ФЕЉТОН - ГЛОБАЛНИ ФИНАНСИЈСКИ ЗОО-ВРТ: Европски новац се улива у амерички финансијски систем

ЕВРОПСКА унија дави се у мору невоља. Ниједна није наивна, али неке су под већом пажњом јавности.

Фото Архива

Ужаснута пред монструозним терором бомбаша самоубица и притиснута таласима избјеглица и имиграната, између себе посвађана и све себичнија, она је гурнула економске теме у други план. Већ мјесецима економски аналитичари готово да немају посла. Не због недостатка тема и вијести већ због пристојности која налаже поштовање људских живота, права и слобода, као приоритета у свему.

У игру нас је, ипак, вратио чувени Марио Драги ("Супер Марио"), први човјек Европске централне банке (ЕЦБ) - до 2019, низом нових мјера у циљу спаса евра и привреде ЕУ.

ЕЦБ је, 2012, установила политику квантитативног попуштања, односно штампања новца у циљу подстицаја посустале привреде еврозоне и борбе против дефлације. Недељник "Печат" је тај тренутак пропратио (бр. 235 - 21. 9. 2012) предвиђајући да ће ова политика "лаког новца" доживјети крах и прерасти у своју супротност.

У ТИМ дугим и кризним годинама се, увијек и изнова, показивало да "оно што се грбо роди, вријеме не исправи". Али иако су чињенице биле јасне и непријатно болне, "Супер Марио" и банкари, који са њим послују и који га упорно хвале, нису имали снаге да се са њима суоче.

Штампање новог новца који је требало да буде преточен у кредите привреди и грађанима, у циљу повећања производње и потрошње, тотално је промашило мету. Инфлација, као други циљ, такође, није достигла жељени ниво од два одсто и кретала се око нуле. Баук дефлације, као најгори од свих економских сценарија, годинама и непрестано кружи Европом. Ко год пажљивије погледа, то мора да види. Наравно, уколико жели да види.

Октобра 2015. године, ЕЦБ је констатовала да је њен пакет омануо у поспјешивању кредитирања привреде. Наиме, од септембра 2014. у банкарски систем упумпан је укупан износ од 400 милијарди евра, али је корпоративно кредитирање до августа 2015. повећано за само четири милијарде евра. Ова катастрофа (степен остварености плана један одсто), проглашена је успјехом - истина, казали су "скромним" - и обавезали се да наставе са програмом.

У ЈАНУАРУ 2016. године, према писању "Фајненшнел тајмса", Марио Драги , који је одавно размазио инвеститоре (крупне шпекуланте), објавио је нове мјере које су изазвале њихово разочарање и критике. Није да они њима нису добили ништа, али су се надали много већем плијену. Тада је ЕЦБ додатно снизила каматну стопу на депозите (на минус 0,3 одсто), залазећи дубље у непознату зону негативних каматних стопа. Програм је продужен до 2017, и најављена је могућност реинвестирања новца добијеног од повраћаја датих кредита. Тада су себи приписали и велике заслуге за слабљење евра, што (кажу) представља подстицај за раст извоза еврозоне, али и за осјетно снижавање трошкова задуживања за компаније и, посебно, владе држава еврозоне.

У фебруару 2016, приликом обраћања Европском парламенту, Марио Драги је нагласио да банка "неће оклијевати да дјелује". Коначно, средином марта, програм је представљен (заинтересованој) јавности. Инвеститори су га одмах оцијенили као "разуман начин да се банке охрабре да дају кредите физичким лицима", јер банке позајмљују новац без икаквих трошкова, а затим бивају награђене (плаћене кроз олакшице) на основу одобрених кредита.

ДАКЛЕ, све је веома једноставно и не постоје разлози за бригу. ЕЦБ ће "наставити да дјелује". Нови новац ће подстаћи кредитирање и покренути економију, а ако тако не буде, банке ће бити приморане да га врате и то са казненом каматом. Али да ли ће тако, барем овог пута, заиста да буде? Наравно да неће, јер је у питању немогућа мисија, заснована на логици "малог Ђокице". То знају сви озбиљнији економисти, под условом да не припадају централном банкарству или су од њега плаћени. Десиће се оно што се, свих ових година, упорно понављало.

Марио Драги и његова сабраћа као да су заборавили прву лекцију банкарства: "Новац иде тамо гдје је најбоље третиран." Будући да су сами увели казнену каматну стопу на новац који су бесплатно, као чист поклон, дали великим европским банкама, не би требало да их чуди што банке тај новац носе тамо гдје такве казне нема. Амерички ФЕД има позитивну каматну стопу, малу (0,36 одсто на годишњем нивоу), али много већу од минус 0,3 одсто коју одређује ЕЦБ. Стога, у америчком банкарском систему биљежи се раст зајмова у износу од осам одсто и депозита од шест одсто. У европским банкама обје величине се крећу око нуле. Значи, средства које ЕЦБ даје ради подстицаја сопствене привреде, аутоматски се уливају у амерички финансијски систем, не остављајући трага чак ни у билансима европских банака.

ВЕЛИКИ инвеститори, шпекуланти, брокери и директори финансијских фондова имају слободу да свој новац држе гдје год хоће, па ако је Европа довољно глупа да опорезује њихов кеш, они ће отићи из ње. Ли Адлер, аналитичар сајта "Мани морнинг", пише да се Америка назива "земљом слободе и пола процента" (који ускоро може да буде и више зараде). Будући да, поред Европе, и Јапан има негативну каматну стопу на депозите, Америка је изложена високом таласу прилива кеша, који има снажан ефекат Понцијеве шеме на њен финансијски систем. Стога, европска политика "количинског попуштања" (ОЕ) у стварности се своди на "количинску експропријацију" њеног новца од стране Америке.

ЕЦБ је укупно упумпала 650 милијарди евра у европски банкарски систем које су, на "мистериозан" начин, нестале. Ли Адлер је упоредио емпиријске податке и доказао да је већина овог новца употребљена за куповину америчких државних обвезница (!?). Поједностављено, процес тече овако.

ЕВРОПСКА централна банка откупљује тешко наплативе вриједносне папире банака, чистећи њихове билансе и повећавајући њихову ликвидност. Али банке су сада приказане у бољем свијетлу и желе да зараде на тој чињеници.

Бaнке, такође, бјеже од новца ЕЦБ како би избјегле плаћање негативне камате. Стога, купују америчке државне обвезнице или акције америчких корпорација. При таквим трансакцијама евро се мијења за доларе, усљед чега, због повећане понуде, долази до пада његове вриједности. Коначни резултат је да су депозити изражени у еврима завршили као доларски депозити америчког банкарског система. Европски новац није урадио апсолутно ништа за Европу, док је створио привид раста и просперитета у Америци са другачијим, али мање болним посљедицама, које ће тек усљедити.

СУТРА: УНИШТЕЊЕ СРЕДЊЕ КЛАСЕ НА ЗАПАДУ

Препоручујемо

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - КОЛАПС ПОЛИТИКЕ ЛАКОГ НОВЦА: Америчка влада функционише на сталном задуживању

13. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 12

ФЕЉТОН - ДОЛАР НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ ЈЕДАН: Како је америчка валута извршила одлучујући напад на САД

12. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ОТАЏБИНА СЕ БРАНИЛА ХЕРОЈСТВОМ: Мирнодопске и ратне резерве биле су на располагању војсци

11. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ТУЖБА САВЕЗНЕ ВЛАДЕ ХАШКОМ СУДУ: На више од три стотине страница забележено је шта је НАТО урадио нашој земљи

10. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЗАПАМТИТИ НАТО АГРЕСИЈУ: Бомбардовање је требало да буде 1998. године, што је привремено спречено споразумом Милошевића и Холбрука

09. 07. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НИПОДАШТАВАЊЕ ВОЉЕ НАРОДА: Брисел је наметнуо одрицање од сваке традиције

08. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације