ФЕЉТОН - КИЦОШ СА БЕЛИМ СОКНИЦАМА: Због очеве службе породица Пекић је често мењала место боравка

БОРИСЛАВ Пекић је рођен 4. фебруара 1930. у Подгорици од оца Војислава Д. Пекића и мајке Љубице, рођене Петровић, пореклом из Баваништа код Панчева.

Борислав Пекић, звани Штрк, са школским друговима у Баваништу код Панчева 1943. (највиши растом стоји у позадини први слева) / Фото Приватна архива /Срђан Цветковић

Преко баке с мајчине стране имао је и цинцарске корене. Отац Војислав Пекић, иначе бивши црногорски комита, био је високи државни чиновник, срески начелник пред Други светски рат и заменик начелника Зетске бановине. Војислав је завршио Правни факултет у Београду, а Љубица Петровић Економски факултет у Загребу, па је предавала математику у гимназији у Панчеву. Упознали су се и заволели када је Војислав дошао у оближње село код Панчева - Баваниште да посети своју сестру од стрица која је тамо била учитељица.

Због очеве државничке службе, породица је често мењала место боравка, што му је донело богато социјално искуство, без којег готово да нема великог књижевника.

Од 1930. до 1941. живео је у Подгорици, Новом Бечеју, Книну, Мркоњић Граду, а затим поново на Цетињу, где завршава четврти разред дружећи се са будућим глумцима Павлом и Душаном Вујисићем и редитељем Здравком Велимировићем. Једно време живео је и у Далматинској Загори. Често је са мајком боравио и у Словенији, у месту Дол код Љубљане, и Мојстрани, месташцу у срцу Јулијских Алпа, код ујака Златка Петровића, директора Југословенске удружбе барв. Судари светова и бурне ратне године дубоко ће се урезати у душу овог дечака и касније трајно обележити његов стваралачки опус, који се не може потпуно разумети без дубљег историјско-социјалног контекста у којем је настао. Демонстрације против пакта 27. марта 1941. затекле су га на Цетињу.

ТО ЈЕ ЈЕДАН од првих важних историјских догађаја којег се касније сећао, увиђајући сву заблуду његових протагониста. После Априлског рата 1941. и окупације Црне Горе, отац Војислав, тада начелник одељења Зетске бановине, којег су протерали италијански фашисти, прелази с породицом у равни Банат - у Баваниште код Панчева. Немачке власти у Банату су му нудиле да као бивши држани чиновник ради за њих али је он то упорно одбијао најчешће симулирајући болест.

ТУ, У МИРУ и заветрини банатске равнице, млади Борислав Пекић завршава током окупације основну школу, посвећен књизи и учењу али и безбрижним дечјим играма. Често су се играле фудбалске утакмице "улица против улице" или "Срби против Немаца", а у паузи јело "леба и масти" или прженице са белим луком које му је спремала бака Десанка Петровић (рођена Радосављевић 1877-1947).

Увек је био беспрекорно и кицошки обучен (и увек са белим сокницама) бар се тако чинило осталим дечацима из села. У Баваништу 1943, када је имао 13 година, ухапсио га је Шилингер, наредник полицијске испоставе у месту ( štabsfeldbel), зато што је саиграчу за време фудбалске утакмице опсовао "швапску матер". По Пекићевим речима, каснија хапшења у животу схватио је мање озбиљно. Разлог су биле године, али и зато што је поменути наредник био предратни чиновник његовог оца.

У БАВАНИШТУ је, по сопственом признању, једне заборављене ратне године, у клозету, упознао тајне сексуалности и запалио прву цигарету. У друштву у Баваништву био је популаран под надимком Штрк (Рода). Био је познат и по томе што је читавим путем од школе до куће (300 м) непрекидно читао и толико био занет књигом да је често ударао у кибиц-прозор или се саплитао о изваљене цигле на сеоском тротоару, због чега није увек имао све нокте на ножним прстима. Осим те љубави, као и сваки дечак, имао је још једну - девојчицу Е. Д., (Елза Динус - напомена С. Ц.) Немицу. Додуше, несретну и трагичну.

Једна од првих дечачких траума било је Пекићево суочавање са револуционарним терором и правдом ослободилаца - стрељање немачких породица на Коњском гробљу у Баваништу по ослобођењу 20. октобра 1944. Из једне од њих била је и његова прва љубав.

Кућа у Баваништу код Панчева / Фото Приватна архива /Срђан Цветковић

"...Када је у Баваниште умарширао Делиблатски партизански одред са хромим, бркатим командиром... Покупили су већину домаћих Немаца и затворили их у школу. Међу њима су били и они којима су Срби доста дуговали... Стотинак полунагих људи и жена, везаних по двоје жицама спуштало се у увалу и тонуло у маглу... Командир Д. Р. (Дренча Р. - нап. С.Ц.) подигао је машинку и испалио у увалу први рафал. Војници су ватру прихватили... Убијени су нестали у магли. Међу убијеним Немцима из села била је и Е. Д. (Елза Динус - нап. С. Ц.) - девојчица коју сам волео..."

У ТОЈ ГРУПИ стрељаних био је и горе поменути несретни полицијски наредник Шилингер. Ови догађаји су оставили снажан утисак и отрезнили четрнаестогодишњег Пекића од левичарске револуционарне идеологије, будући да је као дечак уочи особођења Баваништа био под утицајем локалног СКОЈ-а у критици коруптивног "предратног" система. Пекић је у месном одбору СКОЈ-а у Баваништу кратко 1944, како кажу документи, био задужен за шаховску секцију. Претпостављамо да је управо тада млади дечак под теретом ових масовних стрељања али и каснијег систематског терора који је уследио после јесени 1944. утемељио своје ставове бунтовника и борца за словоду против сваког тоталитаризма.

Наслеђени строги морални надзор код једног брђанина, лична храброст, и љубав према слободи, бескомпромисан отпор сваком насиљу, којег је био сведок и жртва од најраније младости, спојили су се у Бориславу Пекићу са заједљивом и луцидном интелигенцијом, толерантном и помирљивом природом Банаћанина коју је искусио у раним дечачким данима под окупацијом.

СРЕЋНО ДЕТИЊСТВО

БОРИСЛАВ Пекић је сведочио да је, упркос окупацији и општој несрећи, имао срећно детињство: "Подгорице се не сећам, што је жалосно, јер сам ту рођен и одмах исељен због очеве службе. Из Новог Бечеја и Мркоњић града имам мутна и помало несигурна и произвољна сећања али ту дилижансу снова кристално јасно и упечатљиво емотивно оцртавају Книн, Цетиње, и Баваниште. Имао сам срећно детињство. Рат је пореметио моје детињство али га није учинио несрећним. Неприлике, не бих рекао несреће, почеле су за мене тек 1945, тачније 1946..."

СУТРА: КАЉЕЊЕ ПРОДАВАЊЕМ ДЕМОКРАТИЈЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - КИНА ЈАЧА НАЦИОНАЛНУ ВАЛУТУ: Ратови валута нису мање стварни и мање опасни од правих

17. 07. 2021. у 09:55

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЛАКИ НОВАЦ И РАТОВИ ВАЛУТА: Задуживање има цену, а она се зове - камата

16. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - УНИШТЕЊЕ СРЕДЊЕ КЛАСЕ НА ЗАПАДУ: Наступила су златна времена за глобалне олигархе

15. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ГЛОБАЛНИ ФИНАНСИЈСКИ ЗОО-ВРТ: Европски новац се улива у амерички финансијски систем

14. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације