ФЕЉТОН - ШТА ЈЕ СРБИЈА ЗНАЛА О АТЕНТАТУ: Беч се спремао и чекао прилику да нападне Србију

АУСТРОУГАРСКА у августу 1913. године није могла да се помири са резултатима Букурешког мира, којим су Србија и Црна Гора, па и Румунија, потпуно ојачале на штету Бугарске и којим су се реметили њени планови продора на југ.

Фото Архива

Истога дана када је уговор потписан, 10. августа, представници Аустроугарске саопштили су Немачкој и Италији своју намеру да нападну Србију.

О томе је италијански министар спољних послова Антонино маркиз од Сан Ђулијана (Antonino Parteno-Castello) телеграмом доставио информацију председнику владе, Ђолитију: "Аустрија је саопштила нама и Немачкој намеру да нападне Србију; она обележава то као дефансивну акцију, и нада се да ће Тројни савез то сматрати као casus foederis што по моме мишљењу не може бити. Ја сам покушао да са Немачком одвратимо Аустрију од ове акције..." На то је Ђолити одговорио министру: "Ако Аустрија нападне Србију, онда не наступа casus foederis. То би била њена лична акција, а не одбрана... То треба изјавити Аустрији на најјаснији начин; ваља се надати да ће Немачка предузети акцију да Аустрију склони да одустане од те врло опасне пустоловине."

ШЕФ кабинета аустроугарског министра спољних послова, Берхтолда, и један од најистакнутијих представника "ратне странке" у министарству, гроф Хојос, појашњавао је тај став речима: "За нас је свако решење, које би допуштало да остане и даље стање створено Букурешким миром, које је Србију под егидом Русије неослабљену чинило збиралиштем свих Југословена и које је одржавало Румунију у логору наших непријатеља, значило одрицање не само на наш положај велике силе, него и нашег голог опстанка.

Коалиција Букурешког мира морала је бити разбијена, Бугарској опет враћена стара моћ, ако је Аустрија имала даље да постоји."

Беч је такође упознао румунског суверена Карола I са својим чврстим ставом: "Између нас и данашње Србије стоји велики југословенски проблем, а он се може само силом решити; палијативе су ту узалудне... Или ће од Србије једва што остати, или ће се монархија из темеља растрести." Хојос је 11. августа изјавио Редлиху да су односи са Немачком престали да буду пријатељски.

ИЗВЕШТАЈ Факсимил обавештења о преносу оружја у Босну ( 4/17. јун 1914), Фото Архива

Касније, 1914. године, у италијанском парламенту, како је већ речено, Ђолити је и јавно устврдио да је Аустроугарска спремала напад на Србију још у лето 1913. године. Тада је остала без подршке осталих великих сила.

ИСТОРИЧАР Андреј Митровић износи низ индиција из аустроугарских и немачких извора из тог периода, о припремању предтекста за рат против Србије. Тако апострофира инструкцију аустроугарском амбасадору у Берлину 1. августа 1913:

"Политика предусретљивости и привредног приближавања Србији долази тек тада на ред када нама пође за руком да на било који начин, на пример путем победоносног оружаног похода, уверимо српски народ о неостварљивости великосрпских снова и натерамо га на лојалан ослонац на Аустроугарску."

Митровић указује да су се и "на седници Заједничког министарског савета (владе - прим. М. Б.) у Бечу, 3. октобра 1913, сви присутни министри и представници оружаних снага показали једнодушним и сагласили се с мишљењем витеза фон Билинског и грофа фон Штирка (Karl Strght), да се ми морамо припремити за ову велику борбу, односно да се интензивно припремамо и тако спремно сачекамо неку прилику која би показала да смо ми очевидно повређени од стране Србије и онда ступимо у акцију с циљем да она донесе capitus diminutio Србије."

ПОСТОЈАО је и један ирационалан порив међу аустроугарским лидерима - страх од пропасти и распада монархије. Неки су претпостављали да је боље славно страдати (Конрад) него таворити у перманентном страху. Бечом је кружила изрека: "Боље крај са страхом, него страх без краја" (Besser ein Ende mit Schrecken als Schrecken ohne Ende").

Шта је српска влада заиста знала о преносу оружја и атентаторима пре 28. јуна?

У светској историографији до данас се, слично дискусијама у међуратној јавности, непрестано дискутује о томе шта су српска влада, њен премијер Пашић и поједини министри стварно знали пре извршења атентата 28. јуна 1914. године. Да ли је тачно да је "влада знала за план"? Да ли је, "макар подсвесно", желела да се тај план оствари? Да ли су га службеном линијом изводили њени органи, или је подршка неколицине лица произлазила из њиховог приватног убеђења? Да ли су официри и органи који су сарађивали са обавештајном службом знали да спроводе атентаторе на Фердинанда или су, као и до тада, радили само на тајном пребацивању људи и оружја? Претходно је о овом питању наведено неколико супротстављених гледишта међу истакнутим страним историчарима.

ИПАК најдаље је у томе отишао Кристофер Кларк. Одговарајући на питање да ли је премијер Пашић знао за заверу, он каже да је извесно знао бар за делове плана, те да о томе има више индиција, али да је од њих најважније сведочење некадашњег министра Љубомира Јовановића (1924). Кларк даље спекулише да је Пашића тајно информисао нико други него Милан Цигановић, човек који је успоставио везу између атентатора и мајора Танкосића, ради набавке оружја. Овај информатор је, наводно, служио Пашићу за праћење рада тајног удружења. Кларк се ограђује тако што наводи да су то "индиректни докази".

Овде треба додати да се ни сам стари министар није сећао да ли је то Пашић само њему саопштио (и када?), или само неколицини министара, или пак на седници владе. У време када је то саопштио био је у сукобу са Пашићем. Сви остали живи чланови владе одрицали су да им је ствар била позната.

СУТРА: ГРАНИЧАРИ ПОДИЖУ УЗБУНУ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ПОЋОРЕК ТРАЖИ РАТ ПО СВАКУ ЦЕНУ: Да није било Сарајевског атентата, знамо да је планиран други повод за почетак сукоба

10. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БАЈА ХТЕО ДА СЕ ПОКЛОНИ БЕЧУ: Србија је желела да избегне сукобљавање са Аустроугарском

09. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БЕЧ ОДБИЈА ДИПЛОМАТСКО РЕШЕЊЕ: Ултиматум Србији је рађен да би био одбијен

07. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ФАЛСИФИКОВАЊЕ БАЛКАНСКЕ ПРИЧЕ: За време аустријске власти у Босни је били 87 одсто неписмених

06. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - УМИШЉЕНИ ПРЕВЕНТИВНИ РАТ: Осуђен је само немачки кајзер због напада на Белгију

05. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - УЗРОЦИ ИЗБИЈАЊА ВЕЛИКОГ РАТА: Србија је оптужена за покрет који је деловао изван њених граница

04. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације