустроугарског министра иностраних послова и саветника надвојводе Франца Фердинанда, престолонаследник му се још лета 1913. жалио како му масони раде о глави и "поменуо имена неколицине аустријских и мађарских политичара који свакако учествују у завери .

ИСТРАЖНИ судија у Сарајеву, Пфефер, говорио је у својим интервјуима о недопустиво слабим мерама надвојводиног обезбеђења и недвосмислено је инсинуирао да је "Сарајевски атентат ишао на руку извјесним аустроугарским круговима". То је поновио и у својој књизи.

Од Фердинандовог нестанка множиле су се теорије о могућим заверама против њега и свака је имала своје аргументе: "мађарски прсти", јер су се Мађари бојали његове антимађарске политике, завера заговорника рата међу којима је био и Оскар Поћорек, "српска завера" да се уклони препрека плану "Велике Србије", поменута "масонска завера", "полицијска завера", "немачка завера" итд. Сарајевски атентат није био први атентат који је припреман на престолонаследника.

И у најновијим радовима указује се на то да је сам долазак надвојводе на маневре трупа, које би једног дана могле бити стварно употребљене против Србије и Црне Горе, била извесна провокација за Србе, као и долазак у Сарајево на Видовдан, традиционални српски празник. Полиција, која је одавно мотрила жаришта омладине, њихове организације и новине у Хрватској и Босни, упозоравала је на опасности. Али, "реакционарни и тврдоглави" гувернер Босне, генерал Оскар Поћорек, није се обазирао на та упозорења. Један од оних који су упозорили Поћорека био је и др Јосип Сунарић, један од истакнутих хрватских политичара.

У СРПСКОЈ истрази о боравку Принципа и Чабриновића у Београду, пре атентата, утврђено је да је Принцип, који је био веома сиромашан, заложио капут да би отпутовао, о чему је сачувана признаница, а да је Чабриновић радио у Државној штампарији: "Привукао је на себе пажњу власти које су се одлучиле да га због политичке непоузданости протерају. Међутим, аустроугарски конзул се, на Чабриновићеву молбу, писмено обратио полицији са изјавом да је наведено лице аустроугарски држављанин, да не изазива сумње и услед тога је инсистирао да му се продужи право даљег боравка у Београду. Као што се види, оно што је гроф Понкрац казао Хартвигу у потпуности се потврдило." Поменимо да је Принцип у аустријским полицијским досијеима био евидентиран још од 20. октобра 1913. године. Због наредбе о обавезном пријављивању боравка, Принцип се пријавио и то је сазнање полиција такође имала. Јесу ли посреди случајни или намерни пропусти?

Иако још увек има мало изворних докумената који би са сигурношћу потврдили стварну уплетеност пуковника Димитријевића у охрабривању припадника Младе Босне или самосталног организовања Сарајевског атентата, на своју руку, историчари не оскудевају у теоријама и тврдњама "из друге руке". У томе су улогу имале не само пропагандне потребе оног времена (Немачка, Аустроугарска), него и лични односи, па и међусобне омразе, посебно када је српска страна у питању.

ЈЕДНА левичарски оријентисана група југословенских емиграната у Бечу, окупљена око часописа "Балканска федерација" (La Fdration Balkanique), 1924. и 1925. оптужила некадашњег престолонаследника Александра да он сноси одговорност за убиство Франца Фердинанда. Ту оптужбу поновио је Алфред фон Вегерер у чланку Kning Alexander und die Attentter von Sarajevo. У списима о процесу у Сарајеву нашле су место гласине које је протурала аустроугарска полиција - да су за атентат одговорни Мирослав Спалајковић и принц Ђорђе Карађорђевић. Часопис "Балканска федерација" даље је развијао тезе аустријских професора Јозефа Колера и језуите Антона Пунтигама из 1918. - да је за све крива Русија. Посебно се својим текстовима истакао Никола Ненадовић. Њихове тезе прихватао је новинар Леополд Мендел ((Lepold Mandel) у бечкој штампи, и Француз Виктор Серж (Victor Srge), у часопису "Кларте" (Clart, 1925). Последњи се позивао на емигранта пуковника Божина Симића, који је после Беча дошао у Париз.

СИМИЋ му је, наводно, говорио о везама Димитријевића и Руса. Немачки часопис "Кригшулдфраге" прихватио је то, што из пера немачких аутора Луца и Вегерера, што од српског дисидента Милоша Богићевића (1925). Одатле ће амерички историчар Барнс (Barnes) прихватити Луцову тезу да је Сазонов био умешан у атентат (наводна изјава:

"Европски мир не би био угрожен ако би Франц Фердинанд био склоњен са пута").

О русима као виновницима атентата писао је Милош Богићевић у књизи "Процес" (Le Procs de Salonique, Paris,1927.). У истом духу писали су совјетски историчари Покровски и Полетика у часописима "Пролетерска револуција" и "Историк-марксист" (1929). Они су наводили "да постоје јаки разлози за сумњу да је неколико представника руске владе, Хартвиг и Артамонов поуздано, а Сазонов и Генералштаб вероватно, знало за припрему атентата". Полетика је у сличном тону писао о томе и у својој књизи "Сарајевско убиство" (1930, стр. IX), наводећи да је атентат био "организован под покровитељством српске обавештајне службе, а по налогу Русије". Слично је писао и Бухарин у листу "Известја" (28. јун 1934).

СУТРА: Беч фалсификује документа

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЦАРСКА ЗАВЕРА ПРОТИВ СРБИЈЕ: У Конопишту је скован ђаволски план против светског мира

24. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - БАЛКАНСКИ САВЕЗ ПРОТИВ СРБИЈЕ: Младобосанци су радили по своме и нису послушали савет да одустану

23. 08. 2021. у 20:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НЕМАЧКИ ЦАР ХУШКА ФЕРДИНАНДА: Надвојвода је јачао војску да потврди Монархију као силу

22. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - АПИС ПРЕУЗИМА ОДГОВОРНОСТ: Дипломате Енглеске и Белгије су подржале атентат

21. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - АПИС ЗНАО ДА БЕЧ СПРЕМА НАПАД: Главни правац шпијунског извиђања био је према Ужицу и Ваљеву

20. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СУПРОТНИ ТАБОРИ МЕЂУ ХРВАТИМА: У Сплиту се клицало Балканском савезу

19. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације