ФЕЉТОН - АПИС ПРЕУЗИМА ОДГОВОРНОСТ: Дипломате Енглеске и Белгије су подржале атентат

ИСТОРИЧАР Станоје Станојевић, иначе склон погледима организатора Солунског процеса, у својој књизи пише да пуковник Димитријевић и Воја Танкосић својим друговима нису говорили о томе:

Састанак Франца Фердинанда и цара Вилхелма у Конопишту

"Тек 15. јуна (по новом календару - прим. М. Б.) сазвао је Димитријевић седницу Главног одбора организације "Уједињење или смрт", и саопштио да убију престолонаследника Фердинанда, и навео је разлоге који су га руководили да то учини. Као најважнији разлог наводио је факт да престолонаследник Фердинанд хоће да изазове рат, и да ће његовим уклањањем рат бити спречен. Готово сви чланови Одбора устали су против извршења ове намере и поводом тога отворила се дуга и веома жива дебата. Напослетку на наваљивање другова, Димитријевић пристане да опозове све и да јави у Сарајево да се атентат не изврши. Изгледа да је он у томе правцу нешто и покушао, али или је већ било доцкан, или га атентатори у Сарајеву нису хтели послушати. Ствари су пошле својим судбоносним током."

Касније Аписово "признање" како је он организовао атентат у Сарајеву било је посебно мотивисано и носи, у историографији уочене, контрадикторности и нелогичности. Он је то сведочење оставио у писаној форми и оно је било дато Војном суду за официре у Солуну. И ту се, без обзира на извршиоце и организаторе, помиње мотив атентата који је идентичан као у горњим наводима - уклонити Фердинанда као представника ратне струје.

АПИС је у рапорту сву одговорност преузео на себе, желећи да спречи осуду Радета Малобабића и Мухамеда Мехмедбашића, својих обавештајца који су радили на територији Босне. За Радета су српске власти 1914. сумњале да је аустроугарски шпијун, као што је претходно и речено, и ухапсиле су га одмах у јуну исте године. Ослобођен је приликом повлачења 1915. и од тада се налазио под Аписовом заштитом. У том писаном сведочењу Апис се дотиче сарадње и са руским војним аташеом у Београду, Артамоновом. Децидирано се каже да је та сарадња била искључиво у функцији обавештајног рада и међусобне помоћи, а не по питању организовања атентата. Апис је написао: "Осећајући да се Аустрија спрема за рат са нами мислио сам, да ће нестанком престолонаследника аустријског Фердинанда војничка странка и струја, којој је он на челу био, изгубити своју јачину и да ће на тај начин ратна опасност бити од Србије отклоњена или ће бар за нешто бити одложена, те сам због тога ангажовао Малобабића да приликом заказаног доласка Фердинандовог у Сарајево организује атентат на њега."

СРПСКО страховање од Франца Фердинанда и његових оновремених намера није било усамљена појава. Ово је свакако прилика да поново скренемо пажњу на један поодавно објављени документ из француског дипломатског архива - о постојању истих идеја у јавности оног доба, тачније почетком 1913. године. Париски лист "Пари Миди" (Paris - Midi) објавио је 1. и 2. јануара 1913. године чланке Мориса Валета (Maurice de Walette), који је, правећи алузију на опасност која европском миру прети од извесних сила, без устезања прозвао управо најистакнутију од њих, речима: "Да ли анархиста који би убио аустријског надвојводу-наследника не би свет поштедео река крви и суза?"

Овај недвосмислен став и можда намеран подстрек изазвао је узбуђење у аустроугарској амбасади и био оцењен у Бечу као подстицај на убиство. У Ке д'Орсеју то је одмах примећено, па је уследила полузванична интервенција код Валета и он је 3. јануара објавио један умирујући чланак. Међутим, та изјава није се учинила довољном аустроугарској влади, која је свом амбасадору у Паризу наложила да лист "Пари Миди" подвргне судском гоњењу. У циљу смиривања међународног инцидента, тадашњи премијер и министар иностраних послова Поенкаре обратио се министру правде с молбом да против листа нареди покретање судске истраге.

СРПСКИ посланик у Паризу др Миленко Веснић, у подужем извештају од 21. јуна / 4. јула, поред извештаја о дужем разговору који је 18. јуна / 1. јула имао са министром Вивијанијем, наводи:

"Поводом овог несрећног догађаја запрепашћење је у првом тренутку било врло јако. Оно се међутим убрзо почело стишавати, нарочито од кад се хладније почело судити о томе какву је опасност за европски мир представљао погинули надвојвода. Што се више удаљавамо од самог догађаја, тим већма у овамошњим круговима преовлађује уверење да је исчезнуће надвојводе Франца Фердинанда с европске позорнице догађај који се има сматрати повољан за европски мир, и у овом погледу је држање енглеске штампе, нарочито Times-ово било од велике користи."

ОТПРАВНИК послова Србије у Цариграду, Ђорђевић, после атентата је извештавао Београд да је претходних дана посетио амбасадоре и посланике Италије, Француске, Енглеске, Русије, Румуније, Белгије и Шпаније. Поред дипломатских израза жаљења због трагичне надвојводине смрти, које нотира, он примећује да се код свих осећало "олакшање, побољшање политичке ситуације у Европи, јер су сви у њему гледали ратоборног човека, који би био у стању да за један каприц Аустрије изазове европски рат. На неколико дана пред смрт Франца Фердинанда, енглески амбасадор сер Малет рекао ми је о њему: "Тај човек, затуцани клерикалац, који ништа не разуме у европској политици, права је опасност за светски мир". Белгијски посланик барон Моншер, без околишања, сасвим искрено рекао ми је: "Жалим што је погинуо на тако ужасан начин, али, међу нама буди речено, са гледишта европских интереса боље је што га је нестало"." На ове ставове британских дипломата подсећа и британски историчар Марк Корнвол и додаје да су Фердинандову смрт у Италији и Француској доживели као олакшање.

Дипломатама је очито промакло да су постојале оне снаге које су само чекале повод за рат и да им је атентат у Сарајеву то и пружио.

ФРАНЦУЗИ ИНСПИРИШУ АТЕНТАТ

ОДМАХ после атентата, главни француски листови, "Пети журнал", "Пети Паризјен", "Матан" и "Журнал" нису дискутовали о Фердинандовом карактеру нити су увиђали да би ово убиство могло бити опасно по мир. Чак и Омлибр, близак Клемансоу (George Clamaceau), само нотира злоупотребу убиства у Аустро-Угарској, неоправдано, против Србије и Срба у целини, те распаљивање јавног мњења у том правцу. Међутим, "Иманите" и "Ла Батај синдикалист" наставили су са оценама да је убијени надвојвода био протагониста агресивне и ратоборне политике и да је представљао опасност по мир у Европи. Према последњем, "човек шеф војне странке, човек језуита... нада реакционарних аустроугарских кругова, онај који је подржавао репресивне мере против словенске мањине, платио је животом мржњу коју је сам изазвао.

СУТРА: НЕМАЧКИ ЦАР ХУШКА НАДВОЈВОДУ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - АПИС ЗНАО ДА БЕЧ СПРЕМА НАПАД: Главни правац шпијунског извиђања био је према Ужицу и Ваљеву

20. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СУПРОТНИ ТАБОРИ МЕЂУ ХРВАТИМА: У Сплиту се клицало Балканском савезу

19. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПРОБУЂЕНА НАДА У ОСЛОБОЂЕЊЕ: Косовски мит међу Јужним Словенима није замро

18. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - СТРАХ БЕЧКИХ ВЛАСТИ ОД ЂАКА: Окупациона власт била је мењањала етничке слику Босне

17. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

3 1

ФЕЉТОН - АПИС ОБАВЕСТИО БЕЧ О АТЕНТАТУ: И шеф загребачке полиције је 20. јуна јавио за атентат

16. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МИСТЕРИЈE ОКО СРПСКОГ ПОСЛАНИКА: Јован М. Јовановић је још 5. јуна 1914. упозорио министра Билинског да се спрема завера

15. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације