ФЕЉТОН - БАЈА ХТЕО ДА СЕ ПОКЛОНИ БЕЧУ: Србија је желела да избегне сукобљавање са Аустроугарском

Др Миле Бјелајац

09. 08. 2021. у 18:00

ГОВОР Николе Пашића у Скупштини, који је значио пружање руке није био тако схваћен у Бечу. И то није било први пут.

ФЕЉТОН - БАЈА ХТЕО ДА СЕ ПОКЛОНИ БЕЧУ: Србија је желела да  избегне сукобљавање са Аустроугарском

Фото Архива

Било је и раније покушаја да се објасне намере и добије сагласност Аустроугарске за поједине српске интересе. У недавно презентованим истраживањима историчара-балканолога из Брна, Вацлава Штјепанека, обновљена су и допуњена нека сазнања о таквим покушајима још крајем 1912. године. Чешки историчар је саопштио да је у архиви аустријског Министарства спољних послова открио документ с краја 1912, који се односи на понуду тадашњег председника владе Србије, Николе Пашића, Бечу. Српски председник владе обратио се преко посредника аустроугарском министру спољних послова Берхтолду, предлажући и нудећи да се ради потврде престижа Хабзбуршке монархије учини, ако треба и јавно, у форми молбе, комплетан, може се рећи, историјски споразум о свим спорним питањима и неусаглашеним интересима двеју држава, како једна другој не би стајале на путу и како би се спречио рат. Пашић је тајну понуду послао преко Масарика, тада угледног чешког професора - политичара и посланика у аустријском парламенту, који је у децембру 1912, у јеку Првог балканског рата, боравио у Београду.

ОДНОСИ између ове двојице политичара, како је изнео Штјепанек, "никад нису били врели".

Заступали су различита политичка уверења и њихова сарадња је била више ствар рационалног уважавања него узајамне наклоности. Као доказ своје мирољубивости, Пашић је исказао спремност да дође у Беч и да се поклони Берхтолду, како би се тиме утолила бечка глад за престижом: "План сам пренео Берхтолду, али он те ствари није разумео и није се приволео миру." Масарик се потом жалио моћном министру Билинском (министар финансија, задужен и за Босну и Херцеговину), Бернрајтеру и другим министрима; они су сви били очајни и покушали су да исправе Берхтолдову грешку, али им није успело.

Штјепанек подсећа да је Масарик с Пашићем имао један званичан, доста формалан сусрет, на коме се домаћин држао уздржано. На дан када је требало да се врати, кратко пред полазак воза, поново је био позван код Пашића, који му је рекао да хоће, као приватној особи, да му повери нешто што официјелним путем не би могао послати Бечу. Пашићеве предлоге је Масарик Берхтолду пренео детаљно. Укратко, Србија жели да живи са Аустријом у миру и пријатељству, при чему жели да сачува своју економску и политичку независност.

СРБИЈИ ЈЕ МИР БИО НЕОПХОДАН

МНОГО се у Србији радило на томе да се Монархија не изазива. Забележено је да је уреднику "Новог Србина" (Нови Сад), Васи Стајићу, препоручено у Београду да Срби буду мирни: "Ни маћи немојте. Обуставите агитацију, укините лист. Нама треба мира и сређивања." Пашић је знао да је Србији потребно време за сређивање стања у ослобођеним областима. Намере српске владе да се побољшају односи Србије са Аустроугарском нотира и отправник послова руског посланства у Београду, Васиљ Штрандман. Како је Монархија користила свако питање да затегне односе, он наводи да је српска влада изразила спремност да јој пружи концесије у погледу решавања питања железница у новим областима, ради чега су у Београд стигли представници бечке железничке дирекције. Атентат их је прекинуо усред посла.

СРПСКА држава је заинтересована за развој живе трговине с Двојном монархијом и нуди повољне концесије, од 1917. године трговински режим са уграђеном клаузулом највећих погодности обезбедиће Аустрији предност у односу на Немачку. Србија нуди и могућност коришћења својих постојећих железничких пруга, као и могућност изградње нових. За све то тражи, ради обезбеђивања своје економске независности, једну јадранску луку, до које би водила пруга у уском појасу који би био под српским суверенитетом. Лука би била искључиво трговинска и Краљевина Србија би се обавезала да је неће користити као ратну и да је неће давати за базу другим силама. У случају да Беч не изађе у сусрет овим захтевима Србије, она ће морати много тешње да се повеже са другим балканским државама, а евентуално да створи царинску унију с Бугарском.

ОВУ епизоду дотакао је и Владимир Дедијер, потом Хуго Ханч, биограф грофа Берхтолда, те Франц Јозеф Кос у студији о аустроугарским и немачким интересима у југоисточној Европи 1912/13. године. Догађај је обрадио и историчар Ненад Габрић, који наводи да је постојао сличан покушај у новембру 1912, преко др Карела Крамаржа, а потом преко Томаша Масарика. Масарик је поред министра обавестио и више других лица. Берхтолд је примио Пашића тек у септембру 1913. године. На том састанку додирнута су сва спорна питања.

После овог састанка у Бечу, очекивало се на српској страни да су ствари разјашњене, међутим, уместо тога стигао је један ултиматум. Габрић подсећа и на оцене Карла Сфорце да је Србија заиста желела да избегне даље сукобљавање са Аустроугарском и да је за посредника изабрала тада већ гласовитог професора Масарика.

ОДСУСТВО жеље за ратом у Србији бележи и Адам Прибићевић, утицајна личност из тадашње знамените породице политичара и националних радника. Са образложењем да иде у посету брату Милану, који је лежао болестан од тифуса, Адам је одлазио у Београд, где је примао упутства од Пашића. Српски министри са којима су браћа Прибићевић разговарала страховали су од аустроугарских ратних намера и процењивали да је Србији потребно најмање десет мирних година. Њеној заштитници Русији требало је још најмање четири године да доврши војне реформе, после чега Аустроугарска и Немачка не би могле да провоцирају напад. "Али ако нас нападну и 1914. наш дипломатски положај биће много јачи, ако не дамо Аустроугарској никаква изговора да нас нападне. Зато је наш интерес да се прилике на југу Монархије нормализују. Ви знате како смо осетљиви када је реч о Босни.

Али сада се код нас не диже галама против Данила Димовића, који ради на образовању Српске говернменталне странке. С тога је потребно да се и у Хрватској уведе легално стање" - тако је говорио министар Љуба Јовановић Адаму и Валеријану Прибићевићу, који су му, по замисли њиховог брата Светозара, дошли у посету. Јовановић је истакао да се Пашић, Протић и Пачу потпуно слажу са овим његовим ставовима.

АДАМУ Прибићевићу је Пашић то лично потврдио. Поручио је да Светозар и Хрватско-српска коалиција склопе споразум са Тисом и да се стање у Хрватској нормализује. "Отишао сам у Загреб у другој половини септембра, саопштио сам брату поруку српске владе и да је пакт са Тисом био склопљен већ у новембру", пише Адам. "У пролеће 1914. године сазнао је посланик коалиције др Душан Поповић да ће Аустроугарска 1914. напасти Србију. Тражиће се ултиматумом да Србија пусти аустроугарску војску у Новопазарски Санџак да поседне српску границу Албаније и спречи продирање албанских комита, који ремете мир у Албанији и не дају јој да се среди. Србија ће то одбити и почеће рат. Он је то саопштио у хотелу Рајнинг Хаусу србијанском политичару Лази Марковићу, када је долазио са Запада и замолио га да то каже Пашићу."

СУТРА: СРБИЈА НИЈЕ КРИВА ЗА АТЕНТАТ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

Певачица усвојила сина, па сазнала ШОК ВЕСТ: Мало је рећи да сам у шоку, искрено!