ФЕЉТОН - КАЉЕЊЕ ПРОДАВАЊЕМ "ДЕМОКРАТИЈЕ": После ослобођења Пекић је похађао Трећу мушку гимназију која је била легло младих опозиционара

ПЕКИЋ још као средњошколац, након што се породица одмах по ослобођењу 1945. преселила и настанила у Београду (на адреси Малајничка 7 на Врачару), приступа разним омладинским опозиционим илегалним групама.

Архива

Похађао је Трећу мушку гимназију у Његошевој улици, која је тада била легло младих опозиционара. Ангажовао се најпре, до избора у новембру 1945, у јавним антикомунистичким акцијама демократске опозиције, концентрисане око Милана Грола и Демократске странке. Потом је и сам постао један од коловођа низа илегалних самосталних омладинских опозиционих група. Деловање се сводило на пропагандне акције, растурање листа "Демократија", агитовање и слично. Пекић и већина његових младих сабораца је чак и симболично присуство опозиције у Скупштини 1945. сматрала колаборацијом. Сматрали су да се тиме даје револуционарној власти легитимитет пред међународном заједницом која јој је тада била преко потребна.

Ове наоко безазлене акције демократске омладине наилазиле су ипак на жестоку реакцију фанатичних скојеваца који су будно мотрили на сваког потенцијалног "народног непријатеља", и који су јавно палили једино опозиционо гласило "Демократију", а колпортере пребијали (све док почетком новембра 1945, после седмог броја, типографски радници нису одбили да га штампају "јер је издајничко"). Све оно што није било на линији Народног фронта етикетирано је као издајничко и непријатељско, а од "сапутника револуције" у фронту се тражило само једно: "Ништа друго не тражимо ни од кога него да спроводи линију Народног фронта, онај програм који смо поставили још 1941. који смо крвљу писали четири године."

ИЗБОРНА клима пред изборе са "ћоравом кутијом" наликовала је пре на ратну него демократску. Комунистичка партија још пре избора успоставила је потпуну диктатуру јер је имала апсолутну контролу над целокупним апаратом безбедности, медијима и свим другим институцијама. Само гласање нису били никакви избори већ потврда таквог стања. Кампања уочи "избора 11. новембра 1945" и чистка оних за које се претпостављало да ће бити препрека успостављању новог друштвеног поретка почела је о још у ратним условима у јесен 1944. кроз проскрипције свих симаптизера старог "ненародног режима".

Најпре кроз акције "дивљег чишћења" масовним неселективним ликвидацијама поражених и противника а потом фарбикованим процесима и оптужбама за колаборацију пред војним судовима и судовима части. Грађанско друштво база демократије, различитим политичким и економским мерама, систематски је уништавано. Уједињена опозиција, уз коју је био млади Пекић, одбила је да саучествује у чину легализације партијске диктатуре и 20. септембра 1945. позвала на бојкот и непризнавање избора, али власт је прибегла низу метода како би умањила утицај бојкота и разбила опозиционе партије."

БИЛО је свега неколико неуспелих покушаја опозиције да покрене своја гласила. Најдубљи траг оставила је "Демократија", недељни лист Демократске странке. Лист је излазио од 27. септембра 1945. до 8. новембра 1945, када је престао услед одбијања типографских радника да га штампају, због увредљивих напада на установе ДФЈ. Изашло је само седам бројева. Садржај листа је био усмерен на оштру критику злоупотреба власти, изборног законодавства и изборних услова уз инсистирање на политичким и грађанским слободама. Највећи број коментара потписао је уредник и председник Демократске странке Милан Грол. На насловној страни првог броја налазио се позив на апстиненцију Удружених опозиционих странака. Режим је систематски нападао лист да је "издајнички", да служи страним интересима, удара на тековине НОБ-а и слично. Иако се радило о практично једином опозиционом листу у Србији, "према 130 фронтовских", против "Демократије" је поведена општа хајка. Она се није сводила само на вербалне нападе већ, како наводи лист, и "отимањем бројева из руку продаваца, цепањем, поливањем бензином и паљењем и листа и одеће и руку оних који 'Демократију 'продају". Међу њима је тада био и млади Борислав Пекић.

У "Демократији" је писало:

"... Борци против мрачњачких и фашистичких идеја на неколико места палили су бројеве 'Демократије' како је то радио и Хитлер са списима који нису говорили њему у прилог. У Дечанској улици, играли су коло око такве једне ватре. На Славији, једном дечаку, који је продавао 'Демократију', просули су бензин на свежањ новина који је држао у рукама и са листом испекли и дечакове руке."

МАРШАЛ Тито је лицемерно поручивао са предизборног митинга у Београду: "Десио се случај спаљивања Гроловог листа 'Демократија'. Јасно је да се овим актом жели приказати како се онемогућава распарчавање овог листа. Наши људи фронтовци, никад то неће урадити. Напротив, фронтовци су углавном купци Гролову, "Демократије" јер и њих интересује шта то Грол има да каже. Органи власти су добили налог да спрече ове провокације."

Убрзо, 8. новембра 1945. "пошто су типографски радници одбили да штампају издајничке новине" престала је да излази. Тон гласноговорника режима према слободи штампе радикално се изменио: "Они су ту слободу схватили тако да причају шта хоће. Али слобода није распуштеност и раскалашност. Има извесне основе та слобода. Слобода је за добро народа и личности и за њихово развијање... нису схватили слободу да пљују на све и свашта." ,,Код нас је слобода штрајка. Колико је мени познато радници су ступили у штрајк због тога што је лист нападао и увриједио синдикате", образложио је Јосип Броз Тито.

Осим јавних спаљивања, употребљавани су и други методи како би се лист угушио или смањио тираж, онемогућавање растурања листа задржавањем на пошти, претње чиновницима разних министарстава и државних предузећа који су читали лист отпуштањем из службе, премлаћивања купаца и продаваца, проблеми с набавком хартије и слично.

ДОНОСИМО само најзанимљивије примере јавних наступа који осликавају предизборну атмосферу и облике притисака и застрашивања политичких противника и неистомишљеника у том времену:

"Ту смо опозицију у рату тукли не гуменим него оним правим челичним куглицама." (Милован Ђилас на митингу на Славији, 7. октобра 1945, пред 70.000 људи)

"Ми морамо смрдљиву лешину реакције макнути с нашег пута. Средине нема и не може да буде! Ко не гласа за Народни фронт, тај ће да гласа против народа и независности Југославије! Тај ће гласати за злочинце и кољаче. Тај ће гласати за фашистичке и четничке униформе, за највећу издају коју је српски народ икада доживео." (Моша Пијаде, "Борба", 1. октобар 1945)

"Народ би морао да ратује против уставотворне скупштине која би доводила у питање те тековине" (Моша Пијаде у Законодавном одбору, 15. августа 1945)

"Правду треба да деле људи који знају да чувају тековине НОБ-а..." (М. Минић на Законодавном одбору, "Политика", 5. септембар 1945) "Доле Грол фашиста", "Смрт Гролу!", "Грола и Перу о бандеру!", "Куршум Гролу!"

БРУТАЛНА АКЦИЈА СКОЈЕВАЦА

ОСИМ вербалних претњи било је доста отворених напада па и појединачних убистава. На пример, у селу Умчари код Београда бруталном акцијом скојеваца претучен је и практично убијен учитељ Светозар Дуњић. Пребијен је од стране скојеваца које је предводио функционер Мома Марковић и исте ноћи преминуо.

СУТРА: "ТОПЛИ ЗЕЦ" У ТРЕЋОЈ МУШКОЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - КИЦОШ СА БЕЛИМ СОКНИЦАМА: Због очеве службе породица Пекић је често мењала место боравка

18. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КИНА ЈАЧА НАЦИОНАЛНУ ВАЛУТУ: Ратови валута нису мање стварни и мање опасни од правих

17. 07. 2021. у 09:55

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЛАКИ НОВАЦ И РАТОВИ ВАЛУТА: Задуживање има цену, а она се зове - камата

16. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - УНИШТЕЊЕ СРЕДЊЕ КЛАСЕ НА ЗАПАДУ: Наступила су златна времена за глобалне олигархе

15. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације