ФЕЉТОН - АПИС ОБАВЕСТИО БЕЧ О АТЕНТАТУ: И шеф загребачке полиције је 20. јуна јавио за атентат

ИСТОРИЧАР Џон Заметица износи једну, до сада неизлагану, претпоставку. Полазећи од тога да је Пашић имао само сазнања о сумњама органа власти на пренос наоружања у Босну и држању појединих официра у томе, далеко од тога да је имао јасну слику о припремљеном атентату и закључује да он није тај који је упозорио Беч.

Потпуковник Драгутин Димитријевић Апис

Пашић је, у складу са постојећим изворима, био "потпуно у мраку шта се догађа", пише Заметица и пита се ко је онда преко Јовановића обавестио Беч, односно да ли је то ипак само процена Јовановића и његова лична активност. Он поставља и питање да ли је тачна Фландракова (Paul Flandrak) тврдња (Neues Wiener Journal, 1925) да његов шеф Билински после Јовановићевог упозорења није ништа предузео. Билински јесте предузео неке кораке између првог и другог сусрета са Јовановићем, јер га је у другом информисао да се у поводу посете неће ништа мењати, пише Заметица.

Поверљиви човек Билинскога, Божо Черовић, сведочио је 1929. да је задатак Билинског у ствари био да одржава везе са Јовановићем, по захтеву Берхтолда и са знањем цара. Накнадно, и Фландрак је сведочио да је Билински послао писмо Берхтолду. Глез Хорстенау (Edmund Glaise von Horstenau) устврдиће 1924. да Билински није послао писмо Берхтолду већ директно цару. Заметица пише да је Балхаусплац 1. јула 1914. демантовао да је било српског упозорења. Поставља се онда питање ко је доставио противречне (тачне) информације о томе бечкој и будимпештанској штампи, како би посредно било сугерисано да је српска влада знала за припрему атентата.

НОВА претпоставка, коју Заметица излаже као одговор на кључно питање - да ли је Јовановић, упркос инсистирању да је радио на своју руку, добио сигнал из Београда? - нуди као одговор да је то био Драгутин Димитријевић Апис. То је био још један од Аписових начина да спречи атентат. Први канал било је слање Шарца младобосанцима са поруком да одустану, и порука Танкосићу да повуче "лавове". Дакле, Заметица сугерише да је, по сазнању да су атентатори прешли, послао возом поверљиву особу Јовановићу у Беч, са поруком да постоји опасност по надвојводин живот. Јовановићеви односи са Пашићем били су затегнути. Има више индиција да је приступио удружењу "Уједињење или смрт" и да га је управо "Црна рука" препоручивала за министра иностраних послова после политичке промене која се у јуну очекивала. Јовановић је још као генерални секретар министарства похвално говорио о "Црној руци" пред страним представницима, када су га о томе питали.

Али, ако аустроугарска влада није озбиљно схватила Јовановићеву опомену да је за надвојводу опасно да у таквој ситуацији путује у Босну, зашто није озбиљно схватила поруку др Јосипа Сунарића, потпредседника босанског сабора, који се, из безбедносних разлога, енергично противио војводином путу. Ту поруку је Сунарић послао преко грофа Аугустинијуса Галена, који је пре посете тајно био у Босни, да извиди ситуацију.

МАЈОР Брош (Alexander Brosch Edler von Aarenau) из војне канцеларије био је истог мишљења - да не треба ићи. Др Сунарић је послао телеграм Билинском, упозоравајући на опасност на коју надвојвода и његова жена у Сарајеву могу наићи. Због тога је војвоткиња од Хоенберга јавно прекорила Сунарића. И Билински је касније потврдио да су стизала упозорења, па чак и из Берлина. Начелник Земаљске владе Тошо Зурунич писао је после рата да је уочи посете примао упозорења са многих страна и да је све те доставе упутио у Беч, као и војном одбору за дочек надвојводе у Сарајеву. Аугуст Урбански фон Остримјец (August Urbanski von Ostrymiecz ), шеф Обавештајног одељења аустријског генералштаба, писао је да је надвојводину посету требало безусловно одложити јер је његово одељење добило податке да је вест о Фердинандовој посети "изазвала експлозију огорчења у Србији". Да ли је ово можда сазнање добијено накнадно, на основу похаране српске дипломатске грађе? Управо би се део под наводницима поклапао са Јовановићевим телеграмом Пашићу 4. јула. Друга претпоставка је да је Јовановић баш тим речима и сугерисао аустроугарским властима на постојање потенцијалне опасности.

МАЂАРСКЕ новине "Ешт" (Az Est) 3. јула 1914. су објавиле вест да је "Јово Гречар саопштио босанској полицији још 20. јуна да се спрема српска завера".

Недавно су међу архивским документима која су Србији враћена из Аустрије, откривена документа из којих се види да је 17. јуна аустроугарски информатор (Глиша) из Земуна писмом обавестио загребачку полицију о атентаторима који су прешли. Писмо је стигло 20. јуна и сачињена је службена белешка за прослеђивање. Овај извор можда појашњава навод Јована М. Јовановића из 1925. да је шеф тајне полиције из Загреба недељу дана пред Видовдан (28. јун - М. Б.) обавестио своје претпостављене да се спрема атентат на Франца Фердинанда.

У ОБЈАВЉЕНОЈ аустријској дипломатској и војној грађи после 1918, на једном месту је наведено да је др Лудвиг Битнер (Ludwig Bittner), у почетку рада на селектовању и објављивању службене грађе, алармирао канцелара да су, према регистру, покрадена документа Босанског одељења бившег Министарства финансија, "која су могла показати да је српски посланик у Бечу упозорио Двор пре пута у Сарајево".

Да ли је уопште и било потребно неко упозорење да је за надвојводу Фердинанда несигурно да се баш на Видовдан нађе у Сарајеву, и то после маневара који су носили нескривену поруку? Историчар Милорад Екмечић подсетио је недавно читаоце на једну луцидну опаску британског историчара Алана Џ. Тејлора (A. J. P. Taylor), изнету у његовој књизи о борби за превласт у Европи 1848-1918, у којој каже "да би се исто десило кад би енглески краљ одлучио да посети Даблин у Ирској на ирски национални празник Светог Патрика".

СУГЕРИШУ НАМ РАЗЛИЧИТИ АУТОРИ

ДАНАС није реткост да у покушајима објашњења српске улоге или улоге службене Србије у отпочињању Првог светског рата различити аутори покушавају да сугеришу неке ствари. Прво, да су све до 1903. године, до пуча у Београду, односи Аустроугарске са Србијом били добри, кооперативни и да је Србија у прерасподели моћи великих сила била аустроугарски клијент. Промена династије и улога "крвавих" завереника све је покварила. Агресивни национализам кренуо је преко граница Србије и довео у питање не само опстанак Турске на Балкану већ и Аустроугарске. Уопште, "национализам" (подразумева се шовинистички и верски нетолерантан) није дозволио да се положај људи (људска права) мирно надограђује и да се спроведу економско унапређење и модернизација. Историчарка Маргарет Макмилан (Margaret MacMillan), на пример, у једном интервјуу каже "да су они (младобосанци - прим. М. Б.) фанатици, неспособни за било какав компромис... као либерал, сматрам да насиље и тероризам не могу да реше проблеме". Како би се ова исторична изјава уклопила у причу о националноослободилачким револуцијама из XIX века или о антиколонијалним ослободилачким борбама?

СУТРА: СТРАХ БЕЧКИХ ВЛАСТИ ОД ЂАКА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МИСТЕРИЈE ОКО СРПСКОГ ПОСЛАНИКА: Јован М. Јовановић је још 5. јуна 1914. упозорио министра Билинског да се спрема завера

15. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КЉУЧ ЗА РАЗЈАШЊЕЊЕ АТЕНТАТА: Пашић је 24. јуна распустио Скупштину и расписао изборе

14. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВОЈВОДА ПУТНИК И АПИС О АТЕНТАТУ: Раде Малобабић је радио на ширењу обавештајне мреже

13. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ГРАНИЧАРИ ПОДИЖУ УЗБУНУ: Влада Србије је уредбама из маја 1914. године забранила преношење оружја и муниције преко Дрине

12. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ШТА ЈЕ СРБИЈА ЗНАЛА О АТЕНТАТУ: Беч се спремао и чекао прилику да нападне Србију

11. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПОЋОРЕК ТРАЖИ РАТ ПО СВАКУ ЦЕНУ: Да није било Сарајевског атентата, знамо да је планиран други повод за почетак сукоба

10. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације