Фељтон

ФЕЉТОН - КОЛАПС ПОЛИТИКЕ ЛАКОГ НОВЦА: Америчка влада функционише на сталном задуживању

Момир Булатовић

13. 07. 2021. у 18:00

ФЕД (конзорцијум америчких приватних банака под именом - Федералне резерве) је објавио да је износ његових капиталних резерви у 2014. години био 56,2 милијарде долара.

ФЕЉТОН - КОЛАПС ПОЛИТИКЕ ЛАКОГ НОВЦА: Америчка влада функционише на сталном задуживању

Импресивна цифра сама за себе. Али, потпуно безначајна када се узме у обзир да овим капиталом ФЕД гарантује за 4,3 трилиона долара које је креирао од 2008. године. На почетку кризе левериџ ФЕД-а је износио 22 напрема 1, да би 2014. он био 77 напрема 1. Левериџ је број којим банка помножи своја средства и прогласи их новцем, тј. кредитом.

Штампање новца у тако огромним количинама мора, ипак, да произведе економске посљедице. Тај новац долази из банкарског система и (као дуг) се враћа у њега. Он не служи за подстицај материјалној производњи и свијету стварних услуга, већ прије свега као средство за финансијске шпекулације. Укупан износ дуга у америчком банкарском систему превазилази 60 трилиона долара. Стопа раста банкарских средстава већ годинама вишеструко надмашује (сиромашне) стопе раста америчке економије, што је резултирало податком да се банкарски систем развијао тридесет пута брже од реалне економије Америке.

КРИЗА ЕКОНОМСКОГ МОДЕЛА

ЗБОГ економске кризе (прецизније, због економског модела који је довео до ње) јавне службе су пред физичким колапсом.

Велики број градова је банкротирао, или се налази на ивици на којој је присиљен да грађанима ускраћује бројне основне комуналне, социјалне, безбједносне или друге услуге. Исто важи за администрацију савезних држава. Будући да само Савезна влада (односно ФЕД) има право да се непосредно и неометано задужује код банака, једино она и има неограничену количину долара на располагању.

НОВАЦ је, дакле, ишао у шпекулативне намјене, а то је резултирало општим растом цијена акција. Такву нелогичност (привреда биљежи све лошије резултате а цијене акција компанија које су презадужене и неефикасне расту) законито производи политика "лаког новца". О томе убједљиво свједочи показатељ који ставља у однос укупну тржишну вриједност акција и БДП-а државе. Прије спектакуларног слома берзе и Велике депресије, цијена укупних акција је износила 183 одсто ондашњег БДП-а Америке. Ове године она износи 203 одсто. Стога је сасвим реална процјена да су цијене акција на берзама "пренадуване" за најмање седамдесет одсто и да такво стање нужно води до слома берзе, као и у свим сличним историјским приликама.

Надаље, овако високе цијене акција стварају привид богатства и сигурности. На њиховом основу банке су развиле тржиште финансијских деривата, управо оних софистицираних, а дубоко лажних хартија од вриједности које су довеле до избијања кризе 2008. године. "Лаки новац" ствара "лажне хартије од вриједности". Свјетско тржиште финансијским дериватима, упркос свим настојањима и заклињањима да ће бити обуздано, незаустављиво - попут канцера, расте и уништава свјетску економију.Током 2014. године је достигло износ од 710 трилиона долара, што је готово десет пута више од свјетског БДП-а који је био 72,6 трилиона.

На основу тога америчка обавјештајна заједница процјењује да ће штета од неизбјежног финансијског слома за САД бити на нивоу од сто трилиона долара.

У СВИЈЕТУ реалне економије ствари стоје потпуно обрнуто. Повећана количина новца, иако је у сфери финансијских шпекулација, утиче на осцилације цијена реалних добара. Већина Американаца (њих деведесет девет одсто) суочена је са неизвјесношћу и сиромаштвом. Над њих се надвила она чувена јеврејска клетва: "Дабогда имао па немао". Кога ће окривити за такво стање? Своју владу или ће некога из остатка свијета прогласити непријатељем и припремити се за обрачун са њим?

Америчка влада функционише на сталном задуживању. Њене обвезнице се продају сваког мјесеца на свим важнијим берзама. Али, када се узму у обзир све чињенице везане уз величину (и неразумност) америчког јавног дуга, право је чудо што било ко жели и даље да их купује. Посебно ако су у питању банке из Русије и Кине. Оне, суочене са отвореним економским ратом против себе, у ствари, настоје да се ослободе ових хартија од вриједности којих имају у посједу у износу од готово једног трилиона долара. Америка је донијела погрешан закључак - да су се Русија и Кина уротиле у акцији против ње, умјесто да отворено увиди да тренутно нуди папире који су, са тржишног становишта, обично смеће. Наиме, нису Русија и Кина криве што је Америка презадужена и што је дуг толики да неминовно води ка економском колапсу.

ПОЧЕТКОМ 2014. године дошло је енормног пада тражње за обвезницама америчког Трезора. За то су, разумије се, биле оптужене Русија и Кина и њихова заједничка завјера. А, онда се појавио мистериозни купац и покуповао све непродате обвезнице. Купац је био из Белгије, а износ куповине је био више стотина милијарди долара. Тако значајан износ, који превазилази суфицит државног буџета Белгије, није могао да обезбиједи нико случајан. Можда је неки зубар из Белгије купио америчке обвезнице? Или је, што је много вјероватније, то био сам ФЕД? Иначе, колико год то неком изгледало немогуће, ради се о једноставној операцији.

Прогласи се постојање купца и износ "трговине" се једноставно електронски упише на позитивну страну салда ФЕД-а. Ко може да провјери истинитост ових навода?

Уколико се тако нешто заиста и десило (а сви су наговјештаји да јесте) долар је доспио на странпутицу са које нема повратка у нормалу. У тако нешто, изгледа, вјерују најбогатији Американци. Они своје богатство масовно повлаче из долара, чиме се врши додатни притисак на његову депресијацију.

ФИНАНСИЈАЛИЗАЦИЈА америчке економије произвела је катастрофалне резултате. Економски раст је заустављен, сиромаштво је достигло неслућене размјере а социјална неједнакост (један одсто богатих и 99 одсто сиромашних) на рекордном је нивоу. Социјална издржљивост ове некад моћне и богате земље доведена је до граница урушавања. Радна снага се не схвата као капитал (што она и јесте у условима капитализма) него као трошак који треба, односно мора бити смањен у циљу подизања профита. Незапосленост је, стога, на рекордном нивоу у историји државе и износи реалних 23 одсто.

Предсједник Америке, америчка влада, Конгрес и Сенат нису ништа друго до лутке богатих банкара са Вол Стрита. Ово не тврди никаква "теорија завјере" већ доказује анализа њиховог (не)чињења у односу на узроке настанка економске кризе и поступака према њеним несумњивим виновницима.

Нажалост, ниједна империја на умору није се мирила са нестанком сопствене моћи, па то неће урадити ни САД. Оне већ годинама воде (невидљиви и необјављени) економски и финансијски рат са остатком свијета. Појединачне кризе (Сирија, Украјина, спорна кинеска острва...) само су добродошао повод да се овај рат учини видљивијим или да се додатно оснаже већ планиране и предузете мјере.

Боже, колико је предсједник Вудро Вилсон био у праву!

СУТРА: ГЛОБАЛНИ ФИНАНСИЈСКИ ЗОО-ВРТ

07. 07. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

Друштво

0 7

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбал

0 10

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16