ФЕЉТОН - ПРОБУЂЕНА НАДА У ОСЛОБОЂЕЊЕ: Косовски мит међу Јужним Словенима није замро
У ИСТОРИОГРАФИЈИ се од шездесетих година помиње организација "Смрт или живот", на челу са Ђуром Шарцем, који је саставио и њена правила.
Циљ организације била је ликвидација престолонаследника Фердинанда. У тим правилима помиње се формирање Врховне управе од седам чланова, или "савета духова", док су извршиоци "косовски осветници". Чланови организације били су само Срби из Босне (то се односи и на Србе мухамеданце). После акције, чланови би извршили самоубиство, никога не би одавали и сл. Међу заклетим члановима били су Недељко Чабриновић и Гаврило Принцип. Шарац је у први мах имао намеру да путује у Скопље, да од тамошњих комита набави бомбе, али се од тога одустало како би се сачувала конспирација. Извршиоци су се, преко Цигановића, обратили мајору Танкосићу.
Ова организација се помиње у биографији Ђуре Шарца, коју је написао један од ондашњих конспиратора, Херцеговац Душан Славић, тада мали књижар у Београду. Славић је још 1928. године предао своје записе Матици српској у Новом Саду и они су били под ембаргом све до његове смрти. Према Шарчевој биографији и подацима о организацији, бројала је осамнаест чланова. У Шарчевој биографији помиње се улога Ристе Милићевића, правника из Мостара, којег је у истрази поменуо Недељко Чабриновић. Описано је и како су била прикупљана средства. Дакле, бивше босанске комите, које су после рата живеле у Београду, ђаци и радници из Босне, чинили су друштво које се окупљало у кафани Златна моруна на Зеленом венцу.
БАЛКАНСКИ ратови пробудили су наде Јужних Словена у њихово непосредно предстојеће ослобођење од власти Аустроугарске. Самоувереност појединаца у Србији, припадника тајне организације Црна рука, али и појединих медија, кретала се у истом смеру. Као ни поменути фактори у Србији, тако ни јужнословенски покрети нису уважавали чињеницу да су снаге и средства Србије били ослабљени и да је Србији у том тренутку био преко потребан мир, опоравак и консолидовање прилика у новозадобијеним крајевима.
Помало је заборављено стање у јужнословенским покрајинама у време борби за ослобођење. Ситуација је била толико узаврела да су аустроугарске власти, владар и престолонаследник са забринутошћу гледали на блиску будућност. Надвојвода Франц Фердинанд је, резигнирано, пред своју посету Босни у јуну 1914. проценио да се "ситуација погоршава не само међу Србима у Босни и Херцеговини већ и међу Хрватима тамо... Сви Југословени су постали политички непоуздани. То се може тврдити за Хрватску једнако као и за Босну".
ЗАБРИНУТОСТ су ширили аустроугарски медији на немачком језику, често преносећи ставове истакнутих домаћих поглавара, као и блиских страних посматрача. За време балканског рата један лист наводи: "Успех Османлија представљаће брз повратак миру, док би победа Бугарске значила да Јужни Словени у потпуности губе своју разборитост." Један, још утицајнији, лист наводи: "На југоисточним границама нестаје велики државни ентитет, који није био национална држава и који није имао претензије према аустријском југоистоку због сличности националних интереса."
Трећи, утицајни "Ноје фраје пресе" (Neue Freie Presse), закључио је у свом уводнику од 18. октобра 1912. да ће се "Турска борити не само за себе већ и за Европу". Још 20. октобра изражавао се страх да ће све резултирати светским ратом. Исте новине коментарисале су одсуство јужнословенских представника (њих тридесет и седморо) са седница аустријског парламента (Рајхсрата), који је почео са радом после летњег одмора, а на дневном реду, поред економских питања, имао је заузимање става према зараћеним странама у балканском рату. Званични разлог било је планирано увођење ванредног стања у Хрватској.
АТЕНТАТ НА БАНА ЦУВАЈА У ЗГРЕБУ
ЈОСИП Хорват наводи, на пример, како народни посланици "Новљанин Богослав Мажуранић и Буде Будисављевић млађи, ганути се спремају у ходочашће на освећено и посвећено Косово. "А. Г. Матош објављује у "Обзору" фељтон Пјесма побједница, ремек-дјело у којем велича етос јуначке народне пјесме као истинског аутора побједе. Један омладинац је написао: "Прије Косова нисмо знали, колико отпорне снаге у нашем народу има (...) Послије Косова други су путови". Тренутно је нестало клонулости и малодушности, тих продуката политичког система посљедних деценија." Ни недељу дана после српске победе на Куманову, планули су пуцњи на бана-комесара Цуваја у Загребу. Младић, студент права Стјепан Планиншак, пуцао је 30. октобра. Бечка "Ноје фраје пресе" пренела је 23. октобра изјаву једног посланика Хрватског сабора: "Наша мржња према Турцима потиче још од нашег детињства."
ДАНАС, после више од једног века, готово невероватним чине се тврдње савременика, сведока и учесника омладинског покрета, али ништа мање невероватни, као њихова допуна, изгледају и службени полицијски извори и процене. Мада су школски програми на просторима бивше Југославије потискивали и потискују те чињенице, ваља се на њих подсетити управо због данашњих тенденција да се овај покрет против Аустроугарске тумачи искључиво као последица организованог деловања из Србије. Дакле, рекли бисмо, у складу са некадашњим експлицитним аустроугарским осудама из ултиматума Србији и свеколиком пропагандном хистеријом која је том акту претходила у више наврата 1913, а посебно након Сарајевског атентата.
Један од кредибилних сведока из загребачке средине, Јосип Хорват, оставио је о томе своје записе, који су дуго чекали да угледају светло дана (2006). Ево само неких појединости: "Куманово - Киркилисе - Lle Burgas. Имена ситних балканских насеља. Новим покољењима вјеројатно не казују ништа. Или врло мало. У листопаду (октобру) 1912. кочила су се та имена масним словима у главним насловима свих новина по Европи.
ЕЛЕКТРИЗИРАЛА су чак плахо, резигнирано грађанство по хрватским земљама. Тадања је пак најмлађа генерација запала у екстазу. Било јој је као да се пробудила из сна и доживјела да су њезини сни постали јава. Метафизика њезиног национализма постала је стварност. Српска је војска 23-24. листопада потукла тзв. османлијску Вардарску армију. Све је наличило на невјеројатно чудо. Поготову у Бечу и у Будимпешти првих дана уопће нису хтјели вјеровати војним извјештајима. Толико им се стварност причињала несватљивом. Свијет свих јужнославенских земаља Хабсбуршке Монархије био је у делирију.
Косовски митос није ту никада замро. Живнуо је поготову од илиризма; у Хрватској и Славонији од Мажуранићевог бановања, па и за вријеме сатрапских режима, разбуктао се као научаван, као дио народне књижевности. Сада је сан остварен: Косово је освећено, пораз који су народни пјевачи уз гусле течајем стољећа подржавали у народном памћењу као рану коју треба исцијелити. Сувременицима се то причињало јединственим чудом у хисторији. Омладина, сматрана лудом са својим сновима у најмучније дане сатрапства, показала се реалистичном. Откривено је да су у хисторијским процесима утопије витаминска храна народа."
СУТРА: Супротни табори међу Хрватима
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)